Михаил Синадски
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09231_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09231_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA.png)
Свети Михаил Синадски је био епископ синадски.
Овај јерарх посветио се од детињства на службу Христу. Подвизавао се заједно са светим Теофилактом Никомидијским. У хришћанској традицији помиње се да су једном у сушно време ова два светитеља својим молитвама призвали обилну кишу на земљу. Због свог подвижничког и девственог живота од своје ране младости, изабран је и посвећен од патријарха Тарасија за епископа синадског. Участвовао на Седмом васељенском сабору.[1] По жељи царевој ишао је калифу Харун-ал-Рашиду да води преговоре о миру. За време владавине цара Лава Јерменина збачен је са архијерејског престола због поштовања икона и послат у изгнанство, где је у беди и сиромаштву преминуо 818. године оставши до краја веран православљу.[2]
Српска православна црква слави га 23. маја по црквеном, а 5. јуна по грегоријанском календару.
Извори
- ^ „Свети Михаил, епископ синадски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Св. Михаил еп. синадски; Преп. муч. Михаил; Преп. Ефросинија Полоцка – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-23.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
- Охридски пролог за 23. мај (5. јун) (језик: српски)