Izobutanol

Isobutanol
Skeletal formula of isobutanol
Ball-and-stick model of isobutanol
Nazivi
IUPAC naziv
2-metil-1-propanol
Drugi nazivi
Izobutil alkohol, IBA, 2-metilpropil alkohol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.044
KEGG[1]
RTECS NP9625000
UNII
  • CC(C)CO
Svojstva
C4H10O
Molarna masa 74,122 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,802 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja −1.019 °C (−1.802 °F; −746 K)
Tačka ključanja 10.789 °C (19.452 °F; 11.062 K)
8,7 mL/100 mL[4]
log P 0.8
Indeks refrakcije (nD) 1,3959
Viskoznost 3,95 cP na 20 °C
Opasnosti[5]
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0113
Iritant (Xi)
R-oznake R10 R37/38 R41, R67
S-oznake (S2) S7/9 S13 S26 S37/39 S46
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
3
1
0
Tačka paljenja 28 °C (82 °F; 301 K)
415 °C (779 °F; 688 K)
Eksplozivni limiti 1.7–10.9%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LDLo (LDLo)
 3750 mg/kg (zec, oralno)
2460 mg/kg (pacov, oralno)[7]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
 TWA 100 ppm (300 mg/m3)[6]
REL (preporučeno)
 TWA 50 ppm (150 mg/m3)[6]
IDLH (neposredna opasnost)
 1600 ppm[6]
Srodna jedinjenja
Srodne materije
 n-Butanol
sec-Butanol
tert-Butanol
Srodna jedinjenja
 Izobutiraldehid
Izobutirna kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Isobutanol (IUPAC: 2-metil-1-propanol) je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CHCH2OH. Ova bezbojna, zapaljiva tečnost sa karakterističnim mirisom se uglavnom koristi kao rastvarač. Njegovi izomeri su n-butanol, 2-butanol, i tert-butanol, svi od kojih su industrijski značajni.

Proizvodnja

Isobutanol se proizvodi karbonilacijom propilena. Dva methoda se koriste u industriji, hidroformilacija se češće primenjuje. Ona formira smešu normalnog i izobutiraldehida, koji se hidrogenišu do alkohola i zatim razdvajaju. Repova karbonilacija se takođe koristi.[8]

Reference

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „Iso-butanol”. ChemicalLand21. 
  5. ^ а б Isobutanol, International Chemical Safety Card 0113, Geneva: International Programme on Chemical Safety, april 2005 .
  6. ^ а б в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0352
  7. ^ „Isobutyl alcohol”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  8. ^ „Butanols”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a04_463. .

Spoljašnje veze

Izobutanol na Vikimedijinoj ostavi.