Утврђивање очинства

Пример ДНК профилисања ради утврђивања оца детета (Цх). Узорак ДНК детета треба да садржи мешавину ДНК трака различитих величина оба родитеља. У овом случају особа број 1 је вероватно отац

Утврђивање очинства је утврђивање оца детета на основу правне претпоставке о очинству мужа мајке детета, која ће биће потврђена и чињеницом његовог биолошког очинства, јер је брак потпуна животна – а тиме и сексуална – заједница мушкарца и жене. Да се, нешто што се најчешће или редовно дешава у животу не би утврђивало у сваком поједином случају.[1] Како би се у бројним случајевима, избегла техника правне претпоставке, судску праксу треба учинити таквом да се утврђивање брачног очинства мора заснивати на једноставнијем, поузданијем и ефикаснијем начину какав је генетички тест (чија прецизност је обично у распону од 99,999% до 99,99999%)[2][3]

Значај

Утврђивање очинства је ништа друго до поступак оспоравања брачног очинства, јер има за циљ утврђивање материјалне истине о пореклу детета од оца и, према томе, усклађивање правног с фактичким стањем.[4]

Ко покреће доказивање?

Према позитивном породичном праву већине земаља тужбу за оспоравање брачног очинства могу подићи:[5]

  • Дете — ако оспорава да му је природни отац онај мушкарац који се по закону сматра његовим оцем, без обзира на рок.[6]
  • Мајка детета — ако оспорава истинитост претпоставке да је њен муж отац детета које је она родила у браку или у року од 300 дана од дана престанка брака смрћу њеног мужа. Рок за тужбу мајке детета износи годину дана од дана сазнања да њен муж није отац детета, а тужба се може поднети најкасније у року од 10 година од рођења детета.[6]
  • Муж мајке — који је заинтересован да се утврди како он није биолошки отац детета које је у браку са њим родила његова супруга. Према српском праву, уместо мужа мајке који је лишен пословне способности, тужбу за оспоравање очинства може подићи његов старатељ уз одобрење органа старатељства.[7]
  • Мушкарац који тврди да је отац детета — има право да оспори претпоставку о брачном очинству детета. Међутим, не може сваки мушкарац који себе сматра биолошким оцем детета рођеног у браку оспорити очинство мужа мајке. Право на тужбу има само онај мушкарац који истом тужбом тражи и утврђивање сопственог очинства.[8] Рок за тужбу износи годину дана од дана сазнања.

Ограничења

Према позитивном породичном праву многих земаља оспоравање очинства није уопште дозвољено:[9]

  • после смрти детета,
  • после усвојења детета,
  • када је очинство утврђено правоснажном судском пресудом.

Трошкови

Трошкови утврђивања очинства у Србији износе (у просеку) за:[10]

  • оца и једно дете 25.000
  • свако додатно лице (дете, мајка итд.) 7.000
  • налаз који важи на суду 5.000

За пренатално утврђивање очинства цене не укључују узимају узимање узорка хориона, амниона или крви из пупчане врпце - ове узорке узима искључиво гинеколог и додатно се наплаћује.[10]

Извори

  1. ^ Марија Драшкић, Оспоравање и утврђивање очинства пресудом на основу признања: незаконита пракса Београдских судова, Анали Правног факултета у Београду, година LV, 1/ 2007. стр. 120–135
  2. ^ Драшкић, М., „ДНК отисак – нови метод утврђивања биолошке индивидуалности особа“, Правни живот 9/96, 527
  3. ^ Pollack, Andrew (2012-06-19). „Before Birth, Dad’s ID (Published 2012)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-01-25. 
  4. ^ „Utvrđivanje očinstva – kratka istorija”. www.medigen.rs. Приступљено 2021-01-25. 
  5. ^ Члан 56. став 2 У: Породичног закона (Службени гласник РС, 18/05).
  6. ^ а б Члан 252. став 1 У: Породичног закона (Службени гласник РС, 18/05).
  7. ^ Члан 252. став 3 У: Породичног закона (Службени гласник РС, 18/05).
  8. ^ Члан 252. став 4 У: Породичног закона (Службени гласник РС, 18/05).
  9. ^ Члан 56. став 3, 5. и 6. У: Породичног закона (Службени гласник РС, 18/05).
  10. ^ а б „Utvrđivanje očinstva - DNK Centar za genetiku”. dnk.rs. Приступљено 25. 1. 2021. 

Литература

  • Закона о браку и породичним односима (Службени гласник СР Србије, 22/89).
  • Frank, R., Germany: Parentage Law Reformed“, The International Survey of Family Law, Bristol 1997, 167–173.
  • Збирка судских одлука из области грађанског права, Београд 1972.
  • Бакић, В., Породично право, Београд 1988, 275
  • Gschnitzer, F., Österreichisches Familienrecht, Wien – New York 1979
  • Јанковић, М., Коментар Закона о браку и породичним односима, Београд 1981.
  • Алинчић, М. и др., Обитељско право, Загреб 1994.

Спољашње везе