Дебељача

Дебељача;
	; Калвинистичка црква у селу
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Становништво
Становништво (2011)	4913
Густина становништва	100 ст/km²
Положај
Координате	45°04′10″N 20°36′00″E / 45.069333°N 20.6°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	75 m
Површина	53,5 km²
	Дебељача Дебељача (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	26214
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Координате: 45° 04′ 10" СГШ, 20° 36′ 00" ИГД

Дебељача (мађ. Torontálvásárhely, Debellács) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4913 становника.

Историја

Дебељача се као насеље први пут јавља у писаним документима из 1660. године. До средине 18-ог века она је представљала закупљену пустару под различитим именима: Девелак, Дебељак, па Дебељачка пустара. Међутим, њен континуирани развој може се пратити тек од друге половине 18-ог века до данас.
Укидањем Потиско-поморишке војне границе Царска комора од 1768. до 1774. године на ово место досељава Србе граничаре. Након неколико година Срби напуштају ово насеље и оно од 1783. године постаје поново пустара.

Године 1794. Царска комора овде насељава мађарско становништво из северног потисја. Четири деценије након тога (1838. године) овим крајем хара колера и број становника се нагло смањује. Године 1848/49. услед сукоба са генералом Книћанином, мађарско становништво напушта Дебељачу и одлази у своју постојбину.

Након окончаних ратних сукоба у насеље се враћа већи део мађарског становништва и са староседеоцима Србима формира нову етничку структуру. Од тада па до данас у Дебељачи живи највећи број Мађара, а затим су по броју заступљени Срби и остали народи. Након ратних сукоба 1888. године Дебељача добија ново мађарско име Торонталвашархељ. Ово име је задржала до 20-ог века, када поново постаје Дебељача. Почетком 20-ог века ово село је имало око 1400 кућа, са око 5170 становника. Насеље је тада имало грађанску читаоницу, удружење занатлија, две кредитно-штедне банке, две циглане и парни млин. У то време Дебељача је у овом крају, својим развојем и изгледом насеља била испред других села Јужног Баната.

Од старог наслеђа села и његових житеља до данашњих дана задржао се чувени дебељачки вашар, који од друге половине 19-ог века представља највећу манифестацију те врсте у околини. ^[1]

Демографија

У насељу Дебељача живи 4201 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (37,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 1959 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Насеље важи за једно од мултинационалних, с обзиром да у њему живи више од 17 различитих националности.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	6143	^[2]
1953.	6433
1961.	6789
1971.	6413
1981.	6413
1991.	5734	5596
2002.	5496	5325

Етнички састав према попису из 2002.^[3]
Мађари	2.836	53,25%
Срби	1.735	32,58%
Југословени	196	3,68%
Роми	170	3,19%
Словаци	85	1,59%
Хрвати	39	0,73%
Црногорци	20	0,37%
Македонци	13	0,24%
Румуни	7	0,13%
Албанци	7	0,13%
Немци	5	0,09%
Муслимани	4	0,07%
Словенци	3	0,05%
Руси	3	0,05%
Русини	2	0,03%
Украјинци	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
непознато	13	0,24%

Становништво према полу и старости ^[4]


	м	ж
?	15	9
80+	40	77
75-79	57	130
70-74	98	114
65-69	138	174
60-64	143	173
55-59	148	159
50-54	197	203
45-49	229	199
40-44	193	183
35-39	165	153
30-34	186	171
25-29	166	150
20-24	198	176
15-19	204	177
10-14	180	171
5-9	177	115
0-4	136	121
просек	37.6	41.6

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1927	2103	2258	2209	2284	2045	1959

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	478	513	393	364	130	51	19	6	2	3	2.72

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2177	628	1323	104	110	12
Женски	2248	358	1331	436	114	9

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1204	375	-	-	533	9	28	96	5	33
Женски	693	176	-	-	302	2	4	74	9	9
Оба	1897	551	-	-	835	11	32	170	14	42
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	16	13	11	5	27	-	-	51
Женски	2	8	12	36	33	9	1	-	16
Оба	4	24	25	47	38	36	1	-	67

Референце

↑ Извор:Општина Ковачица „Насељена места“ Историја Дебељаче (2009г)
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе

Портал Србија

[1] Извор:Општина Ковачица „Насељена места“ Историја Дебељаче (2009г)

[2] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[3] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[4] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Насељена места општине Ковачица
Ковачица (6.259)⁺⁺⁺ • Падина (5.531)⁺ • Дебељача (4.913)⁺ • Црепаја (4.364)⁺ • Уздин (2.029)⁺ • Самош (1.004)⁺ • Идвор (974)⁺ • Путниково (200)⁺		Грб општине Ковачица
+ сеоска насеља • • • ++ градска насеља • • • +++ административно седиште града Извор: Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд, 2012. година. ISBN 978-86-6161-028-8 Становнишптво-старост и пол (подаци по насељима)