Стоноге

Стоноге Временски распон: Силур - данас
Lithobius forficatus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Подтип:	Myriapoda Latreille, 1802
класе[1]
Chilopoda Diplopoda Pauropoda Symphyla

Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија.^[2] Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Спољашња анатомија

Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:

1. главени, на коме се налази :

пар антена

пар мандибула

два пара максила

групе простих очију - оцела;

2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).

Унутрашња анатомија

Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.

Класификација и филогенија

Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.

Фамилије

Рoдови

Врсте