Предак

Предак је крвни рођак, сродник по очевој или мајчиној линији у даљој прошлости. Као што има много назива за родбину и рођаке, српски језик познаје и много речи за претке у различитим степенима сродства.

Најближи преци су баба и деда, њихови родитељи су прабаба и прадеда, пре њих чукунбаба и чукундеда (родитељи прабабе и прадеде, или бабини или дедини баба и деда, или мамини и татини прадеда и прабаба).

Вера и обичаји

Стари народи, укључујући Словене, имали су, пре примања хришћанства, развијен култ предака. Веровали су да после смрти душе предака одлазе на други свет, одакле се старају о потомцима. Многи елементи култа предака очували су се до данас, нарочито у погребним обичајима. У славском култу место митског претка заузео је хришћански светитељ. Уобичајено је да припадници истог рода имају исту славу.

Уметност

Преци се приказују на породичном стаблу. Чувене су фреске са представом линије наслеђа средњовековне владарске породице Немањића у манастирима Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија.

Код Срба

Према писању Порекло називи мушких и женских предака знају се све до 16. колена: отац-мајка, деда-баба, прадеда-прабаба, чукундеда-чукунбаба, наврдеда-наврбаба, курђел-курђела, аскурђел-аскурђела, курђун-курђуна, курлебало-курлебала, сукурдол-сукурдола, судепач-судепача, парђупан-парђупана, ожмикура-ожмикурка, курајбер-курајбера, сајкатава-сајкатавка, бели орао-бела орлица.^[1]

Види још

• Потомак
• Српски сроднички односи

Референце

Предак на Викимедијиној остави.