Монтпилијер
Монтпилијер енгл. Montpellier | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сједињене Америчке Државе |
Федерална јединица | Вермонт |
Округ | Вашингтон |
Основан | 1787. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2000. | 8.035 |
— густина | 302,07 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 15′ 59″ С; 72° 34′ 19″ З / 44.266389° С; 72.571939° З |
Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
Апс. висина | 61 m |
Површина | 26,6 km2 |
— копно | 26,5 km2 |
— вода | 0,0 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 802 |
ЗИП код | 05601-05604, 05609, 05620, 05633 |
ФИПС код | 50-46000 |
ГНИС код | 1461834 |
Веб-сајт | |
www.montpelier-vt.org |
Монтпилијер (енгл. Montpelier) град је у САД у савезној држави Вермонт и њен главни град. По подацима из 2000. године у граду је живело 8.035 становника и по томе је Монтпилијер најмањи главни град неке савезне државе.
Монтпилијер је настао у осамдесетим годинама 18. века, а данас је познат по свом градском средишту покретаном активностима владе савезне државе Вермонт. Седиште владе налази се у згради с карактеристичном позлаћеном куполом изграђеној у 19. веку у западном делу градског средишта, уздуж чијег јужног краја тече река Винуски. Град је уз то познат и као једини главни град неке америчке савезне државе у којем се не налази Мекдоналдсов ресторан. Једна од главних активности је и обрада гранитног камена, а у 19. веку главна индустријска активност била је обрада дрвене грађе, али се њена присутност значајно смањила.
Географија
Монтпилијер се налази на надморској висини од 182 m.
Демографија
По попису из 2010. године број становника је 7.855, што је 180 (-2,2%) становника мање него 2000. године.[1]
Састав становништва – Монтпилијер | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
Укупно | 7 855 (100,0%) | 8 035 (100,0%) | |||||
Белци | 7 249 (92,29%) | 7 667 (95,42%) | |||||
Остали | 190 (2,419%) | 137 (1,705%) | |||||
Азијати | 171 (2,177%) | 66 (0,821%) | |||||
Хиспаноамериканци | 166 (2,113%) | 113 (1,406%) | |||||
Афроамериканци | 79 (1,006%) | 52 (0,647%) |
Извори
- ^ а б в „Vermont Trend Report 1: State and Counties”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2013.