Старовеличковскаја
Старовеличковскаја Старовеличковская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Калињински рејон |
Основан | 1794. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 13.459 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 26′ 08″ С; 38° 43′ 11″ И / 45.435616° С; 38.719807° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 11 m |
Површина | 16,42 [1] km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 353793 |
Позивни број | +7 86163 |
ОКАТО код | 03 219 835 001 |
ОКТМО код | 03 619 435 101 |
Веб-сајт | |
http://admsw.ru/ |
Старовеличковскаја (рус. Старовеличковская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Калињинском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 13.459 становника.
Географија
Станица Старовеличковскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 51 километр северозападно од покрајинског центра Краснодара, односно на свега 2 км југоисточно од рејонског центра, станице Калињинскаје. Село лежи у западном делу Кубањско-приазовске степе, на десној обали реке Понуре, на надморској висини од око 11 метара.
На западној периферији села налази се железничка станица Величковска на прузи Кримск−Тимашјовск−Славјанск на Кубану.
Историја
Савремено насеље под именом Величковско основали су 1794. потомци Запорошких Козака досељених на подручје Кубања два века раније. Статус козачке станице носи од 1842. године. Садашње име ноци од 1823. и од оснивања станице Нововеличковскаја која се налази неких двадесетак километара јужније.
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 13.459 становника.
1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|
7.885 | 10.133 | 12.944[2] | 13.459[3] |
Види још
Референце
- ^ „Карта станицы Старовеличковской”.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.