Дебељача
Дебељача | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Ковачица |
Становништво | |
Становништво (2011) | 4913 |
Густина становништва | 100 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°04′10″N 20°36′00″E / 45.069333°N 20.6°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 75 m |
Површина | 53,5 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26214 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 04′ 10" СГШ, 20° 36′ 00" ИГД
Дебељача (мађ. Torontálvásárhely, Debellács) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4913 становника.
Историја
Дебељача се као насеље први пут јавља у писаним документима из 1660. године. До средине 18-ог века она је представљала закупљену пустару под различитим именима: Девелак, Дебељак, па Дебељачка пустара. Међутим, њен континуирани развој може се пратити тек од друге половине 18-ог века до данас.
Укидањем Потиско-поморишке војне границе Царска комора од 1768. до 1774. године на ово место досељава Србе граничаре. Након неколико година Срби напуштају ово насеље и оно од 1783. године постаје поново пустара.
Године 1794. Царска комора овде насељава мађарско становништво из северног потисја. Четири деценије након тога (1838. године) овим крајем хара колера и број становника се нагло смањује. Године 1848/49. услед сукоба са генералом Книћанином, мађарско становништво напушта Дебељачу и одлази у своју постојбину.
Након окончаних ратних сукоба у насеље се враћа већи део мађарског становништва и са староседеоцима Србима формира нову етничку структуру. Од тада па до данас у Дебељачи живи највећи број Мађара, а затим су по броју заступљени Срби и остали народи. Након ратних сукоба 1888. године Дебељача добија ново мађарско име Торонталвашархељ. Ово име је задржала до 20-ог века, када поново постаје Дебељача. Почетком 20-ог века ово село је имало око 1400 кућа, са око 5170 становника. Насеље је тада имало грађанску читаоницу, удружење занатлија, две кредитно-штедне банке, две циглане и парни млин. У то време Дебељача је у овом крају, својим развојем и изгледом насеља била испред других села Јужног Баната.
Од старог наслеђа села и његових житеља до данашњих дана задржао се чувени дебељачки вашар, који од друге половине 19-ог века представља највећу манифестацију те врсте у околини. [1]
Демографија
У насељу Дебељача живи 4201 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (37,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 1959 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Насеље важи за једно од мултинационалних, с обзиром да у њему живи више од 17 различитих националности.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Мађари | 2.836 | 53,25% | ||
Срби | 1.735 | 32,58% | ||
Југословени | 196 | 3,68% | ||
Роми | 170 | 3,19% | ||
Словаци | 85 | 1,59% | ||
Хрвати | 39 | 0,73% | ||
Црногорци | 20 | 0,37% | ||
Македонци | 13 | 0,24% | ||
Румуни | 7 | 0,13% | ||
Албанци | 7 | 0,13% | ||
Немци | 5 | 0,09% | ||
Муслимани | 4 | 0,07% | ||
Словенци | 3 | 0,05% | ||
Руси | 3 | 0,05% | ||
Русини | 2 | 0,03% | ||
Украјинци | 1 | 0,01% | ||
Бугари | 1 | 0,01% | ||
непознато | 13 | 0,24% |
м | ж | |||
? | 15 | 9 | ||
80+ | 40 | 77 | ||
75-79 | 57 | 130 | ||
70-74 | 98 | 114 | ||
65-69 | 138 | 174 | ||
60-64 | 143 | 173 | ||
55-59 | 148 | 159 | ||
50-54 | 197 | 203 | ||
45-49 | 229 | 199 | ||
40-44 | 193 | 183 | ||
35-39 | 165 | 153 | ||
30-34 | 186 | 171 | ||
25-29 | 166 | 150 | ||
20-24 | 198 | 176 | ||
15-19 | 204 | 177 | ||
10-14 | 180 | 171 | ||
5-9 | 177 | 115 | ||
0-4 | 136 | 121 | ||
просек | 37.6 | 41.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2177 | 628 | 1323 | 104 | 110 | 12 |
Женски | 2248 | 358 | 1331 | 436 | 114 | 9 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1204 | 375 | - | - | 533 | 9 | 28 | 96 | 5 | 33 |
Женски | 693 | 176 | - | - | 302 | 2 | 4 | 74 | 9 | 9 |
Оба | 1897 | 551 | - | - | 835 | 11 | 32 | 170 | 14 | 42 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 16 | 13 | 11 | 5 | 27 | - | - | 51 | |
Женски | 2 | 8 | 12 | 36 | 33 | 9 | 1 | - | 16 | |
Оба | 4 | 24 | 25 | 47 | 38 | 36 | 1 | - | 67 |
Референце
- ↑ Извор:Општина Ковачица „Насељена места“ Историја Дебељаче (2009г)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9