Приштина

Приштина
Панорама Приштине
Библиотека „Иво Андрић”
Црква Светог Николе
Храм Христа Спаса
Сахат-кула
Царска џамија
Музеј Косова и Метохије
Катедрала Мајке Терезе
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ГрадПриштина
Стара именаВицијанум
Становништво
Становништво‍
 — 2011.145.149
 — густина253,76 ст./km2
Агломерација (2011.)198.897
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 52″ С; 21° 09′ 54″ И / 42.66444° С; 21.16511° И / 42.66444; 21.16511
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина625 m
Површина572 km2
Приштина на карти Србије
Приштина
Приштина
Приштина на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникПерпарим Рама (ДСК)
Поштански број10000
Позивни број+383 (0)38
Регистарска ознакаPR/ПР
Веб-сајт
www.prishtinaonline.com

Приштина је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Косова и Метохије и Косовског управног округа. Према попису из 2011. било је 145.149 становника, што је чини петим насељем по броју становника у Србији. Налази се у непосредној близини планине Гољак, на североистоку Косова.

Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико илирских народа. Дардански краљ Бардил окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио Краљевину Дарданију. Наслеђе класичног доба представља насеље Улпијана, које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на Балканском полуострву. Након поделе Римског царства, ова област је између 5. и 9. века била део Византије. Средином 9. века уступљена је Првом бугарском царству, пре него је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део Другог бугарског царства.

Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији и краљевски посед српских краљева. Након што је Османско царство освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута.

Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. Аеродром Приштина је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном Албанијом и Северном Македонијом.

Етимологија

Порекло имена града је непознато. Не зна се тачно када је Приштина усвојила ово име, али се у српским изворима први пут помиње у 13. веку. Верује се да име води порекло од болести црни пришт (антракс) од које је умрло пола становника и стоке из те области.[1]

Поједини сматрају да је град Приштина добио име по реци Приштевки на којој се налази. Мишљења су да се зато за становника Приштине каже Приштевац, а не Приштинац. Река је добила име у доба краља Стефана Милутина када је исти дао наредбу да се на поменутој реци направи карантин, први у то време, за све путнике са југа који су долазили у Краљевину Србију а заражени су црним приштом.[2]

Бранислав Нушић је у свом путопису Косово — опис земље и народа из 1902. написао: „Старо је име Приштини Вицианум, ако је та важна станица на римскоме војничком друму лежала на месту на коме је данашња Приштина, јер има писаца (Хан) који према правцима старих римских путева, мисле да је Вицианум био на месту на коме је отприлике данашње село Чаглавица. По Пуквиљу, који се на Лукарија позива, Приштина се некад звала Преславо. Данашње име Приштину има их које изводе из речи пришт јер се, веле, расприштила насред равнице а међутим Приштина и није насред равнице већ се збила међу огранке околних брда. У Приштини самој веле да се ова некад звала Збирштина, што би означавало место где се збира, па од тога после постало Приштина.”

Ернст Ајхлер увидео је везу са царем Примусом Јустинијаном за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.[3]

Географија

Поглед на Приштину са југа ка северу

Приштина се простире преко Лабског и Косова поља до планине Гољак на североистоку Косова.[4] Водене површине обухватају Грачаничко и Батлавско језеро, као и реку Лаб.[4] Парк Грмија лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села Лукаре и Којловица до југа код села Бадовац.[5]

Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.[6] Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.[6] Два главна резервоара за водоснабдевање су Батлавско и Грачаничко језеро.[6] Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.[7] Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.[8]

Клима

Према Кепеновој класификацији климе, Приштина спада под периферију океанске климатске зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °C.[9] Најтоплији месец је август са просечном температуром која достиже 21,8 °C, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °C.[9] Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.[9] Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.[9]

Клима Приштине
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 3,3
(37,9) 		5,4
(41,7) 		10,1
(50,2) 		15,3
(59,5) 		19,8
(67,6) 		24,1
(75,4) 		26,8
(80,2) 		27,4
(81,3) 		21,6
(70,9) 		16,2
(61,2) 		10,3
(50,5) 		4,4
(39,9) 		15,39
(59,69)
Просек, °C (°F) −0,6
(30,9) 		1,1
(34) 		5,1
(41,2) 		10,1
(50,2) 		14,8
(58,6) 		18,9
(66) 		21,5
(70,7) 		21,8
(71,2) 		16,5
(61,7) 		11,2
(52,2) 		5,9
(42,6) 		0,8
(33,4) 		10,59
(51,06)
Минимум, °C (°F) −3,7
(25,3) 		−2,5
(27,5) 		0,6
(33,1) 		4,9
(40,8) 		9,7
(49,5) 		13,8
(56,8) 		16,1
(61) 		16,3
(61,3) 		11,8
(53,2) 		7
(45) 		2,5
(36,5) 		−2
(28) 		6,21
(43,17)
Количина падавина, mm (in) 47
(1,85) 		45
(1,77) 		62
(2,44) 		73
(2,87) 		80
(3,15) 		67
(2,64) 		54
(2,13) 		40
(1,57) 		49
(1,93) 		48
(1,89) 		50
(1,97) 		60
(2,36) 		675
(26,57)
Дани са падавинама 7 6 8 9 10 9 7 6 6 6 7 8 89
Сунчани сати — дневни просек 4,7 5,3 7,1 9,1 10,1 11,2 11,5 11,0 8,6 6,7 5,7 4,5 7,96
Извор: [9]

Историја

Праисторија и стари век

Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова Дарданије.

Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико неолитских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су Старчевачка, Винчанска, Бубањ-Хум и Баденска култура.[11]

Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.[12] Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — Предионица, Каљаја, Поље урни и Гладнице.[12][13] У 4. веку п. н. е. краљ Бардил је окупио разна илирска племена и створио Краљевину Дарданију.[14][15][16] Након што је Римско царство освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области.

Остаци насеља Улпијана

Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балканском полуострву, док је у 2. веку п. н. е. постала је муниципијум. Године 518. град је претрпео огромну штету преузроковану земљотресом. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом се спомиње од 13. века у српским изворима.[17] Након поделе Римског царства, ова област је наредних векова била у власти Византије. Цар Јустинијан I је обновио град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, док је у 6. веку дошло до великих промена након доласка Словена, односно Срба на Балкан.[17] Средином 9. века уступљен је Првом бугарском царству.

Средњи век

Манастир Грачаница саграђен је 1321. у близини Приштине

Почетком 11. века, након пада под власт Византије, Приштина је била део провинције под називом Бугарска. Између 11. и средине 13. века више пута је била део Другог бугарског царства. Приштина пуни просперитет достиже у зрелом средњем веку када је била део Краљевине Србије и касније Српског царства, а њоме владали Стефан Милутин, Стефан Урош III, Стефан Душан, Стефан Урош V и Вук Бранковић.[18][19] Оближњи манастир Грачаница саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина, док се данас налази на поседу истоименог насеља.[20][21] Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар Јован VI Кантакузин назвао „селом”.[22]

Споменик јунацима Косовске битке на Газиместану

Косовска битка, вођена 15. јуна 1389. године недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза Лазара Хребељановића. У близини Приштине подигнут је споменик на Газиместану (висок 25 m) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Ово је био један од најистакнутијих догађаја у историји Србије, који је касније покренуо косовски завет.[23] Иако је српска војска остварила победу над Османлијама, она је само краткотрајно успела да заустави даље Османско освајање Балканског полуострва. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. Будући да се налази на путу између Дубровника и Цариграда, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговински центар, захваљујући оближњем граду Ново Брдо, те рудницима Јањево и Трепча.[24]

Османско царство први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом земље Бранковића уступа Стефану Лазаревићу који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. На прелазу у 15. век, у време Српске деспотовине, Приштина је била позната по трговини сребром, са многим трговцима пореклом из Дубровачке републике.[25] У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе Краљевине Угарске су 1409. године спалиле Приштину. Падом Новог Брда 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманске породице у Приштини, која је у то време била административни део Вучитрнског санџака.[12] За време Османлија, српске власти су у Приштини имале конзулат, у коме су извесно време радили Милан Ракић и Бранислав Нушић. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу исламизације.[12] Привредно слабљење града почело је 1448. године.[12] Већ 1485. године локалне занатлије у Приштини почеле су са производњом барута.

Фотографија „Чаршија у Приштини”, настала крајем 19. или почетком 20. века

Током Великог турског рата крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника Петра Богданија обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, Царска џамија је накратко претворена у језуитску цркву.[12] После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и татарским трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.[12]

Година 1874. била је прекретница. Исте године је почела са радом железничка пруга између Солуна и Косовске Митровице, која је имала велики утицај на привреду Приштине. Године 1912. Краљевина Србија је као део Балканског савеза ослободила Приштину од османлијске власти у Првом балканском рату.[26][27] Међутим, незадовољна својим уделом, Бугарска је окупирала Косово и Метохију, те је наредне године започет Други балкански рат, а касније и Први светски рат у ком Србија остварује победу и враћа Косово и Метохију под своју контролу.[28]

Југославија и модернизација

Окружно начелство у Приштини, 1913.

Септембра 1920. Декрет о колонизацији нових јужних земаља омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.[12][28] Између 1929. и 1941. године Приштина је била део Вардарске бановине која се налазила у склопу тадашње Краљевине Југославије. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.[29]

Дана 17. априла 1941. Краљевина Југославија се предала силама Осовине, пре чега је започет Други светски рат. Бенито Мусолини је 29. јуна доделио територију Косова и Метохије Краљевини Албанији. Уследио је геноцид над Србима, као и одлазак десетина хиљада српског становништва са територије читаве Краљевине Југославије.[30] Након капитулације Италије, Нацистичка Немачка је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локални Јевреј био је ухапшен у јединицама 21. СС брдске дивизије Скендербег, коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.[31][32] Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у Израел 1949. године. Након Другог светског рата и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631.

Партизанско гробље у Приштини посвећено припадницима НОВЈ погинулим у НОБ-у и жртвама фашизма у току Другог светског рата

Године 1945. основана је Демократска Федеративна Југославија, која је 1947. одлучила да Приштина постане административни центар Аутономне Косовско-Метохијске Области, а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.[12] Уставом Југославије из 1963. АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКиМ усвојен је 10. априла 1963. године.[33] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је термин „Метохија” уклоњен из назива.

Споменик братства и јединства Миодрага Живковића у центру града. „Братство и јединство” је била популарна парола Комунистичке партије Југославије.

Као административни центар, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме су се становништво и привреда брзо променили. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је колера и даље представљала проблем. Призрен је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани Универзитет у Приштини, изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната, махом из суседне Албаније која је била неразвијена и политички изолована. Оснивањем Универзитета у Приштини је окончан дуг период када је институција вођена као испостава Универзитета у Београду.[12] У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво, са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).[12]

Устав Југославије из 1974. изазвао је много контроверзи и касније довео до историјских последица, нарочито у Социјалистичкој Републици Србији. Њиме су покрајине у склопу СР Србије (САП Војводина и САП Косово) добиле овлашћења савезних република иако су званично биле део Србије. Ово је убрзо довело до побуне албанског становништва које је остало незадовољно и овим овлашћењима, те су захтевали пуну независност за САП Косово.[34]

Ово златно доба брзог раста прекинуто је након смрти Јосипа Броза Тита и побуне албанског становништва, која је кулминирала немирима на Косову 1981. године. Уставом Србије из 1990. покрајина добија свој претходни назив — Косово и Метохија, док обе покрајине у склопу Србије губе стечена овлашћења наметнута Уставом Југославије из 1974. године.[12] У исто време, Приштина добија споменике посвећене српским великанима, те се почиње с изградњом Храма Христа Спаса који се нашао на мети критика локалног муслиманског становништва, првенствено Албанаца.

Рат на Косову и Метохији и скорашња историја

За више информација погледајте: Рат на Косову и Метохији
Недовршени Храм Христа Спаса честа је мета албанских екстремиста након рата на Косову и Метохији

Убрзо након доласка Слободана Милошевића на власт и усвајања Устава из 1990. године, основана је терористичка Ослободилачка војска Косова која се борила против српских и југословенских снага безбедности.[12] Побуна на Косову и Метохији започела је 1995. а касније ескалирала у рат на Косову и Метохији. Приштина је током рата била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су Ђаковица или Пећ. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је током НАТО бомбардовања Југославије, укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне.

Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су норвешке специјалне снаге и војници британске Специјалне ваздушне службе.[35][36] Незаконито су заузимани поседи неалбанског становништва, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, почињени су вишеструки злочини над Србима на Косову и Метохији од стране албанских екстремиста. Србе су убијале гомиле екстремиста само зато што су говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.[37] Насиље је достигло врхунац мартовским погромом 2004. године, док су албански екстремисти од краја рата до тада протерали више од 40.000 Срба из Приштине, односно преко 250.000 с читавог простора Косова и Метохије.[38][39]

Реновирани центар Приштине

Као највећи град и седиште управе Уједињених нација (УНМИК), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.[40] Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину.

Након што је Република Косово једнострано прогласила независност 2008. године,[41] у Приштини су смештени органи власти — Влада и Скупштина Републике Косово.[42] У новембру 2013. отворен је ауто-пут који спаја Приштину са Драчем,[43] а 2019. град је ауто-путем спојен и са Скопљем.[44] Такође је тренутно у изградњи ауто-пут који би повезивао Приштину са Нишем, који великим делом финансира Европска унија у склопу Берлинског процеса.[45]

Последњих година Приштина се истакла као домаћин манифестација које привлаче велики број посетилаца. Године 2022. у Приштини је одржано бенијале савремене уметности под називом Манифеста,[46] док ће 2030. град бити домаћин спортског такмичења Медитеранске игре.[47] Године 2023. отворен је и Prishtina Mall, који представља други највећи тржни центар у Србији, док је испред њега Galerija Belgrade.[48]

Становништво

За више информација погледајте: Демографија Приштине
Становништво града Приштине
Год. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2011. 2021.
Поп.44.08951.45769.810105.273148.656199.654198.897218.782
± % п.г.—    +3,14%+3,89%+4,19%+3,51%+2,99%−0,02%+0,96%
Извор: [49]

Према попису из 2011. године, град Приштина има 198.897 становника, што га чини најнасељенијим местом на Косову и Метохији.[50] Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.[50] Такође је треће најгушће насељено место на Косову и Метохији.[51]

У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% Албанаца, 1,08% Турака, 0,28% Ашкалија, 0,22% Срба, 0,2% Бошњака, 0,1% Горанаца и 0,03% Рома.[52] Од укупног броја, 98,09% становника говорило је албански као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су турски (1,04%), српски (0,25%) и ромски (0,03%).[52] По вероисповести је било 193.474 (97,27%) муслимана, 1.170 (0,59%) католика, 480 (0,24%) православаца, 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) нерелигиозних.[52][53] Након рата на Косову и Метохији, етничка структура становништва Приштине значајно је измењена јер је град напустило око 40.000 Срба услед континуираних напада албанских екстремиста и бивших припадника терористичке Ослободилачке војске Косова.[54]

Србија је секуларна држава без службене религије. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је Уставом Србије. Ислам и хришћанство су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине. Преосталих 1,9% становништва изјаснило се као нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор.[53]

Манастир Грачаница
Царска џамија
Приштинска синагога
Катедрала Мајке Терезе
Чаршијска џамија
Храм Христа Спаса

Привреда

Боро и Рамиз, највећа вишенаменска хала на Косову и Метохији

Приштина представља срце привреде Косова и Метохије и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за привреду града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.[55] 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.[55]

Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.[56] Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су Албанија, Северна Македонија и Црна Гора. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,[57] што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.[58] Највише страних туриста долази из Албаније, Турске, Немачке, Сједињених Америчких Држава, Словеније, Црне Горе и Северне Македоније, а сваке године расте број посетилаца и из других земаља.[59]

Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су Swiss Diamond и Grand Hotel који се налазе у центру града.[60] Други велики хотели су Emerald Hotel, Sirius Hotel и Hotel Garden.

Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су Батлавско језеро и Мермерна пећина, које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.[61] Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата када је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.[62][63][64]

Инфраструктура

Саобраћај

Терминал Аеродрома Приштина

Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао привреду, инфраструктуру и пре свега ваздушни, железнички и друмски саобраћај.[65]

Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са Скопљем,[66] док је ауто-пут 7 повезује са Драчом и паневропским коридором 10.[67]

Аеродром Приштина је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за Аустрију, Немачку, Швајцарску, као и Словенију, Турску и Уједињено Краљевство.[68]

Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.[69]

Град има две железничке станице. Железничка станица Приштина се налази западно од центра, док је Железничка станица Косово Поље главно железничко чвориште Косова и Метохије.[70]

Образовање

Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”

Приштина је центар образовања на Косову и Метохији и дом многих државних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. Универзитет у Приштини је највећи и најстарији универзитет у покрајини, основан у 20. веку.[71] Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији (Универзитет у Приштини), док се Универзитет у Приштини на српском језику привремено преселио у Косовску Митровицу.[72][73]

Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, РИТ Косово и Академија наука и уметности Косова.[74]

Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.[75] Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларног типа.[75]

Град има више библиотека, од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”.[76][77] Садашња зграда библиотеке свечано је отворена 25. новембра 1982. године као једна од најмодернијих у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.[78][79]

Медији

Седиште Радио-телевизије Косова

Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијских станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.[80] Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: RTV21, Kohavision, Klan Kosova, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — Радио-телевизија Косова (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.[81] Значајан развој медија десио се 2005. године када је Универзитет у Приштини основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета, који је потом уписао велики број младих.[82]

Прекретница за медије у Приштини, као и читав простор Косова и Метохије, била је изградња Административне куле Дом штампе која је постала највиша грађевина ове покрајине. Најпознатији недељни лист на Косову и Метохији — Јединство, уз лист Rilindja на албанском и Tan на турском језику, преместио је седиште у Дом штампе.

Култура

Музеј Косова и Метохије је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра

Као административни центар Аутономне Покрајине Косово и Метохија, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих Срба и Албанаца који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су Народно позориште у Приштини и Музеј Косова и Метохије. Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић” има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала.[83][84]

У Приштини ради мноштво страних културних институција, као што су албански Албанолошки институт, француски Алијанс франсез,[85] Британски савет,[86] немачки Гете институт[87] и Фондација Фридрих Еберт.[88] У Приштини је такође основана информативна канцеларија Савета Европе.[89]

Знаменитости

Богиња на трону је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине

Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.[90] Велики број ових споменика долази из византијског и османског доба.[91]

Почевши од 1945. године, власти Југославије су почеле да граде модерну Приштину.[92] Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.[93]

Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, турско купатило, јавну чесму, сахат-кулу, неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.[94] Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијене током векова у духу освајачких империја (Римско, Византијско, Османско и Аустроугарско царство).[91]

Библиотека града Приштине, позната под називом „Миладин Поповић”, основана је 1945. године и једна је од највећих библиотека у Србији по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.[95]

Дарданска дама и Богиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.[96] у близини Улпијане,[97] данас предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.[98] У Приштини се налази Велики хамам и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.[95]

Музика

Певачица Дуа Липа ћерка је родитеља пореклом из Приштине

Српска музика се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат фолклор Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању њене историје.[99][100] Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.[101]

Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су Рита Ора, Дуа Липа и Ера Истрефи, уз српске извођаче попут Јане и Расте.

Фестивали

Народно позориште у Приштини

Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније Народно позориште, које се налази у центру града, а основано је 1946.[102] Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је пратило више од три милиона гледалаца.[103]

Филмски фестивал у Приштини приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену филмску индустрију. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.[104][105]

Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.

Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења Фредерика Шопена.[106] Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.[107] Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.[107][108] Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике.

Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.[109]

Sunny Hill Festival, 2019.

У августу 2018. одржан је први Sunny Hill Festival у градском парку Грмија који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица Дуа Липа заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.[110] Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији Sunny Hill Foundation.[111]

Формирањем Југославије почело је с развојем културе у Приштини. Сваке године у административном центру Косова и Метохије одржавају се разне врсте манифестација, попут Сајма књига и Параде поноса. Суштина ових манифестација је обично привремена; неке трају само једно поподне, док друге могу трајати око три дана, седмицу или чак дуже. Оне су током година расле по величини и значају. Ове манифестације се организују сваке године и отворене су за посетиоце и јавност. Број излагача и посетилаца је обично веома висок.

Спорт

Играчи уличне кошаркаше у Грмији

Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.[112] Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га ФК Приштина, која игра своје домаће утакмице на Стадиону Фадиљ Вокри. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је КК Приштина,[113] која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део Балканске лиге у кошарци. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.[114]

Улична кошарка је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у Парку природе Грмија. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.[115] Рукомет је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице.

Политика

Зграда Скупштине града Приштине

Град Приштина обухвата 46 насељених места, док је средиште градско насеље Приштина.[116][117][118] Скупштина града Приштине је највиши орган града, који врши функцију локалне власти, одређено Законом о локалној самоуправи и Статутом града.[119] Скупштину чини 51 одборник.[120] Надлежности и одговорности града врше Скупштина града и градоначелник, сем ако је предвиђено другачије. Одборници се бирају на директан начин, у складу са законским одредбама за локалне изборе, те сви имају иста права и могућности за присуствовање у процесима Скупштине.[121]

Као административни центар Косова и Метохије, Приштина игра кључну улогу у обликовању политичког и економског живота покрајине.[122] Након рата на Косову и Метохији и успостављања УНМИК-а, у Приштини су формиране привремене институције самоуправе које чине председник, Скупштина, Влада на челу са председником владе, као и сопствени правосудни систем.

Скупштина Косова

Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација (УНМИК). Држава Србија, упркос томе што су привремене институције самоуправе у Приштини једнострано, противно основним принципима међународног права, прогласиле независност 17. фебруара 2008. године, води мирну, дипломатску и правну борбу за очување Косова и Метохије у свом саставу.[123]

Преговори Београда и Приштине о темама од значаја за живот Срба и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији започели су у марту 2011. године у Бриселу, уз посредовање Европске уније. Дијалог је 2012. године подигнут на политички ниво, уз учешће председника владе Републике Србије и председника владе Републике Косово.[124]

Познати Приштевци

Неки од најпознатијих Приштеваца су:

Партнерски градови

Референце

  1. ^ Loma, Aleksandar (2013), Топонимија Бањске хрисовуље [Toponymy of the Banjska Chrysobull], Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, стр. 181, ISSN 0351-9171 
  2. ^ The Linguist: Journal of the Institute of Linguists (на језику: енглески). The Institute. 2003. стр. 101. 
  3. ^ Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband. Ernst Eichler. Berlin: De Gruyter. 1995. ISBN 978-3-11-020342-4. OCLC 435630850. 
  4. ^ а б „Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022” (PDF) (на језику: албански). Komuna e Prishtinës. стр. 10—18. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  5. ^ „Report on the state of nature” (PDF). UNDP. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 04. 2021. г. Приступљено 2. 3. 2014. 
  6. ^ а б в „Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water”. Balkan Insight. 21. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  7. ^ „ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012” (PDF). Water and Waste Regulatory Office. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014. 
  8. ^ Zogjani, Nektar (2014-01-08). „Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit”. Gazeta Jeta në Kosovë. Приступљено 2. 3. 2014. 
  9. ^ а б в г д „Climate: Pristina”. Climate-Data. Архивирано из оригинала 2. 10. 2021. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  10. ^ „Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990”. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  11. ^ Ajdini, Sh.; Bytyqi, Q.; Bycinca, H.; Dema, I.; et al. (1975), Ferizaj dhe rrethina, Beograd, стр. 43—45 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Warrander, Gail (2007). Kosovo: The Bradt Travel Guide. Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England: The Globe Pequot Press Inc. стр. 85—88. ISBN 978-1-84162-199-9. Приступљено 18. 5. 2013. 
  13. ^ Chapman 2000, стр. 239
  14. ^ The Cambridge Ancient History: The fourth century B.C. Volume 6 of The Cambridge Ancient History, Iorwerth Eiddon Stephen Edwards. ISBN 978-0-521-85073-5, Authors: D. M. Lewis, John Boardman, Editors: D. M. Lewis, John Boardman, Second Edition, Cambridge University Press. 1994. ISBN 978-0-521-23348-4..
  15. ^ Adams, Douglas Q. (1997). James P. Mallory, ур. Encyclopedia of Indo-European Culture. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-884964-98-5. 
  16. ^ Wilson, Nigel Guy (2006). Encyclopedia Of Ancient Greece. Taylor & Francis Group. ISBN 978-0-415-97334-2. 
  17. ^ а б Archaeological Guide of Kosovo Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012
  18. ^ Zadruga, Srpska Književna (1913). Izdanja. стр. 265. 
  19. ^ Lekić, Đorđe (1995). Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja. стр. 22. 
  20. ^ Panić-Surep, Milorad (1965). Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia. стр. 167. 
  21. ^ Vlahović, Petar (2004). Serbia: The country, people, life, customs. Ethnographic Museum. стр. 392. ISBN 9788678910319. 
  22. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 71. Приступљено 19. 1. 2022. 
  23. ^ „Порфирије и Јоаникије: Косовски завет темељ српског народа”. Радио-телевизија Војводине. 28. 6. 2021. Приступљено 2. 9. 2022. 
  24. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 45—46. Приступљено 19. 1. 2022. 
  25. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 66. Приступљено 19. 1. 2022. 
  26. ^ Bogdanović, Dimitrije (новембар 2000) [1984]. „Albanski pokreti 1908—1912.”. Ур.: Antonije Isaković. Knjiga o Kosovu. 2. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала 31. 01. 2011. г. Приступљено 9. 1. 2011. „... ustanici su uspeli da ... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje ... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar ...” 
  27. ^ Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, Francis W. Hirst, H. N. Brailsford, Paul Milioukov, Samuel T. Dutton (1914). „Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars”. Washington D.C.: Carnegie Endowment for International Piece. стр. 47. Приступљено 10. 1. 2011. „This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination.” 
  28. ^ а б Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom: Scarecrow Press, Inc. стр. xxxiv. ISBN 978-0-8108-7231-8. Приступљено 18. 5. 2013. 
  29. ^ "Политика", 13. мај 1938
  30. ^ Sabrina P. Ramet Ramet, Sabrina P. (6. 6. 2006). The three Yugoslavias: state-building and legitimation. Indiana University Press. ISBN 0253346568. , 1918—2005
  31. ^ Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania at War, 1939—1945. West Lafayette, Indiana: Purdue Research Foundation. стр. 187. ISBN 978-1-55753-141-4. 
  32. ^ Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 94—95. ISBN 978-1-4422-0665-6. 
  33. ^ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.
  34. ^ „48 godina od proglašenja Ustava koji je dezintegrisao Srbiju”. Telegraf.rs. 21. 2. 2022. Приступљено 2. 9. 2022. 
  35. ^ „Krigere og diplomater”. norli.no. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2015. 
  36. ^ „Tittel”. norli.no. Архивирано из оригинала 21. 4. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2015. 
  37. ^ Bird, Chris (30. 11. 1999). „Serbs shot in mob attack”. The Guardian. Приступљено 17. 8. 2018. 
  38. ^ „The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma”. Human Rights Watch. Приступљено 17. 8. 2018. 
  39. ^ „EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008”. Euronews.net. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 4. 7. 2010. 
  40. ^ „Albania – Kosovo Highway Project”. Road Traffic Technology. Архивирано из оригинала 27. 1. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2022. 
  41. ^ „Kosovo proglasilo nezavisnost”. b92.net. 17. 2. 2008. Приступљено 29. 8. 2022. 
  42. ^ Jakupi, Adem (26. 5. 2022). „Protest u Prištini: Zatraženo da Skupština odobri povlačenje 30 odsto sredstava iz Kosovskog penzionog fonda”. aa.com. Приступљено 29. 8. 2022. 
  43. ^ „Albania – Kosovo Highway Project”. Road Traffic Technology. Архивирано из оригинала 27. 1. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2022. 
  44. ^ Begisholli, Blerta (29. 5. 2019). „Kosovo – North Macedonia Highway Opened With Fanfare”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 2. 11. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2022. 
  45. ^ „Otvorena prva deonica autoputa koji povezuje jug Srbije sa Prištinom i lukom Drač”. Radio Free Europe. 26. 7. 2023. 
  46. ^ „Manifesta 14 to be hosted in Pristina, Kosovo, in 2022 « MANIFESTA” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-03. 
  47. ^ „Priština dobila domaćinstvo Mediteranskih igara 2030.”. Al Jazeera. 8. 9. 2023. 
  48. ^ „Prishtina Mall Opening in Autumn 2022”. Retail SEE Group. 22. 10. 2020. Приступљено 15. 7. 2022. 
  49. ^ „Division of Kosovo”. Population statistics of Eastern Europe and former USSR. Архивирано из оригинала 2. 10. 2021. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  50. ^ а б „Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave” (PDF) (на језику: албански). Kosovo Agency of Statistics. стр. 14. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 4. 10. 2021. 
  51. ^ „Kosovo Census Atlas” (PDF). Kosovo Agency of Statistics (KAS). стр. 10. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 7. 10. 2021. 
  52. ^ а б в „Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare” (PDF) (на језику: албански). Kosovo Agency of Statistics (KAS). стр. 143—149. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 1. 2020. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  53. ^ а б „Religious composition of Kosovo 2011”. pop-stat.mashke.org (на језику: албански). 
  54. ^ „Срби у Цркви Светог Николе поручују: Није крај, живот у Приштини иде даље”. Радио-телевизија Србије. 
  55. ^ а б „Bizneset dhe rrethina e biznesit”. kk-arkiva.rks-gov.net (на језику: албански). Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 10. 07. 2022. 
  56. ^ +Jugoslav Spasevski (10. 8. 2012). „Kosovo”. Tourist Destinations. Приступљено 17. 11. 2015. 
  57. ^ „Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013)” (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-03-02. г. Приступљено 2014-03-06. 
  58. ^ „Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013'” (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-03-02. г. Приступљено 2014-03-06. 
  59. ^ „Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013'” (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-03-02. г. Приступљено 2014-03-06. 
  60. ^ Hajdini, Florina (4. 12. 2011), Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina) (на језику: Albanian), Gazeta Jeta në Kosovë, Приступљено 2013-08-27 
  61. ^ „12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)”. 2013. Архивирано из оригинала 2018-12-03. г. Приступљено 2014-03-06. 
  62. ^ „Kosovo Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  63. ^ „Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)”. The Huffington Post. 24. 6. 2011. Приступљено 17. 11. 2015. 
  64. ^ Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [1]
  65. ^ Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë Архивирано 2010-07-27 на сајту Wayback Machine.
  66. ^ „ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE” (PDF). kfos.org (на језику: енглески). 2015. стр. 29—35. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-22. г. Приступљено 2019-01-02. 
  67. ^ „ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE” (PDF). kfos.org (на језику: енглески). 2015. стр. 13—28. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-22. г. Приступљено 2019-01-02. 
  68. ^ „Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016” (PDF). caa-ks.org (на језику: енглески). Civil Aviation Authority of Kosovo. 2. 1. 2019. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2017. г. 
  69. ^ Arber Sylejmani (2013-08-05). „240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë”. Info Arkiva. Архивирано из оригинала 13. 07. 2022. г. Приступљено 2019-07-17. 
  70. ^ „Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo”. inyourpocket.com. Архивирано из оригинала 2014-03-02. г. Приступљено 2014-03-02. 
  71. ^ Đurić, Slađana (2000). „Izmesteni univerzitet”. Republika magazine, No. 240-241. 
  72. ^ „Izmesteni univerzitet”. 1999 Yurope online communications. Приступљено 3. 11. 2018. 
  73. ^ „Republika”. www.yurope.com. Приступљено 2018-11-03. 
  74. ^ „Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems”. www.osce.org. 
  75. ^ а б "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo", Immigration and Refugee Board of Canada, The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo, 1 May 1997,accessed 23 February 2014.
  76. ^ kultplus (2013). „BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit”. 
  77. ^ BKUK (2009). „65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës” (PDF). Bibloletra. 2: 10. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-05-01. г. 
  78. ^ World Architecture Map. „Kosovo National Library”. 
  79. ^ Onup Magazine. „National Library”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 03. 10. 2022. 
  80. ^ Kosovo Media Institute Архивирано 2019-07-17 на сајту Wayback Machine Major media organizations in Kosovo and their addresses.
  81. ^ „OSCE”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  82. ^ „Fakulteti i Filologjisë - Ballina”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  83. ^ „CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË” (PDF). децембар 2012. стр. 12. 
  84. ^ „Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës” (PDF) (на језику: Albanian). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 8. Приступљено 23. 2. 2014. 
  85. ^ „Alliance Française de Prishtina”. Приступљено 28. 5. 2017. 
  86. ^ „British Council - Kosovo”. kosovo.britishcouncil.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  87. ^ „Sprachlernzentrum in Prishtina”. www.slzprishtina.org. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
  88. ^ „Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home”. www.fes-prishtina.org. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
  89. ^ „Home”. Council of Europe Office in Pristina. Приступљено 28. 5. 2017. 
  90. ^ „Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës” (PDF) (на језику: албански). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 9. Приступљено 23. 2. 2014. 
  91. ^ а б Limani, Jeta. „Kulla of Mazrekaj family in Dranoc” (PDF). стр. 2. 
  92. ^ Warrander, Gail; Verena Knaus (2010). Kosovo. Bradt Travel Guides Ltd., UK. стр. 3. ISBN 978-1-84162-331-3. 
  93. ^ „CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË” (PDF) (на језику: енглески, албански и српски). децембар 2012. стр. 3. 
  94. ^ „Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë” (PDF) (на језику: енглески, албански и српски). децембар 2012. стр. 16. 
  95. ^ а б Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit Архивирано 2015-04-05 на сајту Wayback Machine Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.
  96. ^ 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955). Retrieved 1 March 2014
  97. ^ Goldsworthy, Adrian Keith; Haynes, Ian; Adams, Colin E. P. (1997). The Roman army as a community. Journal of Roman Archaeology. стр. 100. ISBN 1887829342.  Retrieved 2 March 2014.
  98. ^ Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.
  99. ^ Rudi, Rafet (2002). Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century). Dukagjini. стр. 135. 
  100. ^ „Portali Shqiperia”. 
  101. ^ „Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë”. Gazeta Jeta në Kosovë. 
  102. ^ Darby, Seyward (22. 6. 2012). „The National theatre of Kosovo”. The Guardian. 
  103. ^ „Profili”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  104. ^ „PriFest in exile, Minister of Culture responsible”. PriFest. Архивирано из оригинала 03. 06. 2021. г. Приступљено 20. 07. 2022. 
  105. ^ „PriFest cancelled owing to lack of state support”. Cineuropa. 24. 3. 2015. 
  106. ^ Luzha, Besa. „Chopin Piano Fest Prishtina”. WordPress. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  107. ^ а б Selmani, Arber. „'Chopin Fest' eshte pasuri shteterore”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  108. ^ „"Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit”. Koha Net. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  109. ^ „DAM Festival-KadMusArts”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2018. 
  110. ^ Marshall, Alex (2018-08-17). „Can a Music Festival Make Kosovo Cool?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2018-08-17. г. Приступљено 2021-05-08. 
  111. ^ „How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-10-11. г. Приступљено 2021-05-08. 
  112. ^ „Departamenti i Sportit:Profili”. Приступљено 1. 3. 2014. 
  113. ^ „Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  114. ^ „ETC SUPERLIGA”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  115. ^ „Che Bar kampione e Kosovës në Streetball”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2019. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  116. ^ „Ligji Nr. 03/L-041 për kufijtë Administrativ të Komunave” (на језику: албански). Gazeta Zyrtare e Republikës së Kosovës. стр. 3—21. Приступљено 27. 5. 2021. 
  117. ^ „Rregullore Nr. 2000/43 Mbi Numrin, Emrat dhe Kufinjtë e Komunave”. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo (UNMIK). 22. 7. 2000. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  118. ^ „Statistikat e Përgjithshme: Kosova në Shifra 2020” (PDF) (на језику: албански). Kosovo Agency of Statistics (KAS). стр. 12. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 10. 2021. г. Приступљено 4. 10. 2021. 
  119. ^ „Kryetari: Përgjegjësitë e Kryetarit të Komunës” (на језику: албански). Pristina Municipality. 2. 10. 2021. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 3. 10. 2021. 
  120. ^ „Kuvëndi: Përshkrimi” (на језику: албански). Pristina Municipality. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 3. 10. 2021. 
  121. ^ „Skupština Opštine”. Prishtina Online. Приступљено 2. 9. 2022. 
  122. ^ „Ligji Nr. 06/L-012 për Kryeqytetin e Republikës së Kosovës, Prishtinën” (на језику: албански). Gazeta Zyrtare e Republikës së Kosovës. 6. 6. 2018. Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  123. ^ „Косово је Србија”. Влада Републике Србије. Приступљено 2. 9. 2022. 
  124. ^ „Deset godina dijaloga Beograda i Prištine: Da li je vreme da se proces završi?”. Преговори о преговорима. 17. 3. 2021. Приступљено 2. 9. 2022. 
  125. ^ „Sister Cities of Ankara”. ankara.bel.tr. Ankara. Архивирано из оригинала 28. 04. 2013. г. Приступљено 2020-05-11. 
  126. ^ „Kardeş Şehirler”. bursa.bel.tr (на језику: турски). Bursa. Приступљено 2022-01-06. 
  127. ^ „Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo”. dsmpartnership.com. Greater Des Moines Partnership. 2018-11-09. Приступљено 2020-05-11. 
  128. ^ „Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018” (PDF). zagreb.hr. Zagreb. стр. 33. Приступљено 2020-05-11. 
  129. ^ „Islamabad to get new sister city”. dawn.com. Dawn. 2016-01-05. Приступљено 2021-10-13. 
  130. ^ „Relations Internationales”. namurinternational.be (на језику: француски). Namur. Приступљено 2020-05-11. 

Литература

Спољашње везе