Олштин
Олштин пољ. Olsztyn | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Војводство | Војводство варминско-мазурско |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 174.641 |
— густина | 1.977,14 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 53° 47′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 53.783333° С; 20.5° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 87,7-154,4 m |
Површина | 88,33 km2 |
Поштански број | 10-001–11-041 |
Позивни број | (+48) 89 |
Регистарска ознака | NO |
Веб-сајт | |
http://www.olsztyn.eu/ |
Олштин (пољ. Olsztyn, нем. Allenstein) град је у североисточној Пољској. Главни је град Варминско-мазурског војводства. У граду је 2008. живело 175.843 људи.
Град се налази на прузи Варшава-Калињинград. У околини града постоји петнаестак језера, што је значајна туристичка атракција.
Историја
Олштин је настао као тврђава тевтонских витезова изграђена у периоду 1346—1353. По реци Але (пољско име Лина) добила је име Аленштајн. Област је припадала Краљевској Пруској са немачким становништвом (углавном протестанти) и под протекторатом пољског краља. Никола Коперник је овде био економ тврђаве између 1516. и 1521. Град је погодила шведска инвазија у другој половини 17. века и колера 1710. Пруско краљевство је присвојило ово место 1772. Тада је оно имало свега 1.772 становника. Од уједињења Немачке 1871. Аленштајн је био у провинцији Источна Пруска. После Првог светског рата, на плебисциту 1920. 97,8% становништва је гласало да остану у Немачкој. Град је освојила и уништила Црвена армија 22. јануара 1945. Од јануара до августа исте године протерано је све немачко становништво, а ту су се населиле пољске избеглице са истока. Град је променио име у Олштин.
Географија
Олштин се налази у североисточном делу Пољске у регији познатој као „Хиљаду језера“.
Град се налази у региону језера, шуме и равнице. Постоји 15 језера унутар административних граница града (13 површине веће од 1 ха). Укупна површина језера у Олштину је око 725 ha, што чини 8,25% од укупне површине града.
Р. бр. | Назив језера | Површина [ха] | Дубина максимална [м] |
---|---|---|---|
1. | Ukiel (Krzywe) | 412 | 43 |
2. | Kortowskie | 89,7 | 17,2 |
3. | Track (Trackie) | 52,8 | 4,6 |
4. | Сканда | 51,5 | 12 |
5. | Redykajny | 29,9 | 20,6 |
6. | Długie | 26,8 | 17,2 |
7. | Sukiel (Czarne) | 20,8 | 25 |
8. | Tyrsko (Gutkowskie, Zbzikowe, Żbik) | 18,6 | 30,6 |
9. | Стари Двор | 6,0 | 23,3 |
10. | Siginek (Kopytko, Podkówka, Styginek) | 6,0 | нема података |
11. | Czarne | ok. 1,3 | нема података |
12. | Żbik | ok. 1,2 | нема података |
13. | Pereszkowo (Pyszkowo) | ok. 1,2 | нема података |
14. | Мумел | ok. 0,3 | ok. 2,5 |
15. | Modrzewiowe | 0,25 | нема података |
Легенда | |
---|---|
језеро површине веће од 1 ха | |
језеро површине мање од 1 ха |
Административна подела
Олштин је подељена у 23 округа, који имају чланове локалнуе управе. Они су најнижи ниво локалне власти.
Округ | Број становника | Површина | Густина насељености |
---|---|---|---|
Brzeziny | 1,456 | 2.25 km² | 647.1/km² |
Dajtki | 5,863 | 7.5 km² | 781.7/km² |
Generałów | 6,500 | no data | no data |
Grunwaldzkie | 6,027 | 1.46 km² | 4.128,1/km² |
Gutkowo | 2,256 | 7.2 km² | 313.3/km² |
Jaroty | 29,046 | 4.82 km² | 6.026,1/km² |
Kętrzyńskiego | 7,621 | 4.83 km² | 1.577,8/km² |
Корморан | 16,166 | 1.1 km² | 14.696,4/km² |
Kortowo | 1,131 | 4.22 km² | 268/km² |
Kościuszki | 6,704 | 1.18 km² | 5.681,4/km² |
Likusy | 2,286 | 2.1 km² | 1.088,6/km² |
Mazurskie | 4,615 | 5.98 km² | 771.7/km² |
Nad Jeziorem Długim | 2,408 | 4.23 km² | 569.3/km² |
Nagórki | 12,538 | 1.69 km² | 7.418,9/km² |
Pieczewo | 10,918 | 2.24 km² | 4.874,1/km² |
Podgrodzie | 11,080 | 1.35 km² | 8.207,4/km² |
Podleśna | 10,414 | 9.93 km² | 1.048,7/km² |
Pojezierze | 13,001 | 2.39 km² | 5.439,7/km² |
Redykajny | 1,555 | 6.1 km² | 254.9/km² |
Śródmieście | 3,448 | 0.58 km² | 5.944,8/km² |
Wojska Polskiego | 6,759 | 5.03 km² | 1.343,7/km² |
Zatorze | 6,988 | 0.45 km² | 15.528,9/km² |
Zielona Górka | 1,015 | 6.44 km² | 157.6/km² |
У Олштину, постоји 17 мањих насеља, без чланова савета локалне управе. Они нису званична административна подела, али су изоловане (на пример, због своје локације) и њихово име често користи од стране локалног становништва: Jakubowo, Karolin, Kolonia Jaroty, Kortowo II, Łupstych, Mleczna, Niedźwiedź, Piękna Góra, Podlesie, Pozorty, Skarbówka Poszmanówka, Słoneczny Stok, Stare Kieźliny, Stare Miasto, Stare Zalbki, Стари Двор, Track, Zacisze, Tęczowy Las.
Демографија
1950. | 1980. | 2010. | 2012. |
---|---|---|---|
67.800 | 133.300 | 176.463 | 174.641 |