Маја Мур

Маја Мур
Лични подаци
Пуно име Маја Април Мур
Датум рођења (1989-07-11)11. јул 1989. (34 год.)
Место рођења Џеферсон Сити, Мисури, САД
Држављанство Сједињене Америчке Државе америчко
Висина 1,83 m
Информације о каријери
НБА драфт 2011. / 1. рунда / 1. пик
Одабрао: Минесота линкс
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
2011 -
2011—2012
2012—2016		 Минесота линкс
Рос касерас
Шенси флејм
Репрезентативна каријера
Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе
Награде
  • 4× WNBA шампион (2011, 2013, 2015, 2017)
  • 1× WNBA МВП финала (2013)
  • 1× WNBA МВП лиге (2014)
  • 5× WNBA ол-стар (2011, 2013—2015, 2017)
  • 5× Први тим WNBA (2013—2017)
  • 1× Други тим WNBA (2012)
  • 1× шампион Евролиге (2012)
  • 1× шампион Шпаније (2013—2016)
  • 3× Кине (2012)
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2012 Лондон Сједињене Америчке Државе
Златна медаља — прво место 2016 Рио Сједињене Америчке Државе
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2010. Чешка Сједињене Америчке Државе
Златна медаља — прво место 2014. Турска Сједињене Америчке Државе

Маја Април Мур (Џеферсон Сити 11. јул 1989) је америчка кошаркашица, игра на позицији крила и тренутно наступа за Минесоту линксе у ВНБА лиги.

Добила је бројна индивидуална признања још у средњој школи. Колеџ каријеру је провела на унверзитету УКОН, где је освојила две НЦАА титуле 2009. и 2010. године. 18. маја 2011. године, Маја је постала први женски кошаркаш која је потписала уговор са брендом "Ер Џордан".[1] Њен однос победа и пораза у средњој школи је 497-78. Била је први пик на ВНБА драфту 2011. године изабрана од Минесоте линкса, са којим је освојила 4 тиуле (2011, 2013, 2015, 2017). 2014. године је била изабрана као најкориснија кошаркашица читаве лиге (2014)[2] али је једном била и МВП финала (2013) као и два пута МВП ол-стар утакмице. Стандардни је члан америчке кошаркашке репрезентације са којом је до сада освојила две златне медаље на Олимпијским играма као и два Светска првенства. 2012. године је освјила и Шпанску лигу као и титулу Евролиге играјући у Валенсији. Такође освојила је и три кинеске титуле играјући у Шенсију.

Каријера

Маја је рођена 11. јуна 1989. године у Џеферсон ситију у Мисурију. Први пут се сусрела са кошарком већ са три године, када јој је мајка залепила обруч на вратима од стана. Средљу школу је похађала у Сувејнију у Џорџији. Током четири године у овој школи увек је била у стартној петорци и забележила 125 победа и само 3 пораза. У својој другој сезони просечно је постизала 23,2 поена, 11,3 скокова, 4,6 асистенције и 5,4 украдених лопти. Први пут је закуцала у децембру 2005. године са свега 16 година. Следеће сезоне је побољшала просек на 25,5 поена, 12,1 скокова, 4,0 асистенције и 4,3 украдене лопте. Маја је завршила средњу школу водећа на школској листи у постигнутим ​​поенима (2.664), скоковим (1.212), асистенцијама (407) и украденим лоптама (467).[3]

Поред кошарке учествовала је и на такмичењима у атлетици, где је била добра у спринту и скоку у вис. Такође била је и одличан ученик.

Колеџ каријеру је провела у женској екипи на Универзитету Конектикат. Поред фантастични статистичких учинака успела је да дође и до две НЦАА титуле 2009. и 2010. године.

Година Тим УТ Пое. ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2007-08 Конектикат 38 678 54,3 42,0 74,3 7,6 3,1 1,7 1,6 17,8
2008-09 Конектикат 39 754 52,1 39,8 78,0 8,9 3,3 1,9 1,5 19,3
2009-10 Конектикат 39 736 51,5 41,7 79,0 8,3 3,8 2.1 1.9 18,9
2010-11 Конектикат 38 868 52,4 38,4 84,3 8,2 4,0 2,3 1,2 22,8
Каријера Конектикат 154 3036 52,5 40,4 79,8 8,3 3,5 2,0 1,3 19,7

ВНБА

Професионалну каријеру је започела у ВНБА лиги а у међувремену играла и у Европи и Кини. У професионалној каријери је освјила 5 од могућих шест првенстава.

2011.

2011. године је изабрана као први пик на драфту од стране Минесоте линкса.[4] Придружила се тиму која је већ имала врло талентоване кошаркашице попут Линдси Вејлен, Ребеке Брансон и Сајмон Огастус. Већ у првој сезони успела је да помогне тиму да постигну рекордан број победа у историји франшизе, као и највише победа те сезоне у ВНБА.[5] Она је изабрана за најбољег новајлију сезоне. Током плеј-офа, Маја је била други стрелац њеног тима. Предводила је свој тим у једној утакмици финала Западне Конференције, када је постигла 21 поен, укључујући шест тројки. Она је постала тек друга играчица која је била изабрана за најбољег новајлију и у истој сезони освојила првенство.[6][7]

2012.

Маја Мур води лопту током утакмице 2012. године

У 2012. години, Маја је помогла Минесоти да започне сезону са 10 победа без пораза, најбољим стартом у историји ВНБА.[8] А на крају сезоне су имали 27 победа и само 7 пораза. Опет су се пласирале у ВНБА финале где их је чекао тим Индијане који је био овога пута прејак.

2013.

У 2013. години Маја је побољшала своју игру, предводила свој тим у поенима и постала први играч у историји ВНБА-а која је предводила лигу и у проценту шута за три и у проценту шута из игре.[9] Минесота се те сезоне прошетала кроз плеј-оф и дошла до још једне титуле. Маја је изабрана за МВП финалне серије.

2014.

У четвртом мечу сезоне 2014, Маја је поставила нови ВНБА рекорд тако што је постигла 30 или више поена у четири узастопне утакмице.[10] 22. јула 2014. године, Маја је постигла рекорд каријере са 48 поена, други најбољи резултат у историји ВНБА. Само недељу дана кансије постиже 40 поена. те сезоне је забележила још један рекорд када је у 12 утакмица имала 30 или више поена. Сезону завршава са просеокм од 23,9 поена и била је изабрана за МВП читаве лиге по први пут у њеној каријери. У овој сезони су успели да дођу само до финала конференције где су изгубили од Феникса. Ово је први пут у четири године да се маја са својим тимом нија нашла у финалу ВНБА лиге.

2015.

Маја Мур током ол-стар утакмице 2015. године, када је добила МВП награду

Пре почетка сезоне 2015, Маја Мур је потписала вишегодишњи уговор са Минесотом, након истека њеног првог уговора.[11] Те сезоне је проглашена за МВП ол-стар утакмице након што је постигла 30 поена.[12] На половини сезоне Минесота је у трејду довела Силвију Фаулз, и тада је била на средини табеле. Тим је заиграо знатно боље и завршио на првом месту Западне конференције. Маја је са Минесотом по трећи пут освојила првенство са Минестомо победом над екипом Индијане. У трећој утакмици финала Маја Мур је погодила тројку за победу, а на крају сезоне била део прве петорке лиге.[13]

2016.

2016. године Маја је за двадесетогодишњицу ВНБА лиге изабрана међу двадесет најбољих кошаркашица у њеној историји и била је најмлађа међу њима. Током сезоне 2016. године, она је у просеку постизала 19,3 поена по утакмици. Минесота је опет била тим који се борио за титулу и регуларни део сезоне завршио са 28 победа и 6 пораза. Од те сезоне плеј-оф се играо у новом формату. Победом у полуфиналу над Фениксом Минесота се пласирала у финале где је због новог формата чекао тим исто из Западне конференције, Лос Анђелес спаркс. У првој утакмици Маја прелази Дијану Таурази по броју постигнутих поена у финалима ВНБА лиге.[14] У четвртој утакмици Маја Мур је постигла 31 поен у победи Минесоте која је продужила серију до "мајсторице". Ипак у петој одлучујућој утакмици Спаркси побеђују кошем у задњим секундама, резултатом 77:76. и постају нови ВНБА шампиони.

2017.

Алана Берд и Маја Мур током пете утакмице финала 2017. године

И 2017. године, Маја је била позвана на утакмицу свих звезда, што је био њен пети ол-стар наступ. Пошто је на тој утакмици постигла 23 поена за екипу Запада и добила другу МВП награду.[15] Уз Силвију Фаулз била је најбољи стрелац екипе са просеком од 17,3 поена. 12. августа 2017. године Минесота је ушла у историју победивши Индијану највећом разликом, резулатом 111-52. Такође су направили лигашком рекорд од 37 кошева у низу без и једног примљеног.[16] Минесота је завршила регуларни део на првом месту са 27 победа и 7 пораза. У полуфиналу су победили екипу Вашингтона и пласирали се у финале шести пут за седам година. У финалу су се "осветили" за прошлогодишњи пораз екипи Спаркса и дошли до четврте титуле у седам година, изједначивши се са екипом Хјустон кометси по броју титула у ВНБА лиги.

Шпанија

У паузи након ВНБА првенства 2011. године потписује уговор са шпанском екипом Рос Касарес из Валенсије. На десет утакмица у Евролиги Маја је имала просек од 12,7 поена, 6,2 скокова и 2,6 асистенције, помажући екипи да освоји прву прву евролигашку титулу 1. априла 2012.[17] Три недеље касније, тим из Валенсије је такође освојио титулу шпанске лиге, а Маја је постигла 20 поена у финалу 24. априла.[18] Маја је са екипом освојила и трећи трофеј у сезони, трофеј националног купа, и у финалу је предводила тим са 24 поена.[19]

Кина

2012. године, Муре је потписала уговор са кинеским клубом Шанси флејм у истоименом граду, у којем је био шпански тренер Лукас Мондело.[20] То је била прва сезона у Првој женској лиги Кине. Сезону су започели са два везана пораза. Чим је дошла Маја и заменила Ебони Хофман (јер кинеска лига је допуштала само једну кошаркашицу која није из Азије), направиле су серију од 10 победа заредом. У својој трећој утакмици, она је имала 60 поена, 13 скокова, 6 блокада и 5 украдених против. Маја је завршила своју прву сезону у Шанси са просеком од 37,3 поена, 12,1 скокова, 4,3 асистенције и 3,5 украдене лопте по утакмици. Још битније је да је предводила тим до наслова првака Кине.[21][22]

У њеној другој сезони у Кини, поново је предводила свој тим у финалној серији са просеком од 43,3 поена у победи 3-1 у серији над екипом из Пекинга. То је било њено пета професионална титула за три године. Ту сезону је завршила са просеком од 39,3 поена, 11,8 скокова, 4,8 асистенције и 4,3 украдених лопти по утакмици.

У сезони 2014-2015, Шанси је освојио своју трећу титулу, победивши екипу Пекинга коју је предводила Бритни Грајнер са 3-1 у финалу.[23] И ту сезону је завршила са импресивним просеком од 30,0 поена, 9,2 скокова, 3,7 асистенције и 3,6 украдене по утакмици, и поред проблема које је имала због повреде колена. Упркос језичкој баријере, Маја се одлично снашла у Шансију, не само због њене доминације на терену, већ и због пријатељског односа са навијачима који су је назвали "Непобедива краљица" (不败 女王). За њен допринос граду, добила је награду "Почасни грађанин Таијуан" од стране градске владе Таијуан.[24]

Репрезентација

Први пут Маја Мур је позвана на тренинг камп репрезентације САД, и била једини јуниор у репрезентацији.[25] На кампу се бирала екипа која ће се такмичити на Светском првенству 2010. а након тога и на Олимпијским играма у Лондону. Она је изабрана међу двадесет кошаркашица које ће бити база за та два такмичења.[26]

Маја током тренинг утакмице играјући за "колеџ тим" против "селектованог тима"
Маја током тренинг утакмице играјући за "селектовани тим" против "колеџ тима"

Национални тим САД почео је да се припрема у априлу 2010. за ФИБА светско првенство које се одржавало у септембру 2010. године. Током припрема девојке су се поделиле у две групе. Прво на играчице од којих се очекивало да буду у првом тиму и другу где су кошаркашице са колеџа. Она је припадала другој групи и победиле су. Она је она у наредној утакмици прешла за први тим и опет је она извојевала победу. Зато је била изабрана међу 12 које ће путовати на Светско првенство у Чешкој. Иако је била на колеџу била је изабрана за кошаркашки тим САД која је играла утакмицу која је организована уместо класичног ВНБА ол-стара, како би се тим припремио на првеснтво Света. Због згуснутог распореда у ВНБА лиги, репрезентација је имала само један дан припрема у Карловим Варима. Без обзира на то већ на првој утакмици су победили репрезентацију Грчке са 26 поена разлике. Тим је у првих пет утакмица наставио да доминира са победама од преко 20 поена разлике. Неколико играча је постигло велики број поена у првим утакмицама а нарочито Дијана Таурази, Ејнџел Мекатри, Линдси Вејлен, Силвија Фаулз и Маја Мур. Шеста утакмица била је против непоражене репрезентације Аустралије, када је репрезентација САД била у вођству од 24 поенаали на крају победиле резултатом 83-75. Након тога су победиле следеће две утакмице за више од 30 поена разлике, а затим су се суочиле са домаћим тимом, репрезентацијом Чешке Републике. Америчка репрезентација је имала пет поена предности на полувремену, која је смањена и на три поена, али чехиње нису успеле да преломе. Репрезентација САД је освојила првенство и златну медаљу. Маја Мур је у просеку постизала 8,7 поена по утакмици.[27]

Маја је била међу 21 кошаркашицу које су конкурисале за женског олимпијски тим у кошарци. 20 професионалних женских кошаркашких играча, плус једна кошаркашица са колеџа (Бритни Грајнер). На крају је селектован амеђу 12 које су путовале у Лондон. Маја Мур је освојила златну медаљу са екипом САД,[28] и тако се придружила малом броју кошаркашица које су освојиле титула НЦАА, ВНБА првенство и олимпијску златне медаље.

Била је део екипе која се такмичила на Светском првенству у Турској 2014.[29] године и поново дошла до златне медаље.[30] Била је проглашена за прву петорку турнира и освојила награду МВП турнира.

Америчка репрезентација ју је убацила у екипу која је играла 2016. године на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, што је био њен други олимпијски турнир. Маја Мур је освојила другу златну медаљу, победом у финалу над Шпанијом 101:72.[31]

Статистика

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери
† Сезоне у којима је освојила лигу
рекорди ВНБА

ВНБА

Регуларна сезона

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2011† Минесота 34 34 29,0 43,9 36,9 78,7 4,6 2.6 1.4 0.5 13,2
2012 Минесота 34 34 29,7 46,5 38,8 87,9 6.0 3.6 1.5 0.6 16,4
2013† Минесота 34 34 31.4 50,9 45,3 88,2 6.2 3.0 1,7 1,0 18,5
2014 Минесота 34 34 34.7 48,1 33,5 88,4 8.1 3,4 1.9 0,8 23,9
2015† Минесота 33 33 33.4 42,0 35,9 85,5 6,7 3,5 1,6 0,7 20,6
2016 Минесота 34 34 29.7 44,8 40,4 86,8 5.1 4.2 1.5 0.7 19,3
2017† Минесота 34 34 31.3 44,2 41,1 85,8 5,0 3.5 1.8 0.4 17,3
Каријера 7 година, 1 тим 237 237 31.2 45,8 38,7 86,3 6,0 3,4 1,7 0,6 18,4

Плеј-оф

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2011† Минесота 8 8 27,9 45,8 40,0 69,0 5,9 2,3 1,0 0,6 13,8
2012 Минесота 9 9 33,0 42,9 43,3 91,3 5,2 2,8 1,0 0,6 16,6
2013† Минесота 7 7 32.7 53,1 40,0 88,2 5.3 2.7 1.6 0.4 20.9
2014 Минесота 5 5 36.0 44,0 33,3 100,0 6,0 5,4 2,8 1,6 19,8
2015† Минесота 10 10 36,1 41,9 34,9 86,8 7,3 2.6 2,3 1.1 23,4
2016 Минесота 8 8 32.9 51,7 38,7 93,5 7,3 4.6 1,8 0,5 22,4
2017† Минесота 8 8 33.4 51,5 54,2 73,0 5,3 3,0 1,8 0,4 18,3
Каријера 7 година, 1 тим 55 55 33.2 46,7 40,1 85,8 6,1 3,2 1,7 0,7 19,3

Остало

Маја Мур је хришћанка и коментарисала је: "Иако имам доста награда и почасти, то није ништа у поређењу са оним што је Господ учинио мом срцу и шта је он учинио за свет" и "захвална сам што сам представница елитног студентског спортисте и професионалног кошаркаша, и желим да радим према Његовој вољи са својим животом."[32]

Била је предмет научне емсије на ЕСПН Спортс сајенс, дискутујући о њеном вертикалном скоку, прегледу игре и меморији мишића. Разговарали су о њеној способности да краде лопте наглашавајући да она може померити руке брже него звечарка главу.

Њен отац Мајк Дабни, који није живео са њом, одрастао је играјући колеџ кошарку седамдесетих година. Он је био 36. пик изабран од Лос Анђелес лејкерса на НБА драфту 1976. године, али никад није заиграо у НБА.[33] Млађа сестра Оливија[34] такође игра кошарку и представља младу наду у Њу Џерсију.[35] И друга сестра Ешли је била атлетичарка на колеџу.[36]

Референце

  1. ^ (језик: енглески) „Maya Moore makes history as first women's player signed by Jordan Brand”. CTPost.com. 18. 5. 2011. Приступљено 20. 11. 2017. 
  2. ^ (језик: енглески) Feinberg, Doug (Associated Press) (21. 8. 2014). „Lynx's Moore Wins WNBA MVP Award”. ABC News. ABC News Internet Ventures. Приступљено 20. 11. 2017. 
  3. ^ (језик: енглески) „23 MAYA MOORE”. uconnhuskies.com. ABC News Internet Ventures. Архивирано из оригинала 04. 03. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Maya Moore heads to Lynx as top pick, 2011 WNBA Draft”. 12. 4. 2011. 
  5. ^ „Lynx flirt with history”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2017. г. 
  6. ^ „Maya Moore Is WNBA's Rookie Of The Year”. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. 
  7. ^ „Lynx Reeve, Moore receive league awards”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. 
  8. ^ „2013 REGULAR SEASON CONFERENCE STANDINGS”. WNBA.com. 30. 9. 2013. Архивирано из оригинала 13. 11. 2006. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  9. ^ „Page not found - Minnesota Lynx”. Minnesota Lynx. Приступљено 20. 11. 2017. 
  10. ^ „Lynx's Moore stands out early with spectacular start”. startribune.com. 26. 5. 2014. Приступљено 20. 11. 2017. 
  11. ^ „WNBA MVP Moore re-signs with Lynx - FOX Sports”. foxsports.com. 7. 5. 2015. Приступљено 20. 11. 2017. 
  12. ^ „Maya Moore Scores 30, Takes Home Boost Mobile WNBA All-Star Game 2015 MVP Honors - WNBA.com - Official Site of the WNBA”. www.wnba.com/. Приступљено 20. 11. 2017. 
  13. ^ „Legend of Maya Moore Grows With Third Title - WNBA.com - Official Site of the WNBA”. www.wnba.com/. Приступљено 20. 11. 2017. 
  14. ^ „After Historic Night, Maya Moore Vows to Be Better in Game 2 - WNBA.com - Official Site of the WNBA”. www.wnba.com. Приступљено 20. 11. 2017. 
  15. ^ Nathan, Alec. „Maya Moore Snags MVP as West Wins 2017 WNBA All-Star Game”. bleacherreport.com. Приступљено 20. 11. 2017. 
  16. ^ „Minnesota Lynx embarrass Fever by WNBA record 59 points”. www.swishappeal.com. 19. 8. 2017. Приступљено 20. 11. 2017. 
  17. ^ „Maya Moore ROS CASARES VALENCIA EuroLeague Women 2012 news, stats, pro file, photos and videos”. FIBA Europe. Приступљено 20. 11. 2017. 
  18. ^ (језик: шпански) „Resultados y estadísticas”. FEB (Шпанска кошаркашка федерација). Приступљено 20. 11. 2017. 
  19. ^ (језик: шпански) „COPA DE LA REINA: El título se va a Salamanca (57-68)”. FEB (Шпанска кошаркашка федерација). Приступљено 20. 11. 2017. 
  20. ^ „Moore going to play in China in offseason”. www.startribune.com. Приступљено 20. 11. 2017. 
  21. ^ (језик: енглески) „Maya Moore wins WCBA championship with Shanxi Flame • NiuBBall.com”. niubball.com. 8. 2. 2013. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  22. ^ (језик: енглески) F_100586. „Moore comes back for WCBA new season - People's Daily Online”. en.people.cn. Приступљено 20. 11. 2017. 
  23. ^ „Shanxi beat Beijing to win 3rd straight WCBA title”. china.org.cn. 5. 3. 2015. Приступљено 20. 11. 2017. 
  24. ^ „山西女篮庆功大会举行 玛雅摩尔获太原荣誉市民”. sports.cnwest.com. 8. 2. 2013. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  25. ^ (језик: енглески) „USA Basketball Women's National Team To Tip-Off Training Tomorrow In D.C.”. USA Basketball. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  26. ^ (језик: енглески) „Charles, Moore lead U.S. pool additions”. espn.com. 3. 3. 2010. Приступљено 20. 11. 2017. 
  27. ^ (језик: енглески) „извештај финалне утакмице са всетског првенства 2010.”. ФИБА. 3. 10. 2010. Архивирано из оригинала 02. 10. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  28. ^ „Amerikanke osvojile zlato u košarci”. www.vesti-online.com. 12. 8. 2012. Приступљено 20. 11. 2017. 
  29. ^ „2014 USA Basketball World Championship Team Roster Finalized”. USA Basketball. 23. 9. 2014. Приступљено 20. 11. 2017. 
  30. ^ „Стопама Ирвинга и другова: Американке освојиле злато на СП”. Журнал. 5. 10. 2014. Приступљено 20. 11. 2017. 
  31. ^ „Bez poraza 48 mečeva: Novo zlato za košarkašice SAD”. Б92. 21. 8. 2016. Приступљено 20. 11. 2017. 
  32. ^ (језик: енглески) „Maya Moore”. beyondtheultimate.org. Архивирано из оригинала 24. 08. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  33. ^ (језик: енглески) „Family bridges Rutgers, UConn rivalry”. nj.com. 1. 4. 2008. Приступљено 20. 11. 2017. 
  34. ^ (језик: енглески) „Big East Championship UCONN vs Norte Dame”. journalinquirer. 8. 3. 2011. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  35. ^ (језик: енглески) „NJ.com's All-Sophomore/Freshman girls basketball teams, 2014-15”. highschoolsports. 27. 3. 2015. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  36. ^ (језик: енглески) „Ashley Dabney - 2012 Women's Indoor Track”. highschoolsports. Приступљено 20. 11. 2017. 

Спољашње везе


Маја Мур на Викимедијиној остави.