Битка код Камбреја

Битка код Камбреја
Део Западног фронта

Немци извлаче заглављени британски тенк Марк IV. Ефикасност тенкова у овој бици је била крајње ограничена.
Време20. новембар − 7. децембар 1917
Место
Камбре
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
 Њуфаундленд
 Француска
 САД		  Немачко царство
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Џулијан Бинг Немачко царство Георг фон дер Марвиц

Битка код Камбреја (20. новембар − 7. децембар 1917) била је британска офанзива у Првом светском рату. Камбре, у депарману Нор, био је кључна тачка снабдевања за немачку Зифгридову линију (део Хинденбургове линије), а оближњи гребен Бурлон представљао је изузетан добитак јер је са њега могла да се угрози позадина немачке линије. Операција је обухватала експерименталну артиљеријску акцију. Генерал мајор Хенри Хју Тјудор, командант краљевске артиљерије 9. шкотске дивизије, предложио је да се проба нова артиљеријско-пешадијска тактика на његовом сектору фронта. Током примпрема за битку, Џон Фредерик Чарлс Фулер, штабни официр у Краљевском тенсковском корпусу, тражио је место где може да искористи тенкове. Генерал Џулијан Бинг, командант британске Треће армије, одлучио је да их уврсти у напад.

Битка се често погрешно наводи као прва масовна употреба тенкова у операцији комбинованих снага. Међутим, Французи су разместили велики број тенкова у априлу (више од 130), мају (48) и октобру (92) 1917, а Британци више од 200. у Фландрији током јуна и јула. Упркос почетном успеху тенкова Марк IV код Камбреа, немачка артиљерија и пешадија открила је слабости у њиховом оклопу те су тенкови углавном били уништени након првог дана. Битка која је уследила је углавном била артиљерско-пешадијски подухват који је постигао изненађење и техничку надмоћ над добро утврђеном али малобројном пешадијском и артиљеријском одбраном, која је убрзо појачана. Британски напад је демонстрирао да се Хинденбургова линија може пробити и показао вредност нових артиљеријских и пешадијских метода, као што су звукометрија и тактике инфилтрације, које ће играти важну улогу у Офанзиви од сто дана.

Укорењено мишљење да је битка била тенковска настало је захваљујући делима Базила Лајдела Харта и Џона Ф. Ч. Фулера, који су касније погрешно приписивал себи заслуге за овај план. Лајдел Харт, коме је положај војног извештача Дејли телеграфа и Тајмса дао велики јавни утицај, био је критичар Дагласа Хејга, и покушао је да искористи битку да би наговестио нови облик доктрине. Неколико модерних студија је одбацило њихов поглед на догађаје.[1]

Референце

  1. ^ Hammond 2009, стр. 429–430.

Литература

  • Hammond, B. (2009). Cambrai 1917: The Myth of the First Great Tank Battle. Orion Publishing. ISBN 978-0-7538-2605-8. 
  • Harris, J. P. (2008). Douglas Haig and the First World War (2009 изд.). Cambridge: CUP. ISBN 978-0-521-89802-7. 
  • Miles, W. (1948). Military Operations France and Belgium 1917, Vol III: The Battle of Cambrai (IWM & Battery Press 1991 изд.). HMSO. ISBN 978-0-89839-162-6. 
  • Nicholson, G. W. L. (1964). The Fighting Newfoundlander: A History of the Royal Newfoundland Regiment (Carleton Library 2006 изд.). Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3133-8. 
  • Rogers (ed.), D. (2010). Landrecies to Cambrai : Case Studies of German Offensive and Defensive Operations on the Western Front 1914–17. Solihull: Helion. ISBN 978-1-906033-76-7. 
  • Sheffield, G.; Bourne, J (2005). Douglas Haig: War Diaries and Letters 1914–1918 (1st изд.). Weidenfeld & Nicholson. ISBN 978-0-297-84702-1. 
  • Sheldon, J. (2009). The German Army at Cambrai. Pen & Sword. ISBN 978-1-84415-944-4. 
Битка код Камбреја на Викимедијиној остави.