Међународни односи

Само у 2012. години, Палата нација у Женеви, Швајцарска, била је домаћин више од 10.000 међувладиних састанака. Овај град је домаћин највећег броју међународних организација на свету.[1]
Област међународних односа датира из времена грчког историчара Тукидида.

Међународни односи су како академска тако и област јавног деловања, грана политичких наука која се бави спољном политиком државе унутар међународног система. Ово укључује и улоге међународних организација, невладиних организација (НВО), и мултинационалних корпорација. Пошто се међународни односи баве анализом и формулацијом спољне политике, ова област може бити позитивистичка или нормативна. Међународни односи повезују мноштво различитих области попут политичких наука, економије, филозофије, социологије, културолошких студија и других друштвених наука. Међународни односи баве се широким опсегом проблема и питањима, укључујући и еколошки покрет, нуклеарну опасност, национализам, међународну помоћ, економски развој и људска права.

Међународни односи су широко прихваћени као потдисциплина политичких наука.[2][3] Међутим, међународни односи се знатно ослањају на међународну економију, међународно право, светску историју и културну антропологију. У САД-у су међународни односи често једно од потподручја на одсецима политичких наука, али га неке академске институције карактеришу као независне или мултидисциплинарне.

Док је међународна политика анализирана током већег дела историје, међународни односи се нису појавили као дискретно поље све до почетка 20. века, у почетку као екстензија политичких наука; први пут су истакнути као засебна дисциплина 1919. године, када су понуђене додипломске студије на Универзитету Абериствит у Уједињеном Краљевству.[2][4] Током следеће деценије, сличне студије су основане на Универзитету у Оксфорду и Лондонској школи економије, што је довело до формирања независносног и проминентног научно поља.[5]

Након Другог светског рата, међународни односи су попримили значај и научну пажњу - посебно у Сјеверној Америци и Западној Европи - делом као одговор на геостратешку забринутост због Хладног рата. Распад Совјетског Савеза и каснији пораст глобализације у касном 20. веку наговестили су нове теорије и оцене међународног поретка који се брзо мења. У 21. веку, како везе међу државама постају све сложеније и вишеструкије, међународни односи су укључени у друга поља, попут економије, права и историје, што доводи до конвергентног, интердисциплинарног поља.[6]

Терминологија

Међународни односи

Међународни односи или међународни послови зависе од академске институције, или су потдисциплина политичких наука, или шире мултидисциплинарно поље глобалне политике, права, економије и светске историје. Као потдисциплина политичких наука, фокус студија међународних односа лежи на политичким, дипломатским и безбедносним везама међу државама, као и у проучавању савремене политичке светске историје. Тако се у многим академским институцијама студије међународних односа налазе на одсеку за политику/друштвене науке. Ово је, на пример, случај у Скандинавији, где се међународни односи често једноставно називају међународна политика (ИП).

У институцијама у којима се међународни односи односе на шире мултидисциплинарно поље глобалне политике, права, економије и историје, предмет се може изучавати у више департмана или бити смештен у засебном департману, као што је то случај на пример на Лондонској школи економије..[7] Дипломске студије из мултидисциплинарних међународних односа могу довести до специјализованијих магистарских студија из области међународне политике, економије или међународног права.

Међународне студије

Међународне студије се у свим случајевима односе на шире мултидисциплинарно поље међународних односа, где такође глобална економија, право и светска историја чине централне компоненте изучавања.[8] Употреба међународних студија уместо међународних односа користи се за разликовање мултидисциплинарног међународних односа од међународних односа као политолошке дисциплине. Употреба термина међународне студије постала је норма на многим универзитетима на којима се међународни односи традиционално изучавају као грана политичких наука, како би се означила њихова независност као академске области.

Глобалне студије

Иако се често поистовећују са проучавањем међународних односа, глобалне студије или глобални послови одликују се ширим аналитичким дометом где се израз глобални уместо међународни користи за означавање релативно мањиг фокуса на националну државу као темељну јединицу анализе. Глобалне студије се генерално фокусирају на питања глобалног опсега; посебно макропроцеси у екологији, антропологији, етнографији, комуникацијама, миграцијама и општим процесима културне и економске глобализације.[9][10][11]

Теорије

Постоји много идејних приступа теорији међународних односа, укључујући и конструктивизам, институционализам, марксизам, нео-грамшизам, и други. Ипак, најдоминантније су школе реализма и либерализма.

Историја

Историја међународних односа може да се прати до Вестфалског мира из 1648. године којим су дати оквири савременог међудржавног уређења, какав познајемо данас. Вестфалски мир увео је нове тезе и појмове у међународне односе: рат више није посматран као борба различитих вероисповести за истину, већ као спор два световна, секуларна суверена. Коначно решење оружаних сукоба, након Вестфалије, није више био договор теолога и војних најамника. Уместо тога, ови уговори дошли су у надлештво нове категорије чиновника: професионалних дипломата и ратника, заклетих на верност служењу држави.

Пре Вестфалског споразума не може се јасно препознати професија дипломате. Шпијуни, изасланици, гласноговорници који су преносили прогласе и декламације били су уобичајени начини којима су владари обавештавали и упозоравали један другог о својим намерама. Након Вестфалије, дипломатски занат обављали су представници вишег сталежа, обучени и опуномоћени да износе чињенице, одређују приоритете, потпуно свесни последица ратних разарања.

Такође, војска је углавном била вођена од стране предузимача, који су примали плату најчешће од пљачке побеђених територија. Након Вестфалије, војском је почела да управља војна бирократија која је почела да регрутује војску и да плаћа њихово издржавање углавном кроз порезе. Ту су се створили оквири узајамног дејства војске и дипломатије, која је од тада све мање тежила „победи“ а све више „постизању повољног мира“.

Рат је, након Вестфалије, како је то приметио Карл фон Клаузевиц (Karl von Clausewitz), постао „јачи облик дипломатије“, а бојно поље проширење преговарачке сале.

Тек 1919. године отворено је прво универзитетско одељење посвећено међународним односима, на универзитету Aberystwyth* у Велсу. Исте године, Georgetown University's Walsh School of Foreign Service основала је образовни смер „међународни односи“.

Референце

  1. ^ François Modoux, "La Suisse engagera 300 millions pour rénover le Palais des Nations", Le Temps, Friday 28 June 2013, page 9. (in French).
  2. ^ а б Reiter, Dan (2015). „Should We Leave Behind the Subfield of International Relations?”. Annual Review of Political Science (на језику: енглески). 18 (1): 481—499. ISSN 1094-2939. doi:10.1146/annurev-polisci-053013-041156 Слободан приступ. 
  3. ^ Caramani, Daniele (2020). Comparative politics (Fifth изд.). Oxford. ISBN 978-0-19-882060-4. OCLC 1144813972. 
  4. ^ „Where exactly does 'International Relations' begin? ｜Ritsumeikan University”. Ritsumeikan University. Приступљено 2021-04-10. 
  5. ^ Walter Carlsnaes, Thomas Risse, Beth A. Simmons (2013). Handbook of international relations. London: SAGE Publications. ISBN 978-1-4462-6503-1. OCLC 846989705. 
  6. ^ „International relations - Between the two world wars”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-10. 
  7. ^ Science, London School of Economics and Political. „Department of International Relations”. London School of Economics and Political Science (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-14. 
  8. ^ The British International Studies Association (2016). About International Studies. Archived 20 July 2018. Accessed 3/4/2017
  9. ^ „global studies”. dictionary.cambridge.org (на језику: немачки). Приступљено 2021-04-14. 
  10. ^ „Global Studies MA Program -” (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-14. 
  11. ^ „Global Studies | Maastricht University”. www.maastrichtuniversity.nl. Приступљено 2021-04-14. 

Литература

  • Игор Јанев, Међународни односи и спољна политика, Институт за политичке студије, Београд, 2002.
  • Janev, Igor (2012). Međunarodno pravo i međunarodni odnosi. Institut za političke studije. ISBN 978-86-7419-244-3. .
  • Janev, Igor; Perić, Miodrag D. (2013). Diplomatija. Institut za političke studije. ISBN 978-86-7419-261-0. .
  • Carlsnaes, Walter; et al., ур. (2012). Handbook of International Relations. SAGE Publications. ISBN 9781446265031. Приступљено 2016-02-24. 
  • Dyvik, Synne L., Jan Selby and Rorden Wilkinson, eds. What's the Point of International Relations (2017)
  • Reus-Smit, Christian, and Duncan Snidal, eds. The Oxford Handbook of International Relations (2010)
  • Norman Angell The Great Illusion (London: Heinemann, 1910)
  • Hedley Bull Anarchical Society (New York: Columbia University Press, 1977)
  • E. H. Carr The Twenty Years' Crisis (2001) [1939] (New York: Perennial)
  • Robert Cooper The Post-Modern State
  • Enloe, Cynthia (2004). „III 'Gender' is not enough: The need for a feminist consciousness”. International Affairs. 80 (1): 95—97. doi:10.1111/j.1468-2346.2004.00370.x. 
  • Goodin, Robert E., and Hans-Dieter Klingemann, eds. A New Handbook of Political Science (1998) ch 16–19 pp 401–78
  • Charlotte Hooper (1999). „Masculinities, IR and the 'Gender Variable': A Cost-Benefit Analysis for (Sympathetic) Gender Sceptics.”. International Studies. 25 (3): 475—491. .
  • Andrew Hurrell On Global Order: Power, Values, and the Constitution of International Society (Oxford University Press, 2008). On Global Order: Power, Values, and the Constitution of International Society
  • Robert Keohane After Hegemony
  • Hans Köchler, Democracy and the International Rule of Law. Vienna/New York: Springer, 1995
  • Andrew Linklater Men and citizens in the theory of international relations
  • Donald Markwell John Maynard Keynes and International Relations: Economic Paths to War and Peace (Oxford: Oxford University Press, 2006).
  • Hans J. Morgenthau Scientific Man Vs. Power Politics (Chicago: University of Chicago Press, 1946)
  • Reinhold Niebuhr Moral Man and Immoral Society 1932
  • Joseph Nye Soft Power: The Means to Success in World Politics, Public Affairs Ltd 2004
  • Paul Raskin The Great Transition Today: A Report from the Future
  • Benno Teschke The Myth of 1648 (New York: Verso Press, 2003).
  • J. Ann Tickner Gender in International Relations (New York: Columbia University Press, 1992).
  • Kenneth Waltz Man, the State, and War
  • Kenneth Waltz Theory of International Politics (1979), examines the foundation of By Bar
  • Michael Walzer Just and Unjust Wars 1977
  • Alexander Wendt Social Theory of International Politics 1999
  • J. Martin Rochester Fundamental Principles of International Relations (Westview Press, 2010)
  • An Introduction to International Relations Theory
  • James C. Hsiang Anarchy & Order: The Interplay of Politics and Law in International Relations 1555875718, 9781555875718 Lynne Rienner Pub 1997
  • Baylis, John, Steve Smith, and Patricia Owens. The Globalization of World Politics: An Introduction to International Relations (2011)
  • Mingst, Karen A., and Ivan M. Arreguín-Toft. Essentials of International Relations (5th ed. 2010)
  • Nau, Henry R. Perspectives on International Relations: Power, Institutions, Ideas (2008)
  • Roskin, Michael G., and Nicholas O. Berry. IR: The New World of International Relations (8th ed. 2009)
  • Alexander, F. (1998). Encyclopedia of World History. New York: Oxford University Press.
  • Beaulac, Stéphane. "The Westphalian Model in defining International Law: Challenging the Myth", Australian Journal of Legal History Vol. 9 (2004).
  • Black, Jeremy. A History of Diplomacy (2010)
  • Calvocoressi, Peter. World Politics since 1945 (9th Edition, 2008) 956pp
  • E. H. Carr Twenty Years Crisis (1940), 1919–39
  • Kennedy, Paul. The Rise and Fall of the Great Powers Economic Change and Military Conflict From 1500–2000 (1987), stress on economic and military factors
  • Kissinger, Henry. Diplomacy (1995), not a memoir but an interpretive history of international diplomacy since the late 18th century
  • Krasner, Stephen D.: "Westphalia and All That" in Judith Goldstein & Robert Keohane (eds): Ideas and Foreign Policy (Ithaca, NY: Cornell UP, 1993), pp. 235–264
  • New Cambridge Modern History (13 vol 1957–79), thorough coverage from 1500 to 1900
  • Ringmar, Erik. History of International Relations Open Textbook Project, Cambridge: Open Book, forthcoming.
  • Schroeder, Paul W. The Transformation of European Politics 1763–1848 (Oxford History of Modern Europe) (1994) 920pp; history and analysis of major diplomacy
  • Taylor, A.J.P. The Struggle for Mastery in Europe 1848–1918 (1954) (Oxford History of Modern Europe) 638pp; history and analysis of major diplomacy

Спољашње везе