Списак округа Јужне Каролине

Мапа округа Јужне Каролине

Савезна Држава Јужна Каролина се састоји од 46 округа, што је највећи могући број у складу са државним законом.[1] По површини је најмањи округ Калхун са 1.016 km², а највећи је округ Чарлстон са 3.517 km². Најмање становника има округ Макормик, 9.958 а најнасељенији је округ округ Гринвил, са 451.225 становника, упркос чињеници да се најнасељенији град у Јужној Каролини, Колумбија, налази у округу Ричланд.

Историја

У колонијалном периоду је територија око обале била подељена у парохије које су одговарале парохијама Цркве Енглеске. Такође је постојало неколико округа који су имали судске и изборне функције. Како се становништво насељавало у унутрашњост, формирани су судски дистрикти и додатни окрузи. Оваква структура је наставила да се развија и након Рата за независност. 1800, сви окрузи су преименовани у дистрикте. 1868, дистрикти су поново преименовани у округе.[2] Архивско и историјско одељење Јужне Каролине поседује мапе које показују границе округа, дистрикта и парохија почев од 1682.[3]

Списак округа

Округ
 ФИПС код
[4]
 		Седиште округа
[5]
 		Успостављен
[5]
 		Формиран из

 		Добио име по
 Становништво
 Површина
 Мапа
Округ Абевил 001 Абевил 1785 дистрикта деведесет шест Абевилу, Француска 25.417 1.323 km2 {Alt
Округ Ејкен 003 Ејкен 1871 округа Барнвел, Еџфилд, Лексингтон и Оринџбург Вилијаму Ејкену, оснивачу Компаније за канале и пруге Јужне Каролине 160.099 2.797 km2 {Alt
Округ Алендејл 005 Алендејл 1919 округа Барнвел и Хемптон П. Х. Алену, првом управнику поште у новом округу 10.419 1.070 km2 {Alt
Округ Андерсон 007 Андерсон 1826 дистрикта Пендлтон Роберту Андерсону, генералу из доба Рата за независност 187.126 1.961 km2 {Alt
Округ Бамберг 009 Бамберг 1897 округа Барнвел Франсису Мариону Бамбергу, генералу Конфедерације током Грађанског рата 15.987 1.023 km2 {Alt
Округ Барнвел 011 Барнвел 1798 округа Оринџбург Џону Барнвелу, државном сенатору Јужне Каролине, и ратном заробљенику током Рата за независност 22.261 1.443 km2 {Alt
Округ Бјуфорт 013 Бјуфорт 1769 судског дистрикта из 1769. Хенрију Самерсету, 1. војводи од Бјуфорта, колонијалном земљопоседнику 162.233 2.391 km2 {Alt
Округ Беркли 015 Манкс Корнер 1882 округа Чарлстон Вилијаму Берклију, колонијалном гувернеру и земљопоседнику 177.843 3.181 km2 {Alt
Округ Калхун 017 Сент Метјуз 1908 округа Лексингтон и Оринџбург Џону К. Калхуну, сенатору из Јужне Каролине, и заговорнику права савезних држава 15.185 1.015 km2 {Alt
Округ Чарлстон 019 Чарлстон 1769 судског дистрикта из 1769. краљу Чарлсу II од Енглеске 350.209 3.517 km2 {Alt
Округ Чероки 021 Гафни 1897 округа Спартанбург, Јунион и Јорк индијанском племену Чероки 55.342 1.028 km2 {Alt
Округ Честер 023 Честер 1785 дистрикта Камден Честеру, Пенсилванија 33.140 1.518 km2 {Alt
Округ Честерфилд 025 Честерфилд 1798 дистрикта Чероз Филипу Дормеру Станхоупу, 4. ерлу од Честерфилда, учењаку из доба просветитељства, владином званичнику и члану британског Дома лордова 46.734 2.088 km2 {Alt
Округ Клерендон 027 Менинг 1855 округа Самтер Едварду Хајду, 1. ерлу од Клерендона, колонијалном земљопоседнику 34.971 1.803 km2 {Alt
Округ Колетон 029 Волтерборо 1800 Чарлстон Џону Колетону, колонијалном земљопоседнику 38.892 2.934 km2 {Alt
Округ Дарлингтон 031 Дарлингтон 1785 дистрикта Чероз Дарлингтону, Енглеска 68.681 1.469 km2 {Alt
Округ Дилон 033 Дилон 1910 округа Марион Џ. В. Дилону, оснивачу локалне железнице 32.062 1.054 km2 {Alt
Округ Дорчестер 035 Сент Џорџ 1868 округа Беркли и Колетон Дорчестеру, Масачусетс 136.555 1.494 km2 {Alt
Округ Еџфилд 037 Еџфилд 1785 дистрикта деведесет шест нејасно; или по положају на ивици државе (енгл. edge, ивица), или по Еџфилду, Норфок, Енглеска 26.985 1.313 km2 {Alt
Округ Ферфилд 039 Винзборо 1785 дистрикта Камден Лепим (енгл. fair) пољима округа, како их је описао колонијални гувернер Чарлс Корнволис 23.956 1.839 km2 {Alt
Округ Флоренс 041 Флоренс 1888 округа Клерендон, Дарлингтон, Марион и Вилијамсбург Флоренс Харли, супрузи В. В. Харлија, оснивача Железнице Вилмингтона и Манчестера 136.885 2.082 km2 {Alt
Округ Џорџтаун 043 Џорџтаун 1769 судског дистрикта из 1769. краљу Џорџу II 60.158 2.681 km2 {Alt
Округ Гринвил 045 Гринвил 1798 дистрикта Вашингтон Натанијелу Грину, генералу из времена Рата за независност 451.225 2.059 km2 {Alt
Округ Гринвуд 047 Гринвуд 1897 округа Абевил и Еџфилд плантажи Гринвуд, дому Џона Макџија, највећег земљопоседника у округу 69.661 1.199 km2 {Alt
Округ Хемптон 049 Хемптон 1787 округа Бјуфорд Вејду Хемптону, конгресмену из Јужне Каролине и најбогатијем власнику плантажа у Сједињеним Државама 21.090 1.458 km2 {Alt
Округ Ори 051 Конвеј 1801 округа Џорџтаун Питеру Орију, генералу из времена Рата за независност 269.291 3.250 km2 {Alt
Округ Џаспер 053 Риџланд 1912 округа Бјуфорд и Хемптон Вилијаму Џасперу, нареднику из времена Рата за независност 24.777 1.813 km2 {Alt
Округ Кершо 055 Камден 1798 округа Клермонт, Ферфилд, Ланкастер и Ричланд Џозефу Кершоу, једном од пионира-насељеника 61.697 1.917 km2 {Alt
Округ Ланкастер 057 Ланкастер 1798 дистрикта Камден округу Ланкастер, Пенсилванија 76.652 1.437 km2 {Alt
Округ Лоренс 059 Лоренс 1785 дистрикта деведесет шест Хенрију Лоренсу, председнику Другог континенталног конгреса и ратном заробљенику током Рата за независност 66.537 1.875 km2 {Alt
Округ Ли 061 Бишопвил 1902 округа Дарлингтон, Кершо и Самтер Роберту Е. Лију, генералу Конфедерације током Грађанског рата 19.220 1.064 km2 {Alt
Округ Лексингтон 063 Лексингтон 1804 округа Оринџбург Бици за Лексингтон, почетном сукобу у Рату за независност 262.391 1.963 km2 {Alt
Округ Марион 067 Марион 1800 округа Џорџтаун Франсису Мариону, генералу из времена Рата за независност 33.062 1.279 km2 {Alt
Округ Марлборо 069 Бенетсвил 1798 дистрикта Чероз Џону Черчилу, 1. војводи о Марлбороа, енглеском генералу и дипломати 28.933 1.256 km2 {Alt
Округ Макормик 065 Макормик 1914 округа Абевил, Еџфилд и Гринвуд Сајрусу Макормику, изумитељу механичке жетелице и оснивачу компаније „Интернашонал харвестер“ 10.233 1.020 km2 {Alt
Округ Њубери 071 Њубери 1785 дистрикта деведесет шест нејасно; могуће по Њуберију, Беркшир, Енглеска, или по изјави раних досељеника да је пејзаж „леп као нова бобица“ (енгл. pretty as a new berry) 37.508 1.676 km2 {Alt
Округ Окони 073 Валхала 1868 округа Пикенс индијанском племену Окони 74.273 1.746 km2 {Alt
Округ Оринџбург 075 Оринџбург 1769 судског дистрикта из 1769. краљу Вилијаму V Оранском 92.501 2.922 km2 {Alt
Округ Пикенс 077 Пикенс 1826 дистрикта Пендлтон Ендруу Пикенсу, гувернеру Јужне Каролине 119.224 1.326 km2 {Alt
Округ Ричланд 079 Колумбија 1799 дистрикта Камден плодној (богатој, енгл. rich) земљи у округу 384.504 1.999 km2 {Alt
Округ Салуда 081 Салуда 1896 округа Еџфилд реци Салуда 19.875 1.197 km2 {Alt
Округ Спартанбург 083 Спартанбург 1785 дистрикта деведесет шест „Спартанском пуку“ државне милиције, који је био кључна снага у победи у бици за Каупенс током Рата за независност 284.307 2.121 km2 {Alt
Округ Самтер 085 Самтер 1798 округа Клермонт, Клерендон и Сејлем Томасу Самтеру, генералу Рата за независност и сенатору из Јужне Каролине 107.456 1.766 km2 {Alt
Округ Јунион 087 Јунион 1798 дистрикта деведесет шест Цркви Јунион, првом хришћанском црквеном објекту у овој области 28.961 1.336 km2 {Alt
Округ Вилијамсбург 089 Кингстри 1802 дистрикта Џорџтаун краљу Вилијаму III од Енглеске 34.423 2.427 km2 {Alt
Округ Јорк 091 Јорк 1798 дистрикта Камден округу Јорк, Пенсилванија 226.073 1.803 km2 {Alt

Бивше парохије, окрузи и дистрикти

Парохије

  • Парохија Светог Луке, Јужна Каролина, формирана одлуком колонијалне скупштине 23. маја 1767, на територији Острва Хилтон Хед и оближњој обали.

Окрузи

  • Округ Крејвен формиран 1682.
  • Округ Гранвил формиран 1686.
  • Округ Оринџ 1785-1791.
  • Округ Луисбург 1785-1791.
  • Округ Винтон данашњи округ Барнвел
  • Округ Либерти данашњи округ Марион
  • Округ Винја бивше име округа Џорџтаун
  • Округ Клермонт
  • Округ Сејлем

Дистрикти

  • Дистрикт Черауз формиран 1769.
  • Дистрикт Камден формиран 1769.
  • Дистрикт деведесет шест формиран 1769.
  • Дистрикт Пинкни 1791-1798.
  • Дистрикт Вашингтон 1785-1798.
  • Дистрикт Пендлтон формиран 1789. од територија Чирокија

Референце

  1. ^ „Section 3, Article VIII of the South Carolina Constitution”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2012. г. Приступљено 26. 07. 2012. 
  2. ^ Edgar, Walter, ур. (2006). The South Carolina Encyclopedia. University of South Carolina Press. стр. 230–234. ISBN 978-1-57003-598-2. 
  3. ^ Мапе Одељења за архив и историју Јужне Каролине Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2007)
  4. ^ „EPA County FIPS Code Listing”. EPA. Приступљено 9. 4. 2007. 
  5. ^ а б National Association of Counties. „NACo - Find a county”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2007. г. Приступљено 26. 4. 2007. 

Литература

Спољашње везе