Bitka kod Cambraia

Nemci izvlače zaglavljeni britanski tenk Mark IV. Efikasnost tenkova u ovoj bici je bila krajnje ograničena.
Zapadni front
Belgija (Liège · Namur) · Granice (Mons) · Veliko povlačenje (Marne I) · Aisne I · Antwerp · Trka prema moru (Ypres I) · Artois I · Champagne I · Hartmannswillerkopf · Neuve Chapelle · Ypres II · Artois II · Champagne II · Loos · Artois III · Verdun · Somme · Arras · Aisne II · Champagne III · Messines · Ypres III (Passchendaele) · La Malmaison · Cambrai I · Keiserschlacht (Marne II) · Sto dana (Amiens · Meuse-Argonne)


Bitka kod Kambreja (20. novembar - 7. decembar 1917) je bila britanska ofanziva u Prvom svetskom ratu. Kambre u deparmatanu Nor, je bio ključna tačka snabdevanja za nemačku Zifgridovu liniju (deo Hindenburgove linije), a obližnji greben Burlon bi bio izuzetak dobitak sa koga bi se mogla ugroziti pozadina nemačke linije. Operacija je obuhvatala eksperimentalnu artiljerijsku akciju. General major Henri Hju Tjudor, komandant kraljevske artiljerije 9. škotske divizije, je predložio da se proba nova artiljerijsko-pešadijska taktika na njegovom sektoru fronta. Tokom primprema za bitku, Dž. F. S. Fuler, štabni oficir u Kraljevskom tenskovskom korpusu, je tražio mesto gde može da iskoristi tenkove. General Džulijen Bing, komandant britanske Treće armije, je odlučio da ih uvrsti u napad.

Bitka se često pogrešno navodi kao prva masovna upotreba tenkova u operaciji kombinovanih snaga. Međutim, Francuzi su razmestili veliki broj tenkova u aprilu (više od 130), maju (48) i oktobru (92) 1917., a Britanci više od 200. u Flandriji tokom juna i jula. Uprkos početnom uspehu tenkova Mark IV kod Kambrea, nemačka artiljerija i pešadija su otkrili slabosti u njihovom oklopu i tenkovi su uglavnom bili neutralisani posle prvog dana. Bitka koja je usledila je uglavnom bila artiljersko-pešadijski poduhvat koji je postigao iznenađenje i tehničku nadmoć nad dobro utvrđenom, ali malobrojnom pešadijskom i artiljerijskom odbranom, koja je ubrzo pojačana. Britanski napad je demonstrirao da se Hindenburgova linija može probiti i pokazao vrednost novih artiljerijskih i pešadijskih metoda, kao što su zvukometrija i taktike infiltracije koje će igrati važnu ulogu u Ofanzivi od sto dana.

Ukorenjeno mišljenje da je bitka bila tenkovska bitka je nastalo zahvaljujući delima Bazila Lajdela Harta i Dž. F. C. Fulera, koji su kasnije pogrešno pripisival sebi zasluge za plan. Lajdel Hart, kome je položaj vojnog dopisnika novina Dejli telegraf i Tajms dao veliki javnu uticaj, je bio kritičar Daglasa Hejga i pokušao je da iskoristi bitku da nagovisti novi oblik doktrine. Nekoliko modernih studija je odbacilo njihov pogled na događaje.[1]

Reference

  1. ↑ Hammond 2009: str. 429–430

Literatura

  • Hammond, B. (2009). Cambrai 1917: The Myth of the First Great Tank Battle. Orion Publishing. ISBN 978-0-7538-2605-8. 
  • Harris, J. P. (2008). Douglas Haig and the First World War (2009 izd.). Cambridge: CUP. ISBN 978-0-521-89802-7. 
  • Miles, W. (1948). Military Operations France and Belgium 1917, Vol III: The Battle of Cambrai (IWM & Battery Press 1991 izd.). HMSO. ISBN 0-89839-162-8. 
  • Nicholson, G. W. L. (1964). The Fighting Newfoundlander: A History of the Royal Newfoundland Regiment (Carleton Library 2006 izd.). Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 0-7735-3133-5. 
  • Rogers (ed.), D. (2010). Landrecies to Cambrai : Case Studies of German Offensive and Defensive Operations on the Western Front 1914–17. Solihull: Helion. ISBN 978-1-906033-76-7. 
  • Sheffield, G.; Bourne, J (2005). Douglas Haig: War Diaries and Letters 1914–1918 (1st izd.). Weidenfeld & Nicholson. ISBN 0-297-84702-3. 
  • Sheldon, J. (2009). The German Army at Cambrai. Pen & Sword. ISBN 978-1-84415-944-4.