Азиялъул пачалихъазул сияхӀ
Гьаб буго Азиялда ругел, жодохъго кверщел-ихтияр бугел ва жал цогидазда рарал пачалихъазул сияхI.
Россия Азиялъул пачалихъазул сияхІалда гъорлъе бачиналъул сабаб ккола, гьеб пачалихъалъул цIикIкIунисеб бутIа Азиялда букIин (гьедин бугониги пачалтхъалъул цIикIкIунисеб халкъ Европаялъул рахъалда буго). Туркияги Хъазахъистанги европаялъул пачалихъазда гъорлъ рикIкIуна гьеб материкалда кколеб бутIа гьел пачалихъазул дагьаб букIаниги. ТIубанго яги бутIа европаялъул пачалихъазда гьоркьоб рикIкIуна[1] Азарбижаналъул ва Гуржиялъул (Европаяллъулги Азиялъулги гІорхъи по КІудияб Кавказалдасан рикIкIани, гьеб кIиябго пачалихъалъул цIикIкIунисел ракьал Европаялда ккола), ва ЕЦялде гъорлъе унеб Кипр жумгуьриятги, но географияб къагIидаялда борцани тIубанго Азиялде гъорлъе унеб.[1]
БакътIерхьул Азия
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Валюта | Площадь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Азарбижан | Баку | Къажар | Манат (AZN) | 86 600 км² | 9 565 000 | ![]() |
![]() |
Эрменистан | Ереван | ЦIамухъ | Эрменистаналъул драм (AMD) | 29 800 км² | 3 262 200 | ![]() |
![]() |
БахІрайн | Манама | ГІараб | БахІрайналъул динар (BHD) | 665 км² | 791 000 | ![]() |
![]() |
Гуржи | Тулпис | Гуржи | Лари (GEL) | 69 700 км² | 4 114 400 (Абхазиялъул ва Бакъда Гьиристаналъул халкъал рикIкIинчIого) | ![]() |
![]() |
ГІизраил | Тел-Абиб[2] | гIиврит ва гIараб | ГIизраилалъул цIияб шекель (ILS) | 20 770 км²[3] 22 072 км ²[4] |
7 746 000 | ![]() |
![]() |
Иордания | ГІамман | ГIараб | Иорданиялъул динар (JOD) | 92 300 км² | 6 316 000 | ![]() |
![]() |
ГІиракъ | Багъдад | ГIараб | ГІиракъалъул динар (IQD) | 437 072 км² | 30 747 000 | ![]() |
![]() |
Иран | Тегеран | Персазул | Ираналъул риал (IRR) | 1 648 000 км² | 74 196 000 | ![]() |
![]() |
Йемен | СангІаъ | ГIараб | Йеменалъул риал (YER) | 527 970 км² | 23 580 000 | ![]() |
![]() |
КъатІар | ДохІа | ГIараб | КъатІаралъул риал (QAR) | 11437 км² | 1 409 000 | ![]() |
![]() |
Кипр | Никосия | Грек ва турк | Евро (EUR) | 9 250 км² | 801 851 | ![]() |
![]() |
Кувейт | Эль-Кувейт | ГIараб | Кувейталъул динар (KWD) | 17 818 км² | 2 985 000 | ![]() |
![]() |
Ливан | Бейрут | ГIараб | Ливаналъул фунт (LBP) | 10 452 км² | 4 224 000 | ![]() |
![]() |
ГIарабазул Цолъарал Имаратал | Абу-Даби | ГIараб | Диргьам (ГIЦЭ) (AED) | 83 600 км² | 4 599 000 | ![]() |
![]() |
ГІуман | МаскъатІ | ГIараб | ГІуманалъул риал (OMR) | 309 500 км ² | 2 845 000 | ![]() |
![]() |
СагӀудиязул ГӀарабия | Ар-Рияд | ГIараб | СагӀудиязул риял (SAR) | 2 218 000 км² | 25 721 000 | ![]() |
![]() |
Сирия | Димишкъ | ГIараб | Сириялъул лира (SYP) | 185 180 км² | 21 906 000 | ![]() |
![]() |
Туркия | Анкара | Турк | Туркиялъул лира (TRY) | 780 580 км² | 73 723 000 | ![]() |
Гьоркьохъеб Азия
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Валюта | Площадь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Хъазахъистан | Астана | Хъазахъ ва гIурус | Тенге (KZT) | 2 724 900 км² | 16 593 000 | ![]() |
Гъиргъизистан | Бишкек | Гъиргъиз ва гIурус | Сом (KGS) | 198 500 км² | 5 482 000 | ![]() | |
![]() |
ТІажикистан | Душанбе | ТIажик | Сомони (TJS) | 143 100 км² | 8 200 000 | ![]() |
![]() |
Туркменистан | ГІашкъабад | Туркмен | ЦIияб туркменазул манат (TMT) | 491 200 км² | 5 110 000 | ![]() |
![]() |
Узбекистан | Ташкент | Узбек | Узбеказул сум (UZS) | 447 400 км² | 30 488 600 | ![]() |
Жанубияб Азия
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Валюта | Площадь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Афгъанистан | Кабул | Пушту ва Дари | Афгъани (AFN) | 652 900 км² | 31 108 100 | ![]() |
![]() |
Бангъладеш | Дакка | Бангал | Така (BDT) | 144 000 км² | 162 221 000 | ![]() |
![]() |
Бутан | Тхимпху | Дзонг-кэ ва ингилис | Нгултрум (BTN) ва гьиндустаналъул рупия (INR) | 47 000 км² | 697 000 | ![]() |
![]() |
Гьиндустан | Нью-Дели | Хинди ва ингилис | Гьиндустаналъул рупия (INR) | 3 287 590 км² | 1 217 831 000 | ![]() |
![]() |
Мальдивал | Мале | Дивехи | Руфия (MVR) | 298 км² | 309 000 | ![]() |
![]() |
Непал | Катманду | Непал мацІ | Непалалъуля рупия (NPR) | 140 800 км² | 29 331 000 | ![]() |
![]() |
Пакистан | Исламабад | Урду мацІ ва ингилис | Пакистаналъул рупия (PKR) | 803 940 км² | 173 949 000 | ![]() |
![]() |
Шри-Ланка | Шри-Джаяварденепура-Котте (офиц.) Коломбо (факт.) |
Сингальский ва тамилияб | Шри-Ланкаялъул рупия (LKR) | 65 610 км² | 20 238 000 | ![]() |
Бакъбаккул Азия
Флаг | Название | Столица | Язык | Валюта | Площадь | Население | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Китай | Пекин | Китаялъул | Юань (CNY) | 9 596 960 км² | 1 347 290 000 | ![]() |
![]() |
КХДР
(Шималияб Корея) |
Пхеньян | Кореялъул | Шималияб Кореялъул вона (KPW) | 120 540 км² | 24 051 706 | ![]() |
![]() |
Корея Жумгьурият
(Жанубияб Корея) |
Сеул | Кореялъул | Вона (KRW) | 99 274 км² | 49 773 145 | ![]() |
![]() |
Мангъолия | Улан-Батор | Мангъолазул | Тугрик (MNT) | 1 564 116 км² | 2 871 000 | ![]() |
![]() |
Япония | Токио | Япониялъул | Иена (JPY) | 377 835 км² | 127 960 000 | ![]() |
Шималияб Азия
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Валюта | Площадь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Россия | Москва | ГӀурус | Гъурущ (RUB) | 17 125 187 км² (европаялъул рахъгун цадахъ) | 146 000 000 (европаялъул рахъгун цадахъ) | ![]() |
Жанубиябгун-Бакъбаккул Азия
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Валюта | Площадь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Бруней | Бандар-Сери-Бегаван | Малай | Брунеялъул доллар (BND) | 5 770 км² | 400 000 | ![]() |
![]() |
Вьетнам | Ханой | Вьетнамалъул | Донг (VND) | 329 560 км² | 85 789 573 | ![]() |
![]() |
Индонезия | Джакарта | Индонезиялъул | Рупия (IDR) | 1 919 460 км² | 231 369 500 | ![]() |
![]() |
Камбоджа | Пномпень | Кхмер | Риель (KHR) | 181 040 км² | 14 805 000 | ![]() |
![]() |
Лаос | Вьентьян | Лаосалъул | Кип (LAK) | 236 800 км² | 6 320 000 | ![]() |
![]() |
Малайзия | Куала-Лумпур | Малай | Малайзиялъул ринггит (MYR) | 329 758 км² | 28 306 700 | ![]() |
![]() |
Мьянма | Нейпьидо | Мьянма | Кят (MMK) | 678 500 км² | 50 020 000 | ![]() |
![]() |
Сингъапур | Сингапур | Ингилис, китайалъул, малай ва тамилияб |
Сингапурский доллар (SGD) | 692,7 км² | 4 987 600 | ![]() |
![]() |
Таиланд | Бангкок | Тай | Бат (THB) | 514 000 км² | 63 525 062 | ![]() |
![]() |
Бакъбаккул Тимор | Дили | Тетум ва португалиялъул | АЦШ доллар (USD) | 15 007 км² | 1 134 000 | ![]() |
![]() |
Филиппинал | Манила | Тагалог, испаниялъул ва ингилис | Филиппиназул песо (PHP) | 300 000 км² | 102 000 000 | ![]() |
РикIкIинчIел ва цо-цояз гурони рикIкIинчIелги пачалихъал
РикIкIинчIел пачалихъал
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Къануналда рекъон гьелъие ккола гьаб пачалихъалъул ракь | АхIи бараб ракь | Халкъалъул къадар | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Вазиристан | Вана | Пушту | Пакистан | 11 585 км² | 791 087 | ![]() |
![]() |
МугІрузул-Карабах Республика | Степанакерт | ЦIамухъ | Азарбижан | 11 500 км² | 145 100 | ![]() |
![]() |
Шан пачалихъ | Таунджи | Шаналъул | Мьянма | 155 800 км² | 4 702 000 (1999) | ![]() |
Цо-цояз гурони рикIкIинчIел пачалихъал
Байрахъ | ЦIар | Тахшагьар | МацI | Гьелъул ракьалде ахIи бараб пачалихъ | АхIи бараб ракь | Халкъалъул къадар | Карта | Гьеб рикIкIана |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Абхазия | Сухум | Абхазиялъул ва гIурус | Гуржи | 8 598 км² | 242 862 | ![]() |
Россия, Никарагуа, Венесуэла, Науру, Вануату, Тувалу |
![]() |
Азад Кашмир | Музаффарабад | Урду | Гьиндустан | 13 297 км² | 4 567 982 | ![]() |
Пакистан |
![]() |
Китайская Республика (непризнанная, о. Тайвань) | Тайбэй | Китаялъул | Китаялъул Халкъияб Республика | 35 980 км² | 23 188 078 | ![]() |
Белиз, Буркина-Фасо, Ватикан, Гаити, Гамбия, Гватемала, Гондурас, Кирибати, Маршалловы Острова, Науру, Никарагуа, Палау, Панама, Парагвай, Сальвадор, Сан-Томе ва Принсипи, Свазиленд, Сент-Винсент ва Гренадинал, Сент-Китс ва Невис, Сент-Люсия, Соломоновал ЧІинкІиллъаби ва Тувалу. |
![]() |
ФилистІин Пачалихъ | Рамалла | ГӀараб мацӀ | ГІизраил | 6020 км² | 4 016 416 | ![]() |
см. ФилистІин Пачалихъалъул халкъаздагьоркьосеб статус |
![]() |
Шималияб Кипралъул Турказулаб Жумгьурият | Лефкоша | Турк | Кипр | 3 355 км² | 200 000 | ![]() |
Турция |
![]() |
Жанубияб Гьиристан | Цхинвал | Гьириязул, гIурус ва гуржи | Гуржи | 3 900 км² | 72 000 | ![]() |
Россия, Никарагуа, Венесуэла, Науру, Тувалу |
Зависимые территории
Флаг | Название | Столица | Язык | Валюта | Государство | Население | Площадь | Карта |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
Акротири и Декелия | Эпископи | Английский | Евро (EUR) | Великобритания | 14 500 | 254 км² | ![]() |
![]() |
Макао (Аомынь) | Макао (Аомынь) | Китайский и Португальский | Патака (MOP) | КНР | 541 200 | 27 км² | ![]() |
![]() |
Гонконг (Сянган) | Гонконг (Сянган) | Китайский и Английский | Гонконгский доллар (NKD) | КНР | 7 097 600 | 1 104 км² | ![]() |
![]() |
Британская территория в Индийском океане | Диего-Гарсия | английский | Доллар США | Великобритания | 3 500 | 60 км² | ![]() |
![]() |
Кокосовые острова | Уэст-Айленд | Английский | Австралийский доллар (AUD) | Австралия | 596 | 14 км² | ![]() |
![]() |
Остров Рождества | Флайинг-Фиш-Коув | Английский | Австралийский доллар (AUD) | Австралия | 1 400 | 135 км² | ![]() |
Дунялалъул кIиго материказда ракьал ругел пачалихъал
Россия — Европаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо, амма халкъ Европаялъул рахъалда цIикIкIун буго.
Хъазахъистан — Европаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Турция — Европаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Индонезия — Океаниялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Йемен — Африкаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Египет — Африкаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Азарбижан — Европаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
Гуржи — Европаялда гьитIинаб бутIа гурони гьечIо.
ХIужаби
- ^ a b worldatlas., The Middle East. "The Middle East". Архивация оригинал (2012-09-12). Щвей 2012-09-30.
As a point-of-interest, Armenia and Azerbaijan have long been associated with the Middle East, but in recent years, some sources now consider them to be more closely aligned with Europe based on their modern economic and political trends. We have moved in that direction, and the same applies for the island country of Cyprus, as it does for Georgia, the former Russian republic.
{cite web}
: Invalid|url-status=хвараб
(help); More than one of|author=
ва|last=
specified (help) - ^
- В соответствии с несколькими резолюциями ООН, в частности, резолюции ГА ООН № 181 (II) от 29 ноября 1947 (принятой палестинскими евреями и отвергнутой Лигой арабских государств (ЛАГ) и палестинскими арабами) и Халип:Нп4 (страны ЛАГ - члены ООН голосовали против резолюции, Израиль к тому моменту не был членом ООН), был установлен статус Иерусалима как территории, находящейся под международным управлением.
- По результатам Арабо-израильской войны (1947—1949) Иерусалим был разделен между Трансиорданией (Восточный Иерусалим) и Израилем (западная его часть). Израиль провозгласил Иерусалим столицей в 1949 году, а Трансиордания в 1950 году в одностороннем порядке вннексировала Восточный Иерусалим в составе Западного берега реки Иордан, объявив его второй своей столицей и переименовав себя в Иорданию. Аннексия Иорданией Западного берега р. Иордан не была признана ООН, но каких-либо резолюций ООН по таким действиям Иордании вплоть до 1967 года принято не было.
- В 1967 году после Шестидневной войны Израиль аннексировал Восточный Иерусалим и объединил его с Западным в единое муниципальное образование, однако и это объединение не было признано ООН (Резолюция Совета Безопасности ООН 478). Посольства всех стран, имеющих дипломатические отношения с Израилем, расположены вне пределов Иерусалима, в основном в Тель-Авиве, Рамат-Гане и Герцлии — Сайт КнессетаХалип:Нет в источнике
- ^ Суверенная территория Израиля, сложившаяся в результате Войны за независимость 1949 года. В этих границах Израиль признан большинством государств и ООН
- ^ Территория, на которую позже был распространён суверенитет Израиля, включая Восточный Иерусалим и Голанские высоты. Данное число используется в официальных документах Израиля, но, в связи с непризнанием аннексии ООН, не используется в международных документах
Халип:Континентазда рекъон пачалихъазул сияхI
Азиялъул пачалихъал | ||
---|---|---|
![]() |
Къажар¹ · Афгъанистан · Бангъладеш · БахІрейн · Буруней · Бутан · Бакъбаккул Тимор · Ветнам · Хъизихъ¹ · Исраил · ГӀиракъ · Имаратал · ГІуман · Индия · Индонезия³ · Урдун · ХIамшар · Яман² · Кампуч · КъатІар · Къибрис¹ · Хъиргъизистан · Китай · Чосон · Кувайт · Лаос · Лубнан · Малай · Малдивал · Египет² · Мангъулия · Миянам · Непал · Пакистан · Россия4 · СагIудиязул ГIарабия · Сингъапур · Сирия · Таджикистан · Тай · Туркия · Узбек · Пилипин · Шири-Ланк · Армения · Хангуг · Нипон · Хъазахъистан¹ · Туркменистан ТІубанго пачалихъаллъун рикІкІинчел яги цояца рикІкІун цогияз рикІкІинчІел пачалихъал: Абхаз · Азад Кашмир · Ва Пачалихъ · Вазир · ГІиракъалъул Курд · Китаялъул Республика · Гъарабагъ · ПилистІин · Тамил-Илам ·Бакъбаккул Къибрисалъул Турк · Шан Пачалихъ · Бакъдасеб Гьири ¹ БутӀа Европалда бугеб яги тубанго Азиялда бугеб. ² Гьебго куцалда Африкаялда бугеб. ³ Гьебго куцалда Океаниялда бугеб. 4 Гьебго куцалда Европаялда бугеб. |