Тони Кукоч

Тони Кукоч
Тони Кукоч
	Кукоч као играч Милвоки бакса
Лични подаци
Датум рођења	18. септембар 1968. (56 год.)
Место рођења	Сплит, СФР Југославија
Држављанство	СФРЈ
Висина	2,11 m
Информације о каријери
НБА драфт	1990. / 29. пик, 1. рунда
	Одабрао: Чикаго булси
Проф. каријера	1985—2006
Позиција	крило
Сениорска каријера
Године	Клуб
1985—1991; 1991—1993; 1993—2000; 2000—2001; 2001—2002; 2002—2006	Југопластика; Тревизо; Чикаго булси; Филаделфија 76ерси; Атланта хокси; Милвоки бакси
	Статистика на basketball-reference.com
	Статистика на nba.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Светско првенство
Европско првенство

Тони Кукоч (Сплит, 18. септембар 1968) је бивши југословенски и хрватски кошаркаш.

Клупска каријера

Европа

Тони Кукоч је каријеру почео у сплитској Југопластици, за чији је први тим дебитовао 1985. године.^[1] У овом клубу је остао до 1991. године и у том периоду је три пута за редом освајао титулу европског клупског првака (1989, 1990, 1991). У сезонама 1989/90. и 1990/91. је проглашен и за најкориснијег играча Фајнал фора Евролиге. Поред трофеја на европској сцени Кукоч је имао успеха и у домаћим такмичењима у дресу Југопластике, освојивши четири Првенства и два Купа Југославије.

Кукоч 1991. године одлази из Сплита и потписује за Бенетон из Тревиза. Ту проводи наредне две сезоне играјући под тренером Петром Скансијем и помаже клубу да освоји Првенство и Куп Италије, што су уједно и били први трофеји у клупској историји. У другој је сезони свој тим одвео у финале Евролиге где су поражени од француског Лиможа, а Тони је по трећи пут у каријери проглашен за МВП-а фајнал фора и тако је постао први играч који је добио ту награду а да није из редова освајача.^[2]

НБА

На НБА драфту 1990. године је изабран као 29. пик од стране Чикаго булса, али је наставио да игра у Европи до 1993, када су Булси освојили своју трећу узастопну титулу и након што се Мајкл Џордан први пут повукао.

Кукоч је у првој сезони улазио у игру као замена Скотију Пипену и Хорасу Гренту. Имао је солидну дебитанстску сезону, с двоцифреним просеком постигнутих кошева. Након одласка Гранта на крају сезоне, Кукоч је постао стандардни члан почетне петорке. Те је сезоне други стрелац, други скакач и други асистент тима, иза Пипена. У сезони 1995/96. вратио се Џордан, а Булси су довели и центра Дениса Родмана. У таквој ситуацији тренер Фил Џексон је преселио Кукоча на клупу. Кукоч је био трећи стрелац екипе (иза Џордана и Пипена) и због својих заслуга је проглашен за најбољег шестог играча те сезоне.^[3] Чикаго је те сезоне освојио своју четврту титулу и поставио рекорд у односу победа и пораза од 72-10.

Године 1997. и 1998. Кукоч је још увек улазио са клупе као шести играч, док су Булси освојили своју пету и шесту титулу. Опет, Кукоч је био трећи стрелац тима. Након локаута и одлазака Џексона, Џордана и Пипена 1999, екипа је била у преустроју. Кукоч је те сезоне био први стрелац, скакач и асистент Булса у, због локаута, скраћеној сезони 1998/99. Током сезоне 1999/00. Кукоч је послат у Филаделфија севентисиксерсе, где је након кратког времена поновно трејдован, овај пут у Атланта хоксе. Након кратког времена у Атланти, Кукоч је коначно завршио у Милвоки баксима, где је играо до завршетка сезоне 2005/06.

Повлачење

Кукоч је 12. септембра 2006. наговестио да ће се повући из професионалне кошарке ако не потпише нови уговор са Милвоки баксима или Чикаго булсима за сезону 2006/07. Иако су бројни клубови показали интерес за Кукоча, он је изразио своју жељу да живи близу својој кући у Хајланд Парку у Илиноису.^[4]

Након неуспелих преговора са Чикаго булсима, Кукоч је објавио своје повлачење из кошарке 31. октобра 2006. у својој 38. години.^[5]

Репрезентација

Своје репрезентативне успехе у дресу Југославије Кукоч почиње 1985. године када је освојио Европско кадетско првенство. У наредне две године осваја још две златне медаље на јуниорском европском и светском првенству на којима је добио награду за најбољег играча турнира, а посебно се памти финале Светског првенства 1987. године у италијанском Бормију када је Американцима убацио 11 тројки уз само једну промашену.^[6] Исте 1987. године је са сениорском репрезентацијом Југославије, за коју је дебитовао годину дана раније, освојио бронзану медаљу на Европском првенству у Атини. Уследила је сребрна медаља на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, након чега је освојио три узастопне златне медаље на великим такмичењима. Прво злато је било на Европском првенству 1989. године у Загребу, па на Светском првенству 1990. године у Буенос Ајресу и на крају на Европском првенству 1991. године у Риму. На Светском првенству 1990. и на Европском првенству 1991. је проглашен за најкориснијег играча турнира.