Договорот ја дефинирал границата меѓу двете земји и истиот бил проследен со дваесетгодишен мир. Со овој договор, Ерменија и Грузија биле поделени меѓу двете земји, Османлиите го добиле поголемиот дел од Ирак заедно со Багдад кој им овозможил излез на Персискиот Залив, а Персија го задржала својот поранешен главен град Тебриз[1][2][3]. Османлиите според договорот им дале дозвола на персиските верници да одат слободно во светите места Мека и Медина[4].
Наводи
↑The Reign of Suleiman the Magnificent, 1520-1566, V.J. Parry, A History of the Ottoman Empire to 1730, ed. M.A. Cook (Cambridge University Press, 1976), 94.