Совјет
Совјет (рус. совет — „савет”) изворно је био раднички савет (радничко веће) у касним данима Царске Русије.
Касније су Совјети (рус. советы) били представнички органи власти у Совјетској Русији и неким другим државама од 1917. до 1922. године, а од 1922. до 1991. у Совјетском Савезу.
Историјат
Према званичној совјетској историографији, први Совјет био је основан током Руске револуције у мају 1905. године у Ивановско-Вознесенској области за време великог штрајка 40.000 радника.[1]
У својим мемоарима Волин (руски анархиста и револуционар Всеволод Михаилович Ејхенбаум) тврди да је лично присуствовао оснивању Совјета у Санкт Петербургу у јануару, 1905. године. Совјети су касније преобликовани од стране бољшевика, као основне организационе јединице друштва и државе.
Изворно, Совјети су били широк фронт директне демократије. Руски марксисти учинили су их инструментом борбе против државне власти Александра Керенског, тако да је између Фебруарске и Октобарске револуције Петроградски Совјет био најмоћнија политичка снага у земљи.
Поклич Сва власт совјетима (рус. Вся власть советам), био је борбени позив против Руске привремене владе коју је водио Александар Керенски. Овај поклич почели су да користе и неки други марксистичко-лењинистички покрети, као Комунистичка партија Кине у Кинеској Совјетској Републици пред Дуги марш.
По доласку бољшевика на власт, совјети су се проширили на свако орган који би било састављен од совјетских представника како по хијерархијској структури тако и по републичком принципу територијалне поделе земље. На врху те пирамиде совјетске власти био је Врховни Совјет (рус. Верховный Совет) који је основан новембра 1922. године.
Учвршћивањем совјетске власти и локални државни органи названи су совјети, са придевима који би означавали административни ниво, касније се усталило краћење тих назива, тако је: горсовет (рус. городские совет — „градски савет”), райсовет (рус. районный совет — „савет месне заједнице”), сельсовет (рус. сельский совет — „сеоски савет”).
Називи
У појединим републикама Совјетског Савеза, совјет је носио другачије (национално) име.
- Украјина: рада; Белорусија: савет; Узбекистан: совет; Казахстан: совет/кеңес; Азербејџан: совет; Литванија: taryba; Молдавија: совиет; Летонија: padome; Киргизија: совет; Естонија: nõukogu.
Референце
- ^ Manfred Hildermeier:Die Russische Revolution 1905–1921 (Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1989. pp. 54) ISBN 3-518-11534-0
Литература
- Edward Acton: Rethinking the Russian Revolution 1990 Oxford University Press ISBN 0-7131-6530-8
- Tony Cliff: Lenin: All Power to the Soviets 1976 Pluto Press
- Voline: The Unknown Revolution Black Rose Books
- Rex A. Wade The Russian Revolution, 1917 2005 Cambridge University Press ISBN 0-521-84155-0
- Научный коммунизм: Словарь (1983) / Советы
- Алексей Гусев: ЛЕВ ТРОЦКИЙ О СОВЕТСКОЙ БЮРОКРАТИИ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2009)