Суботичка бискупија

Суботичка бискупија
Катедрала у Суботици
Латински називDioecesis Suboticanus
Статусбискупија
Датум оснивања1923. године као Бачка апостолска администратура
Уздизање у бискупију1968.; пре 57 година (1968)
Припадност надбискупијиБеоградска надбискупија
Обредримски
Држава Србија
Број католика289.000
Површина8042 km 2
БискупСлавко Вечерин
Подређене јединицеКатедрални, бачки, подунавски и потиски архипрезбитерат
Службене страницеcatholic-su.rs
Католичке бискупије у Србији
Деканати бискупује

Суботичка бискупија је римокатоличка бискупија у Бачкој, Војводини, Србији. Седиште бискупије је у граду Суботици. Столна црква је црква Свете Терезије Авилске. Према попису становништва из 2002. године, Суботичка бискупија има око 305.000 верника,[1] 116 жупа, 80 свештеника и 5 ђакона. Тренутни бискуп је Славко Вечерин. Светац заштитник бискупије је Свети Павле.[2][3]

Историја

Историја Суботичке бискупије је уско повезана са развојем католицизма на територији данашње Бачке. Суботичка бискупија своје корене има у средњовековној Бачкој набискупији коју је основао угарски краљ Ладислав око 1090. године. Седиште ове надбискупије је било у граду Бачу. 1135. године уједињене су Бачка и Калочка надбискупија (добила име по граду Калочи). Тиме је настала Калочко-бачка надбискупија. Надбискупи ове надбискупије столују наизменично у Бачу и Калочи. Оба града су имала своју катедралу. У средњем веку већину католичких верника Калочко-бачке надбискупије су чинили Мађари.

За време управе османског царства, део надбискупије који се налазио ван османлијских граница је бележио развој, све до Мохачке битке, 1526. године. Са доласком османлија, долази до уништавања самостана и свих католичких споменика, а католичко становништво се углавном исељава са ових простора. Након потпуног избацивања Османлија од стране Хабзбурга са подручја ове надбискупије, обнову бележи само калочки део. Бачки део се слабије опоравља, с обзиром да је углавном био насељен православним српским становништвом, а мањим делом католичким буњевачким и шокачким становништвом. До доласка Буњеваца у Бачку, било је мало католичких верника међу локалним становништвом. Касније, подручје бачког дела Калочко-бачке надбискупије насељавају и Немци и Словаци.

Године 1918. подручје некадашње Калочко-бачке надбискупије подељено је између Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Будући да је надбискупија била подељена државним границама, седиште се из Калоче 1923. године сели у Суботицу. Тада се формира црквена јединица под именом Бачка апостолска администратура, која је била под директном управом Свете столице. На челу администратуре је био жупник цркве Свете Терезије Авилске Лајчо Будановић. Он је од 1923. године до 1. маја 1927. године био апостолски администратор. Након тога је устоличен за бискупа. Од тада до Другог светског рата, подигнуто је много нових цркава и подигнуто је семениште Паулинум.

За време Другог светског рата, Бачка апостолска администратура се поново административно потчињава Калочкој надбискупији. Истовремено, Бачка апостолска администратура је изгубила трећину верника. Многе цркве су остале без верника и свештеника. Бискуп Будановић већи део рата проводи у затвору. 1956. године Матија Звекановић бива именован за помоћног бискупа. 16. фебруара 1958. бискуп Лајчо Будановић умире и помоћни бискуп Звекановић постаје бискуп. За време бискупа Звекановића, битни догађаји су били реконструкција семеништа Паулинум, изградња свештеничког дома Јозефинум и уређење острва светог Јурја за одмор свештеника. 25. јануара 1968. године папа Павле VI на територији Бачке апостолске администратуре установљава Суботичку бискупију, а Матија Звекановић постаје први суботички бискуп. Он је био бискуп све до 16. маја 1989. године. Тада, папа Јован Павле II за новог бискупа поставља Ивана Пензеша (мађ. János Pénzes). Матија Звекановић умире 24. априла 1991. године. Након умировљења бискупа Пензеша, 8. септембра 2020. године је за суботичког бискупа постављен генерални викар бискупије Славко Вечерин.

Подела бискупије

Суботичка бискупија се дели на 4 архипрезбитерата:

Катедрални архипрезбитерат

Стари Град

Доњи Град

Нови Град

Бачки архипрезбитерат

Бачки деканат

Новосадски деканат

Подунавски архипрезбитерат

Сомборски деканат

  • Црква Свете Блажене Дјевице Марије - Телечка
  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Станишић
  • Црква Краљице Свете Крунице - Крушевље
  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Кљајићево
  • Црква Пресветог Тројства - Сомбор
  • Црква Рођења Блажене Дјевице Марије - Светозар Милетић
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Колут
  • Црква Светог Мартина бискупа - Гаково
  • Црква Светог Михаела арканђела - Бачки Брег
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Петра и Павла апостола - Бачки Моноштор
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Шимуна и Јуде апостола - Бездан
  • Црква Светог Крижа - Сомбор
  • Црква Свих Светих - Чонопља
  • Црква Узашашћа Господина нашег Исуса Криста - Риђица

Апатински деканат

  • Црква Пресветог Срца Исусова - Апатин
  • Црква Свете Ане - Купусина
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Пригревица
  • Црква Светог Ладислава Краља - Богојево
  • Црква Светог Ловре мученика - Сонта
  • Црква Светог Мирка - Дорослово
  • Црква Светог Стјепана краља - Свилојево
  • Црква Узнесења Блажене дјевице Марије - Апатин
  • Црква Узнесења Светог крижа - Српски Милетић

Кулски деканат

Потиски архипрезбитерат

Бечејски деканат

Бачко-тополски деканат

  • Црква Блажене Дјевице Марије - Стара Моравица
  • Црква Краљице Свете Крунице - Кеви
  • Црква Краљице Свете Крунице - Торњош
  • Црква Криста Спаситеља - Ново Орахово
  • Црква похођења Блажене Дјевице Марије - Гунарош
  • Црква Свете Ане - Мали Иђош
  • Црква Светог Антуна Падованског - Чантавир
  • Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије - Бајша
  • Црква Узвишења Светог Крижа - Пачир

Кањишки деканат

  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Мартонош
  • Црква Срца Маријина - Ором
  • Црква Светог Јосипа - Црвено Село
  • Црква Светог Михаела арханђела - Трешњевац

Сенћански деканат

  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Адорјан
  • Црква Пресветог Срца Исусова - Сента
  • Црква Светих Анђела чувара - Кањижа
  • Црква Светог Антуна Падованског - Сента
  • Црква Светог Фрање Асишког - Сента
  • Црква Светог Јосипа радника - Горњи Брег
  • Црква Светог Павла апостола - Кањижа
  • Црква Светог Стјепана краља - Сента
  • Црква Свете Терезије детета од Исуса - Сента

Службени језици у црквама суботичке бискупије

Заступљеност језика у одржавању литургија

Језици на којима се одржавају литургије зависе од локалног становништва. У неким црквама постоји више националних заједница који говоре различитим језицима. У таквим црквама недељом се одржава по једна литургија на сваком језику локалног становништва. Великим празницима има једна литургија на којој је по један део обреда на једном од локалних језика.

Катедрални архипрезбитерат

Бачки архипрезбитерат

Подунавски архипрезбитерат

Потиски архипрезбитерат

Језици на којима се одржавају литургије

Катедрални архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски, мађарски 13
Мађарски 4
Хрватски 2
Хрватски, мађарски, немачки 1
Непознато 1

Бачки архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 5
Мађарски 4
Хрватски, мађарски, немачки 3
Непознато 4
Хрватски, мађарски, словачки 1
Словачки 1
Хрватски, немачки 1

Подунавски архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 8
Мађарски 8
Хрватски, мађарски, немачки 7
Хрватски, немачки 5
Непознато 1

Потиски архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Мађарски 29
Непознато 2
Хрватски 1

Види још

Референце

  1. ^ „Суботичка бискупија има 300.000 верника”. Политика. Приступљено 25. 1. 2019. 
  2. ^ „Subotička biskupija obeležava pola veka postojanja”. Subotica. Приступљено 25. 1. 2019. 
  3. ^ „Svečanom misom obilježen jubilej: Pola stoljeća Subotičke biskupije”. Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019. 

Литература

Спољашње везе