Вранье

Нах беха меттиг
Вранье
серб. Врање
Сурт
42°33′15″ къ. ш. 21°53′50″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх  Серби
Гуо Пчинья гуо
Истори а, географи а
Йиллина 1093
Майда
  • 860 км²
Центран локхалла 173 метр
Сахьтан аса UTC+1
Бахархой
Бахархой
  • ▲55 214 стаг (2022)
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код +381 17
Поштан индекс 17500
Автомобилан код VR
vranje.org.rs
Картин тӀехь
Вранье картан тӀехь
Вранье
Викилармин логотип Медиафайлаш Викилармехь

Вранье (серб. Врање) — Сербин Пчинья гуонан Вране[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг[1][2][3].

Географи

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 173 метр.

Климат

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)[4].

Демографи

Шо Бахархой
2011 55 138
2022 55 214

Билгалдахарш

  1. ↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.


Сербин байракх ХӀара  Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана.