Платински метали

Платински метали су група прелазних метала коју чине: рутенијум, родијум, паладијум, осмијум, иридијум и платина.[1] Сви ови елементи се налазе у d-блоку, у 5. и 6. периоди, непосредно испред сребра и злата. Деле се на лаке (Ru, Rh, Pd; ρ≈12gcm-3) и тешке платинске метале (Os, Ir, Pt; ρ≈22gcm-3).[2]

Платина, најпознатији метал платинске групе

Налажење

Платина

Платина се може јавити у слободном стању или у различитим минералима и рудама.[3] Најчешће се налази у облику платина-арсенида (PtAs2) или платина-сулфида (PtS).[4] Велика налазишта платине су у Русији, Канади, САД, Јужноафричкој Републици и Зимбабвеу.[5]

Осмијум

Осмијум се највише налази у руди осморидијум, која је мешавина осмијума и иридијума. Такође се налази у слободом стању у речним токовима богатим платином у Русији, Северној и Јужној Америци.[6][7]

Иридијум

Руде иридијума су осморидијум и иридосмин, обе мешавине са осмијумом. У слободном стању се налази са осталим платинским металима у алувијалним равнима.[6]

Процес сепарације платинских метала из руде

Рутенијум

Рутенијум се налази у рудама са осталим металима ове групе у Русији, Северној и Јужној Америци.[6]

Родијум

Индустријско добијање родијума је веома тешко, због тога што се он налази помешан са осталим металима као што су паладијум, злато и сребро. Највеће количине се налазе у Јужноафричкој Републици, Русији, Северној и Јужној Америци. Међутим, годишња светска производња овог метала износи само између 7 и 8 тона, због малог броја рудних налазишта.[8]

Паладијум

Паладијум се углавном налази у сулфидним рудама као што је пирохотит. Паладијум се налази у слободном стању или у легури са платином у Русији, Аустралији, Етиопији, Северној и Јужној Америци.[8]

Својства

Платински метали имају сличне физичке и хемијске особине.[9] Поседују велику отпорност на деловање већине хемијских средстава. Отпорни су на воду, хабање и губитак сјаја што их чини (поготово платину) погодним за израду накита. Имају одличне високо-температурне карактеристике и стабилна електрична својства. Имају позитивне вредности стандардног електродног потенцијала. Врло су инертни; не растварају се у већини растварача. У азотној киселини раствара се паладијум, а у царској води паладијум и платина. Учествују у грађењу многих комплексних једињења, стварајући координатне спојеве са угљен-моноксидом и другим π-везујућим лигандима. Постоји велики број комплекса у којима је водоников атом директно везан за платински метал. Упркос доброј отпорности и високој тачки топљења, њихова примена као техничких метала је ограничена због мале распрострањености и тешкоћама приликом издвајања.[10]

Паладијум

Примене

Највећу примену има платина као најдоступнија. Користи се у јувелирству и електротехници (платинске електроде). Платина, њене легуре и иридијум се користе као материјал за израду реактора за раст монокристала, нарочито оксида. Најважнија примена платине, као и паладијума, иридијума, осмијума, родијума, рутенијума јесте у хемијској индустрији као катализатори. Користе се за производњу азотне киселине, водоник-сулфида, амонијака и као и за катализовање великог броја реакција у органској хемији (разне хидрогенизације - паладаијум и други елементи апсорбују велике количине водоника у спрашеном стању).[10]

Референце

  1. ^ Renner, Hermann; Schlamp, Günther; Kleinwächter, Ingo; Drost, Ernst; Lüschow, Hans Martin; Tews, Peter; Panster, Peter; Diehl, Manfred; Lang, Jutta (2001-06-15), Platinum Group Metals and Compounds, Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, ISBN 3527306730, doi:10.1002/14356007.a21_075, Приступљено 2019-04-24 
  2. ^ (PDF) https://web.archive.org/web/20190424182156/http://www.ttf.unizg.hr/b-news/news_upload_files/2013/vijest_04-10-2013_524e818660ff4/18_Opca_kemija_M_Cetina.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 04. 2019. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ British Geological Survey. (2009). Platinum. BGS. OCLC 906094390. 
  4. ^ Alhumade, Hesham; Nauman, Hiba; Elkamel, Erij; Yu, Aiping; Elkamel, Ali (2018-10-20). „Corrosion Protection of Stainless Steel Type 304 Using Graphene Composites”. MATTER: International Journal of Science and Technology. 1 (2): 57—72. ISSN 2454-5880. S2CID 136518868. doi:10.20319/mijst.2015.12.5772. 
  5. ^ „Mineral commodity summaries 2014”. Mineral Commodity Summaries. 2014. doi:10.3133/70100414. 
  6. ^ а б в „Mineral commodity summaries 2014”. Mineral Commodity Summaries. 2014. doi:10.3133/70100414. 
  7. ^ Lee Eden, Bradford (2012-10-19). „Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition)2012356John Emsley. Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition). Oxford: Oxford University Press 2011. vii+699 pp., [[Međunarodni standardni broj knjige|ISBN]] [[Special:BookSources/978-0-19-960563-7|978-0-19-960563-7]] £14.99 $24.95”. Reference Reviews. 26 (8): 43—44. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504121211278368.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ а б „Original PDF”. dx.doi.org. doi:10.15438/rr.5.1.7. Приступљено 2019-04-24. 
  9. ^ (PDF) https://web.archive.org/web/20160309023245/https://rruff-2.geo.arizona.edu/uploads/CM29_231.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2016. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ а б „Elementi VIIIb grupe PSE”. stari.svethemije.com (на језику: српски). Приступљено 2019-04-24.