Mjazysłowjańšćina
Mjazysłowjańšćina | ||
awtor | Ondrej Rečnik, Gabriel Svoboda, Jan van Steenbergen, Igor Póljakow, Vojtěch Merunka | |
lěto | 2006 | |
powědarje | 20 tys (2022) | |
znamjenja a klasifikacija | ||
---|---|---|
wósebnosći | naturalistiska planowa słowjańska rěc | |
klasifikacija | Indoeuropske rěcy
| |
pismiki | łatyński alfabet a kyriliski alfabet | |
rěcne kody | ||
ISO 639-2: |
art (wósebne konstruěrowane rěcy) | |
ISO 639-3 (SIL): |
isv | |
Mjazysłowjańšćina (medžuslovjansky, меджусловјанскы, až do 2011: slovianski) jo konstruěrowana mjazynarodna słowjańska rěc. Wutwóriła jo ju kupka rěcywědnikow z wšakich krajow, mjaz drugim Jan van Steenbergen (kótaryž teke jo Wenedyk stwórił), w lěśe 2006. Mjazysłowjańšćina jo naturalistiska rěc, kótaraž teke ma pšostu, njekomplicěrowanu gramatiku. Wše słowa póchadaju ze žywych słowjańskich rěcow a rowno kaž wětšyna z nich ma mjazysłowjańšćina sedym padow. Jo teke wjelgin zjadnorjona warianta bźez padow, Slovianto.
Alfabet
Mjazysłowjańšćina wužywa dwa alfabeta: łatyński a kyriliski.
W łatyńskej wersiji alfabeta město pismikow š, ž, č a ě jo móžno teke pisaś z dwěma pismikoma: sz, zs (abo ż), cz a e. W kyriliskej wersiji město ј, ја, ју, њ, љ a є móžno jo pisaś й, я, ю, нь, ль a ѣ (abo е).
Łatyński | A | B | C | Č | D | E | Ě | F | G | H | I | J | K | L | Lj | M | N | Nj | O | P | R | S | Š | T | U | V | Y | Z | Ž |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Kyriliski | А | Б | Ц | Ч | Д | Е | Є | Ф | Г | Х | И | Ј | К | Л | Ль | М | Н | Нь | О | П | Р | С | Ш | Т | У | В | Ы | З | Ж |
wugronjenje | ɑ a |
b | ts | tʃ | d | ɛ e |
jɛ je |
f | ɡ ɦ |
x | i | j ʲ |
k | l | lʲ ʎ |
m | n | nʲ ɲ |
o ɔ |
p | r | s | ʂ ʃ |
t | u | v ʋ |
i ɪ ɨ |
z | ʐ ʒ |
Gramatika
Mjazysłowjańšćina ma tśi genusy, dwa numerusa (jadnotu, mnogotu) a sedym padow (mjenowak, rodźak, dadak, žadak, nastrojnik, měsćak, wokatiw). Werby znaju tśi casy.
Lisćina słowow
Dolnoserbšćina | Mjazysłowjańšćina | Rušćina | Ukrainšćina | Běłorušćina | Pólšćina | Češćina | Słowakšćina | Słowjeńšćina | Chorwatšćina | Serbišćina | Makedońšćina | Bulgaršćina |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
cłowjek | člověk | человек | людина | чалавек | człowiek | člověk | človek | človek | čovjek | човек | човек | човек |
pjas, psyk | pes | пёс, собака | пес, собака | сабака | pies | pes | pes | pes | pas | пас | пес, куче | пес, куче |
dom | dom | дом | дім | дом | dom | dům | dom | dom, hiša | dom, kuća | дом, кућа | дом, куќа | дом, къща |
knigły | kniga | книга | книга | кніга | książka | kniha | kniha | knjiga | knjiga | књига | книга | книга |
noc | noč | ночь | ніч | ноч | noc | noc | noc | noč | noć | ноћ | ноќ | нощ |
list | pismo | письмо | лист | пісьмо, ліст | list | dopis | list | pismo | pismo | писмо | писмо | писмо |
wjeliki | veliky | большой | великий | вялікі | wielki | velký | veľký | velik | velik | велик | голем | голям |
nowy | novy | новый | новий | новы | nowy | nový | nový | nov | nov | нов | нов | нов |
Licbniki 1-10
Licbniki | Mjazysłowjanšćina | |
---|---|---|
1 | jedin | једин |
2 | dva | два |
3 | tri | три |
4 | četyri | четыри |
5 | pet | пет |
6 | šest | шест |
7 | sedm | седм |
8 | osm | осм |
9 | devet | девет |
10 | deset | десет |
Tekstowy pśikład
Wóścenas |
---|
|
Žrědła
- Панславизм не умер окончательно. Uniwersita Odesska.
- Трошки про штучні мови: панслов'янська мова. Narodna Pravda, 22 awgusta 2009.
- Н. М. Малюга, "Мовознавство в питаннях і відповідях для вчителя й учнів 5 класу", w: Філологічні студії. Науковий вісник Криворізького державного педагогічного університету. Збірник наукових праць, випуск 1 (Kryvyj Rih, 2008), str. 147.
- Алина Петропавловская, Славянское эсперанто. Европейский русский альянс, 23 junija 2007.
Wótkaze
pódzajtšnosłowjańske rěcy: | Běłorušćina - Rusojšćina - Rusińšćina - Rutenšćina† - Stara pódzajtšnosłowjańšćina† - Stary Nowgorodski dialekt† - Ukrainšćina - Pódwjacornopolešćina |
pódwjacornosłowjańske rěcy: | Češćina - Knaanšćina† - Pólšćina - Połobšćina† - Pomoranšćina (Kašubšćina, Słowińšćina†) - Serbšćina (Dolnoserbšćina - Górnoserbšćina - Pódzajtšnoserbske dialekty) - Słowakšćina |
pódpołdnjowosłowjańske rěcy: | Bulgaršćina (Banatska Bulgaŕska rěc) - Bosnišćina - Chorwatšćina (Hradska rěc, Molizanska rěc) - Carnogóršćina - Serbišćina - Serbisko-chorwatska rěc - Makedońšćina - Słowjeńšćina (Prekmurska rěc, Rezijanska rěc) - Stara Cerkwinosłowjańšćina† - Cerkwinosłowjańšćina† |
skonstruěrowane słowjańske rěcy: | Mjazysłowjańšćina - Slovio - Glagolica |
fiktiwne słowjańske rěcy: | Lydnevi - Mrezisk - Seversk - Sevorian - Skuodian - Slavisk - Slaveni - Vozgian - Wenedyk |
drugi: | Prasłowjańšćina† |
† wumarłe |
Mjazynarodowe pomocne rěcy
Basic English • Esperanto • Ido • Interlingua • Interlingue-Occidental • Lingua Franca Nova • Lojban • Mjazysłowjańšćina • Novial • Volapük
Logiske a filozofiske rěcy
láadan • loglan • lojban • ro • Toki Pona
Rěcy fiktiwnych swětow a luźi
Rěcy Srjejźozemje • Pódpołnocnosłowjańske rěcy
aurebesh • brithenig • enochianska • klingonšćina • nadsat • nowomowa • simska • Starsza Mowa • wenedyk • wysokoislandšćina
Rěcne gry
damin • louchébem • swinska łatyńska • verlan • socceranto