Чезаре Малдини
Чезаре Малдини | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 5. фебруар 1932. | ||
Место рођења | Трст, Краљевина Италија | ||
Датум смрти | 3. април 2016.84 год.) ( | ||
Место смрти | Милано, Италија | ||
Висина | 1,83 m | ||
Позиција |
одбрамбени играч тренер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1952—1954 1954—1966 1966—1967 |
Тријестина Милан Торино |
32 347 33 |
(0) (3) (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1960—1963 | Италија | 14 | (0) |
Тренерска каријера | |||
1972—1974 1974—1976 1976—1977 1979—1980 1980—1986 1986—1996 1996—1998 2001 2001—2002 |
Милан Фођа Тернана Парма Италија (асистент) Италија до 21 Италија Милан Парагвај |
Чезаре Малдини (итал. Cesare Maldini; Трст, 5. фебруар 1932 — Милано, 3. април 2016) био је италијански фудбалер и фудбалски тренер. Његов син Паоло је такође био фудбалер.
Биографија
Играчка
Малдини је рођен у Трсту, гдје је почео врло успешну фудбалску каријеру, играјући за Триестину. Највећи део играчке каријере провео је у Милану, за који је играо од 1954. до 1966. године, те с "црвено-црнима" освојио четири титуле првака Италије.
Са Миланом је 1963. године освојио и Куп европских шампиона, када је као капитен предводио свој тим до 2:1 победе над Бенфиком у финалу одиграном на лондонском Вемблију. Играчку каријеру је завршио у Торину.
Тренерска
Малдини је 1970. године почео успешну тренерску каријеру, као помоћни тренер у Милану.
Био је помоћник Енцу Берцоту на клупи италијанске репрезентације која је 1982. године освојила титулу светског првака у Шпанији.
Од 1986. до 1996. године водио је италијанску репрезентацију до 21 године, која је три пута заредом, од 1992. до 1996. године, освајала наслов европског првака.
У победничкој екипи из 1996. године главне звезде су били Ђанлуиђи Буфон, Фабио Канаваро и Франческо Тоти, који ће десет година после у Немачкој Италију водити и до сениорског наслова светског првака.
Чезаре Малдини је за кормилом А репрезентације Италије провео две године и водио "Азуре" на СП-у 1998. године у Француској, где је капитенску траку поверио свом сину Паолу. Италија је била прва у групи с Чилеом (2:2), Камеруном (3:0) и Аустријом (2:1), у осмини финала је избацила Норвешку (1:0), а у четвртфиналу испала од домаћина Француске после извођења једанаестераца, након што у 120 минута није било голова.
Осим Италије, Чезаре Малдини је на СП-у водио и репрезентацију Парагваја 2002. у Јапану и Јужној Кореји, где су у осмини финала поражени од каснијег финалисте Немачке, поготком Оливера Нојвила у 89. минути.
Био је то последњи Малдинијев тренерски ангажман, а на том је првенству, као 70-годишњак, био најстарији међу свим селекторима.
Последње године
По завршетку тренерске каријере Малдини се бавио новинарским послом, радећи као стручни коментатор за неколико телевизијских кућа.
Преминуо је 3. априла 2016. годиине у Милану.[1]
Трофеји
- Као играч
- Милан
- Серија А (4) : 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62.
- Куп европских шампиона (1) : 1962/63.
- Латински куп (1) : 1956.
- Појединачно
- Најбољи тим Светског првенства : 1962.
- Италијанска фудбалска кућа славних : 2016.
- Као тренер
- Милан
- Куп победника купова (1): 1972/73.
- Куп Италије (1) : 1972/73.
- Репрезентација Италије до 21 године
- Европско првенство до 21 године (3) : 1992, 1994, 1996.
Референце
Спољашње везе
- Профил на enciclopediadelcalcio.it (језик: италијански)
- Профил на magliarossonera.it (језик: италијански)