Папа Јован XXIII

„Јован XXIII” преусмерава овде. Уколико сте тражили антипапу, погледајте Јован XXIII (антипапа).
Јован XXIII
Јован XXIII
Лични подаци
Пуно имеАнђело Ронкали
Датум рођења(1881-11-25)25. новембар 1881.
Место рођењаСото ил Монте, Краљевина Италија
Датум смрти3. јун 1963.(1963-06-03) (81 год.)
Место смртиВатикан, Ватикан
НародностИталијан
Папа
Редослед261.
Понтификат28. октобар 1958 — 3. јун 1963.[1]
ПретходникПије XII
НаследникПавле VI

Папа Јован XXIII (лат. Papa Ioannes Vicesimus Tertius; Сото ил Монте, Италија, 25. новембар 1881 – Ватикан, 3. јун 1963), световно име Анђело Ронкали, је био 261. папа од 28. октобра 1958. до 3. јуна 1963.[2][3][4]

27. априла 2014. године Папа Фрања је папу Јована XIII и папу Јована Павла II прогласио за свеце.[5][6][7]

Ранији живот

Анђело Ђузепе Ронкали родио се 25. новембра 1881. у малом планинском селу Сото ил Монте код Бергама, у сељачкој породици. Анђело је био четврто дете од тринаестеро деце, колико су их имали његови родитељи Ђиовани Батиста Ронкали и Маријана, рођена Мазола.[8][9][10] У десетој години осетио је позив да служи Богу, те одлази у семениште у Бергаму.[11][12] Након семеништа прелази на Институт св. Аполинара у Риму, где је 10. августа 1904. заређен за свештеника.[13] У међувремену од 30. новембра 1901. до 30. новембра 1902. служи војни рок у 73. пешачкој пуковнији бригаде Ломбардија.

Након заређења Ронкали се враћа кући и у Бергаму га за секретара узима бискуп Ђиакомо Радини-Тедечи (1859 – 1914), те предаје црквену историју на семеништу. Године 1914. бискуп Радини-Тедечи умире, а Ронкали је регрутован у Првом светском рату као санитетски поднаредник, а затим као војни капелан.[14] Папа Бенедикт XV поставља га 1920. за председника мисијског апостолата за Италију (Consiglio cetrale dell'Opera della Propagazione della Fede).[15] Своје слободно време је посветио писању о светом Карлу Боромејском (Карло Боромео, 1538. – 1584), којег је необично ценио. Радећи на томе у миланској библиотеци „Амброзијана”, упознао је кардинала Ачилеа Ратија (1857-1939). Када је кардинал Рати постао папа Пије XI, упућује Ронкалија у дипломатску службу. Папа га именује бискупом 19. марта 1925. и шаље за Апостолског визитатора у Бугарској. У новембру 1934. Света Столица га унапређује у служби за Апостолског делегата у Турској и Грчкој. Већ тада се заузимао за приближавање осталим хришћанима, посебно „православној браћи”. За време Другог светског рата помогао је многим Жидовима који су бежали од прогона. Папа Пије XII поставља га 1. јануара 1945. године за нунција у тек ослобођеном Паризу. Осам година касније 15. јануара 1953. папа Пије XII именује га кардиналом а потом и патријархом Венеције. Том приликом кардинал Ронкали је рекао: „Долазим из понизности и одгојен сам у задовољном и благословљеном сиромаштву. Провидност ме одвела из мога родног места. Упознала ме са различитим народима, религијама, идеологијама. Мене је увек више занимало оно што нам је заједничко, него оно што нас дели”. За кардинала Ронкалија то је требао да буде частан умировљенички положај.

Избор за папу

У октобру 1958. умире папа Пије XII и кардинал Ронкали одлази на конклаве у Рим. На конклавама учествује педесет један кардинал. Његово име се спомиње као једно од могућих наследника папе Пачелија, али на њега нико озбиљно не рачуна. Биле су то неизвесне конклаве. Касније је папа имао обичај да говори: „Наша су имена одскакивала унутар-изван, као леблебије у здели.” И напокон, 28. октобра 1958. године, након једанаест кругова гласања и с тридесет осам гласова, изабран је за наследника светог Петра. Упитан које ће име узети као папа, одговорио је: „Зваћу се Јован - (Ioannes Vocabor), по узору на свог оца, на Јована Крститеља и Јована Апостола”. Било је то прво од изненађења које ће уследити.

Референце

  1. ^ „St. John XXIII, patron saint of Christian unity?”. Vatican Insider. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 14. 09. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  2. ^ „Saint John XXIII pope”. Britannica. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Pope John XXIII”. Jewish Virtual Library. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „John XXIII (Angelo Giuseppe Roncalli), Pope”. Saints Resource. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Biography of Pope John XXIII”. Vatikan. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ „John XXIII: The accidental saint”. National Catholic Reporter. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  7. ^ „Saint John XXIII”. Franciscan Media. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  8. ^ „Findagrave.com”. 
  9. ^ „Pope John XXIII”. Rome, IT: Vatican. Архивирано из оригинала 4. 8. 2010. г. Приступљено 12. 9. 2010. 
  10. ^ Kerdreux, Michel de (1970). Jean XXIII. Books. ISBN 978-2-7010-0404-4. Приступљено 12. 9. 2010. 
  11. ^ „Rito della Canonizzazione e Celebrazione Eucaristica” [Rite of Canonization and Eucharistic Celebration] (PDF) (на језику: италијански). Holy See. Приступљено 25. 4. 2014. 
  12. ^ „Biography of John XXIII”. Holy See. Приступљено 28. 4. 2014. 
  13. ^ „Pope John XXIII”. The Papal Library (biography). Saint Mike. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  14. ^ „Pope John XXIII”. Liturgy (news). Rome, IT: Vatican. 3. 9. 2000. Архивирано из оригинала 5. 6. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  15. ^ Hebblethwaite, Peter (1994), John XXIII, Pope of the Council (rev изд.), Glasgow: Harper Collins, стр. 96 

Литература

  • Bonnot, Bernard R. Pope John XXIII. An Astute, Pastoral Leader (1980), 316pp.
  • Cahill, Thomas. Pope John XXIII: A Penguin Life (2002), 241pp.
  • Dunn, Dennis J. "The Vatican's Ostpolitik: Past and Present." Journal of International Affairs (1982) 36#2 : 247–255. online
  • Hebblethwaite, Peter. Pope John XXIII, Shepherd of the Modern World (1985). 550pp.
  • Hebblethwaite, Peter; Hebblethwaite, Margaret (2000). John XXIII: Pope of the Council. Continuum International. ISBN 978-0-8264-4995-5. 
  • Martin, Malachi (1972), Three Popes and the Cardinal: The Church of Pius, John and Paul in its Encounter with Human History', Farrar, Straus & Giroux, ISBN 978-0-374-27675-1 .
  • ——— (1986). Vatican: a novel. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-015478-3. 
  • ——— (1990). The Keys of this Blood. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-69174-5. 
  • Riebs, Gunnar (2011). John XXIII Simple and Humble A Blessed Man. Privileged testimonies. ISBN 978-93-5015-077-1. 
  • Williams, Paul L. (2003). The Vatican Exposed. Amherst, NY: Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-065-3. 
  • Wilsford, David. ed., Political Leaders of Contemporary Western Europe: A Biographical Dictionary (Greenwood, 1995) pp. 203–207.
  • Zizola, Giancarlo; Barolini, Helen. Utopia of Pope John XXIII (1979), 379pp.
  • Coppa, Frank J. "The National Edition of the Diaries of Angelo Giuseppe Roncalli/Pope John XXIII: A Bibliographical Essay." The Catholic Historical Review 97#1 (2011), pp. 81–92 online
  • Roncalli, Angelo Giuseppe (1965), Giovanni XXIII Il Giornale dell' Anima [Journal of a Soul], White, Dorothy trans, Geoffrey Chapman, ISBN 978-0-225-66895-7 . excerpt; his spiritual diary.

Спољашње везе

Папа Јован XXIII на Викимедијиној остави.


Титуле Католичке цркве
Папа
1958 — 1963