Хорус

Хорус
Хорус је често био национално заштитничко божанство старих Египћана. Обично је приказиван као човек са главом сокола који је носио пшент, или црвено-белу круну, као симбол краљевства над целим египатским краљевством.
Породица
СупружникХатор, Изида, Селкет[1] Нефтида[2]
ПотомствоИху, Четири Хорусова сина (Хорус старији)
ПородицаАнубис,[а] Баст[б]
Митологија
Водећи култ centerНехен, Едфу[3]
СимболУџат око
Еквиваленти
Грчки еквивалентАполон

Хорус или Хор је једно од најстаријих египатских божанстава, отелотворен у владару (односно фараону), син је бога подземног света, Озириса и богиње Изиде, који се око престола бори са Сетом. Најпознатији Хорусов храм се налази у Едфуу у Горњем Египту.[5] Изграђен је између 173. и 167. п. н. е.

Он је био обожаван од праисторијског Египта до Птолемејског краљевства и римског Египта. У историји се бележе различити облици Хоруса, а египтолози их третирају као различите богове.[6] Ови различити облици могу бити различите манифестације истог вишеслојног божанства у којем су наглашени одређени атрибути или синкретички односи, не нужно у опозицији, већ комплементарни једни другима, у складу са начином на који су древни Египћани гледали на вишеструке аспекте стварности.[7] Најчешће је приказиван као соко, највероватније средоземни соко или сиви соко, или као човек са главом сокола.[8]

Најранији записани облик Хоруса је духовно божанство Нехена у Горњем Египту, који је први познати национални бог, специфично везан за владајућег фараона, који се с временом сматрао манифестацијом Хоруса у животу и Озириса у смрти.[6] Најчешћи породични однос описује Хоруса као сина Изиде и Озириса, и он игра кључну улогу у Озирисовом миту као Озирисов наследник и ривал Сета, убице Озириса. У једној другој традицији Хатор се сматра његовом мајком, а понекад и његовом супругом.[6] Хорус је вршио многе функције, нарочито као бог краљевства и неба.

Клаудије Елијану је писао да су Египћани на свом језику звали бога Аполона „Хорус“.[9] Међутим, Плутарх, даље разрађујући исту традицију о којој су извештавали Грци; прецизирао је да је онај „Хорус“ кога су Египћани изједначили са грчким Аполоном у заправо „Хорус Старији“, који се разликује од Хоруса, сина Озириса и Изиде (што би га чинило „Млађим“).[10]

Порекло митологије

Хорус је рођен од богиње Изиде након што је прикупила све раскомадане делове тела њеног убијеног мужа Озириса, осим његовог пениса, који је био бачен у Нил, те га је појео сом,[11][12] или је понекад приказана краба уместо сома, и према Плутарховом извештају, користила је своје чаробне моћи да ускрсне Озириса и направи фалус[13] да би зачела свог сина (старији египатски описи наводе да је пенис Озириса преживео).

Након што је остала трудна са Хорусом, Изида је побегла у мочвару делте Нила да се сакрије од свог брата Сета, који је љубоморно убио Озириса и за кога је знала да би желео да убије њиховог сина.[14] Тамо је Изида родила божанског сина Хоруса.

Култно место

Хорус, храм у Едфуу

Хорус је поштован на више места, најпознатији је храм из доба Птолемеја из града Ека. Карахти је његов аспект, означава хоризонт рађања, а приказује се као крилати диск.

Хорус је бог краљевске власти, тј. краљ је инкарнација Хоруса.

Хорус је и бог неба. Приказује се антропоморфно као дете или као одрастао, зооморфно као соко или комбиновано, са главом сокола.

Мит о Хорусу

Мит о Хорусу Бехдетском потиче из доба када је Египат био још разједињен и подељен на Горњи и Доњи Египат. Борбе за уједињење описују се као борбе између војске Хоруса и Сета.

Атхуманунх скреће пажњу да ове борбе нису борбе Хоруса сина Изидиног и Сета, већ Хуроса ура који је брат Сета и Озириса, а син Нутин и Сета.

Хорус је на челу војске Северног Египта, а култ му је развијен у граду Бехдету, а Сет је на челу војске Јужног (Горњег) Египта. Околности под којима су се борбе водиле Атхуманунху нису баш кристално јасне, па је он сигуран да је побеђивала на тренутак једна, а онда опет друга страна.

Хорус се приказује у одећи фараона и као најстарији син бога Ра.

Хорус је соларно божанство и господар Двају земљи (Небтауи). У том миту побуњенике против Ра предводи Сет, хтонско божанство. У тим митовима Сетова војска састоји се од ратника у обличју страшних крокодила, нилских коња и змија, који су уопштено и вековни непријатељи бога Ра. Отуда и каснија тврдња да су фараонови непријатељи заправо и непријатељи бога Ра.

У миту Атхуманунх је пронашао и тренутке када Хорус, син Изидин, заправо помаже свом ујаку Хорусу Бехдетском у борбама с војском воденог хаоса, а у миту о борби Хоруса, сина Изидиног и Сета око права на Озирисов престо, Хорус Бехдетски свесрдно и отворено помаже и на страни је свог нећака младог Хоруса.

Алтернативна веровања

Хорусово око

Филмови Zeigeist и Religulous су популаризовали веровање да је Хорус био узор за стварање лика Исуса Христа. По овим филмовима, Хорус је син Изидин рођен 25. децембра, која је била девица, у реци га је „крстио“ Ануп (тј. Јован Крститељ) коме је касније одсечена глава. Као и Исус, и Хорус је био искушаван док је био сам у пустињи, лечио је, враћао вид, истеривао демоне, ходао по води, подигао Асара (тј. Лазара) из мртвих, имао је 12 следбеника, умро на крсту, као и да је васкрсао после смрти. Ове идеје потичу од египтолога Џералда Месија, који је изнео ове тврдње у својој књизи Ancient Egypt, the light of the world.[15] Већина египтолога верује да ове паралеле нису тачне и да су псеудоисторија.[16][17][18][19][20]

Види још

Напомене

  1. ^ In some accounts.
  2. ^ Rarely attested.

Референце

  1. ^ Littleson, C. Scott (2005). Gods, Goddesses, and Mythology, Volume 4. Marshall Cavendish. ISBN 076147563X. 
  2. ^ а б Lévai, Jessica (2007). Aspects of the Goddess Nephthys, Especially During the Graeco-Roman Period in Egypt (на језику: енглески). UMI. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17. 
  3. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient EgyptНеопходна слободна регистрација. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 0-7460-30673. 
  4. ^ Najovits, Simson R. (2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of and Ancient Land (на језику: енглески). Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-234-7. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17. 
  5. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 978-0-7460-30677. 
  6. ^ а б в "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  7. ^ "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, pp. 106 & pp. 165, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  8. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. pp. 202.
  9. ^ „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г. Приступљено 2021-02-20. 
  10. ^ „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2022-08-16. 
  11. ^ New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. стр. 294. 
  12. ^ Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  13. ^ Scholz, Piotr O. (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-55876-201-5. 
  14. ^ Willis, Roy G. (1993). World Mythology. Macmillan. стр. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3. 
  15. ^ Massey 1907, стр. 728–914.
  16. ^ eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled, Приступљено 29. 4. 2013.
  17. ^ Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie', Приступљено 29. 4. 2013.
  18. ^ Критика первой части фильма, Приступљено 29. 4. 2013.
  19. ^ Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories? Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 29. 4. 2013.
  20. ^ Ending the Myth of Horus Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2011), Приступљено 29. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Хорус на Викимедијиној остави.