Фанданго

Фанданго је живахан шпански плес пореклом из Андалузије, обично у трочетвртинском, четворочетвртинском или осминском такту. Плеше се групноно, у паровма, уз певање и пратњу гитаре и кастањета, понекад бубња (пандеро), гајди или флауте. Стихови су често лирски, у строфама од 6 до 8 осмераца, а сваку строфу прати инструментални риторнел.[1] У појединм шпанским покрајинама и градовима плешу се локалне верзије фанданга: малагења, марциана, гранадина, рондења и друге.[2]

Неки композитори из периода бечког класицизма и позног романтизма су у појединим својим делима стилизовали или чак дословно преузели карактеристике фанданга. Међу њима су Кристоф Вилибалд Глук у балету Дон Жуан (1761), Волфганг Амадеус Моцарт у опери Фигарова женидба (1786), Николај Римски-Корсаков у свити за оркестар Шпански капричо (1887), Енрике Гранадос у свити за клавир Гојескас (1911) и Мануел де Фаља у балету Тророги шешир (1919). [1] [2]

Референце

  1. ^ а б LZMK / Proleksis enciklopedija: fandango, pristupljeno 16. rujna 2015.
  2. ^ а б Kovačević, Krešimir: »Fandango«, u: Kovačević, K. (gl. ur.), Muzička enciklopedija, Zagreb: JLZ, 1971., sv. 1, str. 551.

Спољашње вез

(језик: енглески)