Покретни празници код православаца

Покретни празници код православаца обухватају око двадесетак празника који се налазе у црквеном календару православне цркве. Они се разликују од године до године и уносе доста забуне у вези са редоследом празника код оних који не познају правила одређивања када се слави који празник.

Васкршњи празници

Васкрс се слави прве недеље после пролећне равнодневице и пуног месеца. Датум Васкрса одређује се прорачунима на основу астрономских података, а репер тог прорачуна су астрономски подаци меридијана који пролази кроз куполу Христовог храма у Јерусалиму. Баш због тога може се знатно одступати од астрономског пуног месеца.

Други услов је да се православни Васкрс не може празновати у исти дан или пре Пасхе. За израчунавање датума православног Васкрса у средњем веку су коришћене пасхалне таблице, а у то време било је врло мало људи вичних њиховом тумачењу.

У зависности од датума Васкрса за текућу годину, мењају се и датуми осталих васкршњих празника заједно са њим:

Такође, од тачног датума Васкрса зависи и:

  • Почетак Великог поста – 7 недеља пред Васкрс (пада у понедељак)
  • Прво Бденије – 11 дана пред Цвети (пада у среду)
  • Друго Бденије – 9 дана пред Цвети (пада у петак)
  • Свети Теодор Комоговински – Тодорова субота – прва субота после Великог поста
  • Почетак поста – први понедељак после Белих поклада.

Остали

Покладе:

  • Месне покладе – 8 дана пред почетак Великог поста (пада у недељу)
  • Беле покладе – 1 дан пред почетак Великог поста (пада у недељу)
  • Петровске покладе – прва недеља после Духова

Задушнице:

  • Задушнице – субота уочи Месних поклада
  • Духовске задушнице – субота уочи Духова (Педесетнице, Тројице)
  • Михољске задушнице – субота уочи Михољдана
  • Митровске задушнице – субота уочи Митровдана
  • Оци – недеља уочи Божића
  • Материце – недеља која претходи Оцима
  • Детинци – недеља која претходи Материцама

Види још

Спољашње везе