Питер О’Тул

Питер О’Тул
Питер О’Тул у Филму Лоренс од Арабије
Лични подаци
Пуно имеПитер Шејмус О’Тул
Датум рођења(1932-08-02)2. август 1932.
Место рођењаКонемара, Голвеј, Ирска
Датум смрти14. децембар 2013.(2013-12-14) (81 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникSiân Phillips (1959—1979)
Деца3
Рад
Активни период1954—2012
Битна улогаЛоренс од Арабије
Веза до IMDb-а

Питер Шејмус О’Тул (енгл. Peter Seamus O’Toole; Конемара, 2. август 1932 — Лондон, 14. децембар 2013) био је ирски глумац.

Одгајен у Лидсу у Енглеској у јоркширској ирској породици. Студирао је на Краљевској академији драмских уметности у Лондону и почео је да наступа у позоришту стекавши репутацију у представама по делима Вилијама Шекспира. Дебитовао је на филму 1959. године.[1]

Светску славу је стекао улогом Лоренса од Арабије у истоименом филму Дејвида Лина из 1962. године. Осам пута је био номинован за награду Америчке филмске академије за улоге у филмовима Лоренс од Арабије, Бекет (1964), Зима једног лава (1968), Збогом господине Чипс (1969), Владајућа класа (1972), Каскадер (1980), Моја омиљена година (1982) и Венера (2006); држи рекорд са највише номинација без освојене награде. Освојио је четири награде Златни глобус, по једну награду Еми и БАФТА, а добитник је почасног Оскара за животно дело 2003. године.[2] О’Тул се појавио на листама највећих глумаца по избору публикација у Енглеској и Ирској. Године 2020, он се нашао се на 4. месту на списку највећих ирских филмских глумаца листа Ирски тајмс.[3]

Ране године

Питер Шејмус О’Тул је рођен 2. августа 1932. године, као син Констанс Џејн Елиот (рођене Фергусон), шкотске медицинске сестре,[4] и Патрика Џозефа „Спатса” О’Тула, ирског елекролизера, фудбалера и кладионичара.[5][6][7][8] Неки извори наводе као његово родно место ирску регију Конемара,[9] док други наводе Универзитетску болницу Сент Џејмс у енглеском граду Лидс.[10][11] О’Тул је тврдио да није сигуран које је његово место или датум рођења, напомињући у својој аутобиографији да је 2. август прихватио као свој датум рођења, али да је имао извод из матичне књиге рођених из обе земље, при чему је ирски извод наводио датум јуна 1932. Он је имао старију сестру по имену Патриција.[12] Записи из матичног уреда Лидса потврђују да је тамо рођен Петер Џ (Џејмс) О’Тул 1932. године.[13] Он је одрастао је у предграђу Ханслет на југу Лидса. Када је имао годину дана, његова породица започела је петогодишњу турнеју по великим градовима с тркалиштима у северној Енглеској. Он и његова сестра васпитани су у католичкој вери свог оца.[14][15] О’Тул је евакуисан из Лидса почетком Другог светског рата,[16] и похађао је католичку школу седам или осам година, а затим средњу школу Светог Џозефа, непосредно поред Лидса.[17] Касније је изјавио, „Ја сам се некада плашио од монахиња: цело њихово порицање женствености - црне хаљине и бријање косе - било је тако ужасно, тако застрашујуће. [...] Наравно, то је све било заустављено. Оне сада пијуцкају џин и тоник у пабовима у Даблину, и пар њих је бљеснуло својим лепим чланцима преда мном пре неки дан."[18]

По завршетку школе, О’Тул се запослио као новинар приправник и фотограф у Јоркшир ивнинг посту,[19] све док није позван у националну службу као сигналиста у Краљевској морнарици.[20] Као што је објављено у радио интервјуу 2006. године на НПР, један официр га је питао да ли има нешто што је одувек желео да уради. Одговорио му је да је одувек желео да буде песник или глумац.[21] Он је похађао Краљевску академију драмске уметности (RADA) од 1952. до 1954. године са стипендијом. До тога је дошло након што га је одбила драмска школа Опатијског позоришта у Даблину где је режисер био Ернест Блајт, јер није могао да говори ирски језик.[22] На Краљевској академији је био у истој класи као и Алберт Фини, Алан Бејтс и Брајан Бедфорд.[23] О’Тул је ово описао као „најневероватнију класу коју је академија икад имала, мада нас у то време нису пуно зарезивали. Сви смо сматрани луцкастим.”[24]

Филмографија

Улоге Питера О’Тула
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1960. Kidnapped Robin MacGregor
1960. The Day They Robbed the Bank of England Captain Fitch
1960. The Savage Innocents First Trooper
1962. Лоренс од Арабије Lawrence of Arabia Томас Едвард Лоренс
1964. Бекет Becket Хенри II
1965. Лорд Џим Lord Jim Lord Jim
1965. Шта има ново, мачкице? What's New Pussycat? Michael James
1965. The Sandpiper
1966. Како украсти милион долара How to Steal a Million Simon Dermott
1966. The Bible: In the Beginning... The Three Angels
1967. Ноћ генерала The Night of the Generals General Tanz
1967. Казино Ројал Casino Royale Piper
1968. Зима једног лава The Lion in Winter Хенри II
1968. Great Catherine Capt. Charles Edstaston
1969. Збогом, господине Чипс Goodbye, Mr. Chips Arthur Chipping
1970. Country Dance Sir Charles Ferguson
1971. Марфијев рат Murphy's War Murphy
1972. Under Milk Wood Captain Tom Cat
1972. The Ruling Class Jack Gurney, 14th Earl of Gurney
1972. Man of La Mancha Don Quixote de La Mancha/Miguel de Cervantes/Alonso Quijana
1975. Rosebud Larry Martin
1975. Ја, Петко Man Friday Robinson Crusoe
1976. Foxtrot Liviu
1976. Rogue Male Sir Robert Thorndyke
1978. Power Play Colonel Zeller
1979. Зора Зулуа Zulu Dawn Lord Chelmsford
1979. Калигула Caligula Тиберије
1980. Каскадер The Stunt Man Eli Cross
1982. My Favorite Year Alan Swann
1983. Sherlock Holmes and the Valley of Fear Sherlock Holmes
1983. Sherlock Holmes and a Study in Scarlet Sherlock Holmes
1983. Sherlock Holmes and the Sign of Four Sherlock Holmes
1984. Supergirl Zaltar
1985. Creator Harry
1986. Club Paradise Governor Anthony Cloyden Hayes
1987. Последњи кинески цар The Last Emperor Reginald Johnston
1988. High Spirits Peter Plunkett
1989. As Long as It's Love Prof. Yan McShoul
1990. The Rainbow Thief Prince Meleagre
1990. Wings of Fame Cesar Valentin
1990. The Nutcracker Prince Pantaloon
1991. King Ralph Sir Cedric Charles Willingham
1992. Rebecca's Daughters Lord Sarn
1992. Isabelle Eberhardt Maj. Lyautey
1993. The Seventh Coin Emil Saber
1997. FairyTale: A True Story Артур Конан Дојл
1998. Phantoms Dr. Timothy Flyte
1999. The Manor Mr. Ravenscroft
1999. Molokai: The Story of Father Damien William Williamson
2002. Global Heresy Lord Charles Foxley
2002. The Final Curtain J.J. Curtis
2003. Bright Young Things Colonel Blount
2004. Троја Troy Priam
2005. Lassie The Duke
2006. Venus Maurice
2006. One Night with the King Samuel, the Prophet
2007. Мућкалица Ratatouille Anton Ego
2007. Звездана прашина Stardust Lord of Stormhold
2007. Thomas Kinkade's Home for Christmas Glen Wessler

Референце

  1. ^ „Four 'Hellraisers,' Living It Up In The Public Eye”. NPR. Приступљено 22. 3. 2020. 
  2. ^ „The Official Academy Awards Database: Peter O'Toole”. The Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 6. 12. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  3. ^ “The 50 greatest Irish film actors of all time“. The Irish Times. Retrieved 14 June 2020
  4. ^ O'Toole, Peter. Loitering with Intent: Child (Large print edition), Macmillan London Ltd., London, 1992. ISBN 1-85695-051-4; pg. 10, "My mother, Constance Jane, had led a troubled and a harsh life. Orphaned early, she had been reared in Scotland and shunted between relatives;..."
  5. ^ „Peter O'Toole Dead: Actor Dies At Age 81”. Huffington Post. 15. 12. 2013. Приступљено 19. 12. 2013. 
  6. ^ „Peter O'Toole profile at”. Filmreference.com. 2008. Приступљено 4. 4. 2008. 
  7. ^ Frank Murphy (31. 1. 2007). „Peter O'Toole, A winner in waiting”. The Irish World. Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2008. 
  8. ^ „Loitering with Intent Summary – Magill Book Reviews”. Enotes.com. Приступљено 12. 6. 2012. [мртва веза]
  9. ^ „Peter O'Toole biography”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 1. 8. 2016. 
  10. ^ „Peter O'Toole: A profile of the world-famous actor from Hunslet”. BBC. Приступљено 17. 12. 2013. 
  11. ^ „Peter O'Toole: 'I will stir the smooth sands of monotony'”. Irish Examiner. 16. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2013. 
  12. ^ O'Toole, Peter (1992). Loitering With IntentНеопходна слободна регистрација. London: Macmillan London Ltd. стр. 6, 10. ISBN 978-1-56282-823-3. 
  13. ^ „O'Toole's claims of Irish roots are blarney”. Irish Independent. 28. 1. 2007. 
  14. ^ Tweedie, Neil (24. 1. 2007). „Too late for an Oscar? No, no, no...”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 11. 9. 2010. 
  15. ^ Adams, Cindy (21. 3. 2008). „Veteran says today's actors aren't trained”. New York Post. Архивирано из оригинала 30. 04. 2011. г. Приступљено 7. 10. 2010. 
  16. ^ „Peter O'Toole: Lad from Leeds who became one of screen greats”. Yorkshire Evening Post. 15. 12. 2013. Архивирано из оригинала 26. 9. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2013. 
  17. ^ „Obituary: Peter O'Toole, actor”. The Scotsman. Приступљено 22. 3. 2020. 
  18. ^ Alan Waldman. „Tribute to Peter O'Toole”. films42.com. Приступљено 4. 4. 2008. 
  19. ^ Lambourne, Helen (16. 12. 2013). „'You'll never make a reporter' editor told O'Toole”. Hold the Fronte Page. Приступљено 4. 8. 2018. 
  20. ^ Suebsaeng, Asawin (15. 12. 2013). „How the Royal Navy Helped the Late Peter O'Toole Become an Acting Legend”. Mother Jones. Foundation for National Progress. Приступљено 4. 8. 2018. 
  21. ^ Lee, Adrian (15. 12. 2013). „Remembering Peter O'Toole”. The Atlantic. Приступљено 4. 8. 2018. 
  22. ^ Is Ireland Dying?: Culture and the Church in Modern Ireland, Michael Sheehy, Taplinger Publishing Company, 1969, page 141
  23. ^ Cochrane, Claire (27. 10. 2011). Twentieth-Century British Theatre: Industry, Art and Empire. Cambridge University Press. стр. 212. ISBN 9781139502139. 
  24. ^ Guy Flatley (24. 7. 2007). „The Rule of O'Toole”. MovieCrazed. Приступљено 4. 4. 2008. 

Спољашње везе

Питер О’Тул на Викимедијиној остави.