Светско првенство у атлетици у дворани
После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.
Досадашња првенства
Дисциплине
Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).
Од првог првенства 1987. до данас на прогма је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок).
- Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991.
- Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм.
- Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999.
- Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995.
- Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995.
- Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у трим стазама..
Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани
Атлетичари са највише медаља
7 златних медаља
Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.
5 златних медаља
Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.
4 златне медаље
- Хаиле Гебрселасије, Етиопија : 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара
- Сергеј Бупка : 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину.
- Хавијер Сотомајор Куба : 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999
- Стефан Холм, Шведска : 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.
Биланс медаља
Стање после Светског првенства 2016.
Земља | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() | |
---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
114 | 69 | 71 | 254 |
2. | ![]() |
52 | 48 | 45 | 145 |
3. | ![]() |
23 | 9 | 13 | 45 |
4. | ![]() |
19 | 17 | 17 | 53 |
5. | ![]() |
18 | 33 | 27 | 78 |
6. | ![]() |
17 | 21 | 11 | 49 |
7. | ![]() |
16 | 23 | 22 | 61 |
8. | ![]() |
16 | 16 | 16 | 48 |
9. | ![]() |
13 | 12 | 19 | 44 |
10. | ![]() |
12 | 7 | 5 | 24 |
11. | ![]() |
11 | 8 | 8 | 27 |
12. | ![]() |
10 | 14 | 14 | 28 |
13. | ![]() |
9 | 14 | 11 | 34 |
14. | ![]() |
9 | 10 | 9 | 28 |
15. | ![]() |
9 | 5 | 7 | 21 |
16. | ![]() |
8 | 3 | 15 | 26 |
17. | ![]() |
7 | 9 | 5 | 21 |
18. | ![]() |
7 | 8 | 10 | 25 |
19. | ![]() |
7 | 6 | 7 | 20 |
20. | ![]() |
7 | 1 | 1 | 9 |
21. | ![]() |
6 | 2 | 3 | 11 |
22. | ![]() |
6 | 2 | 2 | 10 |
23. | ![]() |
5 | 7 | 11 | 23 |
24. | ![]() |
5 | 3 | 4 | 12 |
25. | ![]() |
4 | 4 | 6 | 14 |
26. | ![]() |
4 | 4 | 4 | 12 |
27. | ![]() |
4 | 1 | 4 | 9 |
28. | ![]() |
3 | 12 | 8 | 23 |
29. | ![]() |
3 | 9 | 16 | 28 |
30. | ![]() |
3 | 7 | 10 | 20 |
31 | ![]() |
3 | 6 | 7 | 16 |
32. | ![]() |
3 | 5 | 1 | 9 |
33. | ![]() |
3 | 3 | 2 | 7 |
34. | ![]() |
2 | 20 | 13 | 35 |
35. | ![]() |
2 | 6 | 3 | 11 |
36. | ![]() |
2 | 4 | 2 | 8 |
37. | ![]() |
2 | 1 | 3 | 6 |
![]() |
2 | 1 | 3 | 6 | |
39. | ![]() |
2 | 1 | 1 | 4 |
40. | ![]() |
2 | 0 | 0 | 2 |
![]() |
2 | 0 | 0 | 2 | |
42. | ![]() |
1 | 4 | 3 | 8 |
43. | ![]() |
1 | 3 | 1 | 5 |
44. | ![]() |
1 | 2 | 3 | 6 |
45. | ![]() |
1 | 2 | 2 | 5 |
46. | ![]() |
1 | 2 | 0 | 3 |
47. | ![]() |
1 | 1 | 3 | 5 |
48. | ![]() |
1 | 1 | 1 | 3 |
49. | ![]() |
1 | 1 | 0 | 2 |
![]() |
1 | 1 | 0 | 2 | |
51. | ![]() |
1 | 0 | 2 | 3 |
52. | ![]() |
1 | 0 | 1 | 2 |
53. | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
55. | ![]() |
0 | 3 | 0 | 3 |
56. | ![]() |
0 | 2 | 4 | 6 |
57. | ![]() |
0 | 2 | 2 | 4 |
58. | ![]() |
0 | 2 | 1 | 3 |
59. | ![]() |
0 | 2 | 0 | 2 |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
63. | ![]() |
0 | 1 | 1 | 2 |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
67. | {![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
71. | ![]() |
0 | 0 | 3 | 3 |
72. | ![]() |
0 | 0 | 2 | 2 |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
75. | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно (82) | 445 | 452 | 456 | 1.353 |