Намештај

Намештај је настао као употребна форма која није имала никакве уметничке претензије. Намештај служи за потребу живота и његов стил је састављан на основу потреба и начина живота и никада није резултат стварања неке одређене форме. Све потребе живота се мењају по личним претензијама које могу бити једноставне и функционалне а исто тако и репрезентативне. Форма намештаје се мења променама светла и сенке, резаном или бојеном декорацијом, наглашавањем прелома, правилним растављањем делова, пропорционисањем целина и правилним односима глатких, украшених, изломљених или затворених делова.

Под намештајем се у српском језику подразумевају предмет и који се налазе у просторијама за становање (кући) и служе да би укућани боље живели и радили. Шири појам за намештај подразумева предмете и у другим радним просторијама човековог бивствовања: канцеларије, разне радне просторије, локали, унутрашњост разних објеката или унутрашњост превозних средстава и друго... Комади намештаја могу имати различиту сврху: за спавање, за седење, за рад, за забаву, за украс.

Појам

Намештај је реч која потиче од глагола наместити што значи нешто поставити на своје место.

Подела намештаја

Све делове намештаја делимо на;

• носиоце и
• ковчеге

Њиховом комбинацијом је настао целокупни намештај. Разликовање појединих врста намештаје је знак културног напретка.

Носиоци

Форма носиоца је састављена из три или четири вертикална подупирача на којима почива оквир или даска. Понекад се у историји јављају симболичке форме којим се подупирачима дају форме животињских или птичијих ногу да би се нагласиле функције стајања.

Ковчези

Ковчези су у својој једноставној форми кубичних облика који су сабијени и сачињени од дасака. Животност је омогућена урамљивањем које је требало да предупреди неке недостатке дрвета и које се користи за наглашавање линија и украшавање. Површине су прво биле неутралне а касније су се растављале. Од млађег каменог доба се сусрећемо са ковчезима са крововима који имају сличност са кућама. Овај начин је био поднметован за преношење архитектонских идеја у градњу намештаја.

Историја намештаја

У историји уметности намештаја могу се разликовати поједине епохе почев од оријенталних култура египатске уметности,^[1][2] добу класичне антике, грчке и римске уметности. Антички намештај је очуван само у фрагментима али се доста о њему зна захваљујући археологији. Средњи век почиње добом предкаролиншке уметности и преко романске примитивности долази до раздобља готике. У доба ренесансе се у предњи план уводи уметничка мисао. Барок је промена доба ренесансе који је обележио Микеланђело отклонивши се од једноставности и карактерише се богатством најразличитијих форми и украса у намештају које су утицале на посматрача својим великим распонима линија. После барока почиње нова епоха која је трајала све до почетка 19. века и која се може назвати дворским раздобљем. Позни стил Луја XIV краља сунца је састављен из делова Француске и Немачке. Рококо је минијатуризација и закључак барока. Утицај енглеских струјања у пољу намештаја у 18. веку је био присутан- затим долази до враћања ка античким узорима преко стила Луја XVI. Класицизам је завршетак дугог раздобља који је настао у половини 18. века и прелазу од стила Луја XVI ка мајестозном и луксузном намештају емпира све до намештаја бидермајера се огледа промена укуса европског у уметничком стварању.

У 19. веку се јављају тежње за интернационализацијом и намештај постаје свеобухватни процес цивилизације. Произвођачи намештаја и архитекти постају свесни да савремени намештај мора да одговара потребама савременог човека.

Намештај старог века

Стари век је знао већ све врста намештаја. Само се у доба ренесансе повећао број појединих врста и повећање типа намештаја. Навике у Оријенту подмењивали су употребу малог намештаја јер се уобичавало седење на ћилимовима (изузимајући Кину). Код Вавилоњана и Асираца који су једна од најстаријих цивилизација осећа се утицај египатског намештаја о коме имамо доста информација. Египатски намештај је украшен резбаријом и орнаментима из света животињског и биљног а јавља се и тапацирање намештаја. Уметност старог века познавало је радове као облагање златом, слоновачом, познавање племенитог дрвета као и шперплочу. У грчком домаћинству је било мало намештаја и намештај је био од дрва украшаван стаклом, слоновачом и познавали су и закривљавање дрвета помоћу вреле воде, познавали су типловање, ексере и многе поступке који се и данас примењују а продукти су били углачани неком врстом политуре. Разлике између Египатског и грчког намештаја су разлике у схватању живота и смрти јер је египатска уметност била за живот после смрти иако намештај и одевање подлеже истим законима. Грчке скулптуре и резбарије имају естетски значај. Грчки кревет је био лак и покретан. Римљани су примили намештај од Грка. Римски столови су бројни по форми. У уметности старог века су откривени сви начини обрађивања дрвета као и спајање и облагање, политирање тапацирање, као и чињеница да су сви проналасци током развоја морали бити поново објављивани као и да је развој намештаја спојен и зависан од друштвених и привредних односа.

Средњи век

После распада римске империје и продора Германа се усидрила римска култура у источној римској империји, касније византијској у којој су се остаци античке уметности очували вековима. На истим основама се изграђивала уметност намештаја. Обљубљена декорација је била улагање слоноваче а од развоја свиле употребљавао се и текстил. Намештај је био измењан антички намештај код којих су антички елементи варваризовани, али је развијена култура увек побеђивала над културом младих народа. У декорацији се употребљавају плитки рељефи. Употребљавају се поново оживљени облици столица на расклапање.

Позна готика

15. век се карактерише и цветањем културе и почиње грађанска култура и ствара се спој народне и античке уметности а проналазак водене пиле је омогућио развој нових облика намештаја. Од 14. века је дрво спајано са назубљивањем и отпале су гвоздени спојеви и пруге. На челу цехова стајали су стари мајстори који се бдели над редом у цеху. Цехови су издавали сведочанства и примали нове ученике а нико није осим њих могао да ради занате.

Ренесанса и барок

У 15. веку се јавља оживљавање антике у Италији које је крајем века јако унапредило занатство и израду намештаја. У 16. веку се ово проширује и на остале земље у Европи и раширује се овај стил који се ослободио свих строгих форми свога настанка. Поново се употребљава техника интарзије и инкрустације које су познаване још у египатској уметности и која је гајена у Оријенту и долазила је преко Шпаније и Венеције и употребљавана је за украшавање шкриња, столица и клупа. Неки намештај је ипак погоднији за експонат у музејима него за употребу. Иако је ренесанса била свеобухватни процес ипак је њен центар била Италија.

Рококо

У бароку је био у Италији омиљен намештај са позлатама. У рококоу су се одлоњавали од лепота и раскошности и давали су предност лакираним намештајима са цвећем и уоквиривањима у боји. У рококоу се трудило да се докаже да намештај ствара органску целину и у њему је у 18. веку дошло после строге градње у средњем веку до врхунског напретка. После се почиње јављати нови класични стил и на обзору је ново енглеско народно стварање које долази немачком намештају у помоћ и нови поднети за рађајућу се европску демократију.

Намештај у југоисточној Европи

На југоисточној Европи- Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија, Грчка, Турска и Југославија у раном средњем веку је било много супротности и изражавале су се тежње за осамостаљивањем на рушевинама Римског царства и касније осамостаљивање од Византијских утицаја и то је сезало до 9. века у судбину Мађарске и Србије и других земаља овога дела Европе.

Становање и стамбена култура је била у свим именованим земљама потиснута од стране Турске империје јако нападно. Главно средиште виших стремљења били су краљевски дворови, градови, манастири и племство. Израда је била вођена јужнонемачким и италијанским занатлијама и њихови се утицаји постепено шире и на сеоску средину и њихове собе. У Мађарској које је осим Хрватске донекле било изнимком јављају се касније повраци ка европском културном развоју. Све остале земље су подлегли утицајима оријентализма и средиште су свога интереса у стамбеној средини пренели на текстилне израђевине. Примерци намештаја су се минијатуризовали у стамбене допуне. Само после потпуног истеривања Турака из Европе 1912. године вратило се у све земље опет европски начини становања.

Код нас у Србији у ентеријеру народне архитектуре фигурише низак и једноставан намештај са софром и троношцима, клупе и шкриње. За госта и домаћина се израђује столовача специјална столица која је лепо украшена резбаријом.

У намештај спадају

Галерија

• 
  кревет
• 
  полица за књиге
• 
  клупа са столом
• 
  фотеља
• 
  кауч
• 
  шамлица
• 
  ормар
• 
  дечји намештај
• 
  Секретер са библијским сценама (Музеј Мандралиска)

Референце

Литература

Спољашње везе

Намештај на Викимедијиној остави.

• Le Garde-meuble, ancien et moderne (1841 -1851) Digital Exhibition of an influential French furniture magazine. Smithsonian Institution Libraries
• vImages of furniture design available from the Visual Arts Data Service (VADS) - including images from the Frederick Parker Chair Collection, Design Council Archives, and the Design Council Slide Collection.}-
• Dictionary of the History of Furniture
• History of Furniture Timeline Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2020) From Maltwood Art Museum and Gallery, University of Victoria
• Illustrated History Of Furniture
• Furniture Guide
• Home Economics Archive: Tradition, Research, History (HEARTH)
  An e-book collection of over 1,000 books on home economics spanning 1850 to 1950, created by Cornell University's Mann Library. Includes several hundred works on furniture and interior design in this period, itemized in a specific bibliography.
• American Furniture in The Metropolitan Museum of Art, a fully digitized 2 volume exhibition catalog
• Moderan nameštaj