Studio Ghibli

Studio Ghibli, Inc.
подружница
Индустријафилмска
Основано15. јун 1985.; пре 39 година (1985-06-15)
ПретходникTopcraft
Оснивачи
СедиштеКоганеј, Јапан
Производианиме
ВласникNippon Television Network Corporation (42,3%)
Број запослених
190[1]
Веб-сајтwww.ghibli.jp

Studio Ghibli (транскр. Студио Гибли; јап. 株式会社スタジオジブリ) јапански је анимациони студио са седиштем у Коганеју. Најпознатији је студио који производи аниме филмове. Маскота и симбол студија је Тоторо из филма Мој комшија Тоторо (1988). Међу најпрофитабилнијим филмовима студија су: Принцеза Мононоке (1997), Зачарани град (2001), Покретни дворац (2004), Поњо на литици крај мора (2008) и Дечак и чапља (2023).[2]

Назив студија долази од арапске ријечи за југо, која се у овом облику прво нашла у италијанском. Произвео је четири од десет најпрофитабилнијих филмова у Јапану. Филмови које је произвео Studio Ghibli су освојили мноштво награда, међу којима су и Златни медвед, Оскар, Златни глобус и награда БАФТА.[3]

Историја

Још од оснивања 1985. студио води режисер Хајао Мијазаки заједно са партнером Исаом Такахатом, као и извршним директором и дугогодишњим продуцентом Тошиом Сузукијем.

Компанија је позната по својим стриктним принципом лиценцирања филмова за приказивање у иностранству „без исецања”. Ово је резултат синхронизације Мијазакијевог филма Наусикаја од Ветровите Долине за тржиште САД. Филм је драстично американизован, са значајним исецањима и променама радње. Политика је дошла до изражаја када је Мирамаксов директор предложио уређивање Принцезе Мононоке тако да буде примамљивија тржишту. Као одговор, продуценти Гиблија су послали аутентичну катану са поруком „без исецања”.[4]

Дана 3. августа 2014. Тошио Сузуки је најавио да ће Гибли након издавања филма When Marnie Was There отићи на кратку паузу, како би могао да се реструктурира. Разлог овога је одлазак Хајаоа Мијазакија у пензију, као лош успех последњих издања. Сузуки је изразио и поједине забринутости у вези да будућности предузећа.[5] Главни продуцент Гиблија Јошијаки Нишимура, поред бројног особља Гиблија уз редитеља Хиромасе Јонебајашија, напустили су Гибли и покренули сопствени Studio Ponoc, који је потом приказао филм Мери и чаробни цвет.[6]

Филмови

Филм Датум премијере Редитељ Оригинални наслов Наслов на српском
Lupin III: The Castle of Cagliostro 15. децембар 1979. Хајао Мијазаки ルパン三世 カリオストロの城, Кариосуторо но широ Лупин III: Замак Каљостро
Nausicaä of the Valley of the Wind 11. март 1984. Хајао Мијазаки 風の谷のナウシカ, Казе но тани но наушика Наузикаја из вјетровите долине (незванично)
Laputa: Castle in the Sky 2. август 1986. Хајао Мијазаки 天空の城ラピュタ, Тенку но широ Рапјута Замак на небу
Grave of the Fireflies 16. април 1988. Исао Такахата 火垂るの墓, Хотару но хака Гробље свитаца (незванично)
My Neighbor Totoro 16. април 1988. Хајао Мијазаки となりのトトロ, Тонари но Тоторо Мој комшија Тоторо
Kiki's Delivery Service 29. јул 1989. Хајао Мијазаки 魔女の宅急便, Маџо но такјубин Кикина служба за доставу (незванично)
Only Yesterday 20. јул 1991. Исао Такахата おもひでぽろぽろ, Омохиде поро поро
Porco Rosso 18. јул 1992. Хајао Мијазаки 紅の豚, Куренај но бута Порко Росо
I Can Hear the Sea 5. мај 1993. Томоми Мочизуки 海がきこえる, Ума га кикоеру
Pom Poko 16. јул 1994. Исао Такахата 平成狸合戦ぽんぽこ, Хеисеј тануки гасеј Помпоко Пом Поко
Whisper of the Heart 15. јул 1995. Јошифуми Кондо 耳をすませば, Мими о сумасеба
Princess Mononoke 12. јул 1997. Хајао Мијазаки もののけ姫, Мононоке-химе Принцеза Мононоке
My Neighbors the Yamadas 17. јул 1999. Исао Такахата ホーホケキョとなりの山田くん, Хохокекјо тонари но Јамада-кун
Spirited Away 27. јул 2001. Хајао Мијазаки 千と千尋の神隠し, Сен то Чихиро но камикакуши Зачарани град
The Cat Returns 20. јул 2002. Хајао Мијазаки 猫の恩返し, Неко но онегаиши Краљевство мачака
Howl's Moving Castle 20. новембар 2004. Хајао Мијазаки ハウルの動く城, Хауру но угоку широ Покретни дворац
Tales from Earthsea 29. јул 2006. Горо Мијазаки ゲド戦記, Гедо сенки
Ponyo on the Cliff by the Sea 19. јул 2008. Хајао Мијазаки 崖の上のポニョ, Гаке но уе но Поњо
The Secret World of Arrietty 17. јул 2010. Хиромаса Јонебајаши 借りぐらしのアリエッティ, Кари-гураши но Аријети
From up on Poppy Hill 16. јул 2011. Горо Мијазаки コクリコ坂から, Кокурико-зака кара
The Wind Rises 20. јул 2013. Хајао Мијазаки 風立ちぬ, Казе тачину
The Tale of Princess Kaguya 23. новембар 2013. Исао Такахата かぐや姫の物語, Кагуја-химе но моногатари
When Marnie Was There 19. јул 2014. Хиромаса Јонебајаши 思い出のマーニー, Омоиде но Ма(р)ни
The Red Turtle 18. мај 2016. Мишел Дудок де Вит фр. La Tortue Rouge
јап. レッドタートル ある島の物語, Редо Татору: Ару Шима но Моногатари		 Црвена корњача
Earwig and the Witch 30. децембар 2020. (ТВ)
27. август 2021. (биоскоп)		 Горо Мијазаки アーヤと魔女, Аја то Маџо
How Do You Live? / The Boy and the Heron 14. јул 2023. Хајао Мијазаки 君たちはどう生きるか, Кими-тачи ва до икиру ка Дечак и чапља

Референце

  1. ^ Takai, Shinichi. „スタジオジブリの概要 - スタジオジブリ｜STUDIO GHIBLI”. www.ghibli.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 26. 10. 2016. г. Приступљено 2023-08-20. 
  2. ^ „August Issue News: Disney Will Distribute Japanese Animation”. Animation World Magazine. 
  3. ^ Giardina, Carolyn (10. 3. 2024). „'The Boy and the Heron' Delivers Hayao Miyazaki His Second Oscar”. Variety. Архивирано из оригинала 11. 3. 2024. г. Приступљено 11. 3. 2024. 
  4. ^ Brooks, Xan. „A god among animators”. UK: The Guardian. 
  5. ^ „Toshio Suzuki スタジオジブリを背負った男。ヒットメーカー・鈴木敏夫のプロデューサー哲学に迫る”. MBS. 3. 8. 2014. Архивирано из оригинала 06. 08. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014. 
    Schilling, Mark (3. 8. 2014). „Japan’s Studio Ghibli Envisages Short Break, not Imminent Closure”. Variety. Penske Business Media, LLC. Приступљено 4. 8. 2014. 
  6. ^ „Studio Ghibli is back. But Hayao Miyazaki's former colleagues are taking anime in new directions”. The Independent (на језику: енглески). 2019-01-16. Приступљено 2024-11-13. „The result is Studio Ponoc, which began life in 2015 in Kichijoji, a neighbourhood in western Tokyo that’s home to the Ghibli Museum and a major centre for Japanese animation. Despite a tough start – low budgets and a reported staff of “two to three” – Ponoc quickly expanded its workforce to more than 400.” 

Спољашње везе