Paracetamol

Acetaminofen
(IUPAC) ime
N-(4-hidroksifenil)etanamid
N-(4-hidroksifenil)acetamid
Klinički podaci
Robne marke Aktamin (SAD), Altenol (SAD), Alvedon (Švedska), Aminofen (USA), Anacin bez Aspirina (SAD), Apra (SAD), Feveral (SAD), Genapap (SAD), Pamol (Švedska), Panodil (Švedska), Perfalgan (Švedska), Reliv (Švedska), Tilenol (SAD), Krocin (Indija)
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a681004
Identifikatori
CAS broj 103-90-2
ATC kod N02BE01
PubChem[1][2] 1983
DrugBank DB00316
ChemSpider[3] 1906
UNII 362O9ITL9D DaY
KEGG[4] D00217 DaY
ChEBI CHEBI:116450 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL112 DaY
Hemijski podaci
Formula C8H9NO2 
Mol. masa 151.17 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Gustina 1.263 g/cm³
Tačka topljenja 169 °C (336 °F) [7][8]
Rastvorljivost u voda 12.78[6] mg/mL (20 °C)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost ~100%
Metabolizam 90 do 95% hepatički
Poluvreme eliminacije 1–4 h
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Licenca

US FDA:link

Trudnoća A(AU) B(US)
Pravni status ? (AU) GSL (UK) OTC (SAD)
Način primene Oralno, rektalno, intravenski

Paracetamol (INN) ili acetaminofen (USAN) je u širokoj upotrebi na slobodno kao analgetik (olakšanje bola) i antipiretik (umanjenje groznice). On se često koristi protiv glavobolja i drugih manjih bolova. Paracetamol je glavni sastojak brojnih lekova protiv prehlade i gripa. U kombinaciji sa opioidnim analgeticima, paracetamol se takođe može koristiti za regulaciju jakog bola kao što je postoperacioni bol, i za pružanje palijativne nege kod pacijenata sa uznapredovalim kancerom.[9] Njegovo analgetičko dejstvo počinje aproksimativno 11 minuta nakon oralne administracije,[10] a njegov poluživot je 1–4 sata.

Dok je generalno bezbedan za upotrebu na preporučenim dozama (1,000 mg po dozi i do 3,000 mg dnevno za odrasle),[11] akutno predoziranje paracetamola može da uzrokuje potencijalno fatalna oštećenja jetre, a kod retkih pojedinaca, normalna doza može da ima isti efekat. Rizik se povećava konzumiranjem alkohola. Paracetamolska toksičnost je čest uzrok akutna insuficijencije jetre u Zapadnom svetu.[12][13][14][15]

On je aktivni metabolit fenacetina, koji je nekad bio popularan analgetik i antipiretik. Za razliku od fenacetina i njegovih kombinacija, paracetamol se ne smatra karcinogenim na svojim terapeutskim dozama.[16] Reči acetaminofen (korišćene u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji, Hong Kongu, i Iranu[17]) i paracetamol (korišćene u drugim zemljama) obe potiču iz hemijskog imena jedinjenja: para-acetilaminofenol i para-acetilaminofenol. U nekim kontekstima, on se skraćeno naziva APAP, po acetil-para-aminophenol.

Medicinska upotreba

Groznica

Paracetamol je potvrđeni lek za ublažavanje groznice kod osoba svih uzrasta.[18] Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da se paracetamol koristi samo za ublažavanje groznice kod dece ako je njihova telesna temperatura veća od 38,5 °C.[19] Efikasnost paracetamola samog po sebi kod dece sa groznicom je pod znakom pitanja[20], a meta-analiza je pokazala da je manje efikasan od ibuprofena.[21] Uloga paracetamola u pedijatrijskoj medicini je izrazito izražajna kao efektivan analgetik i antipiretik.

Bolovi

Paracetamol se koristi za ublažavanje bolova povezanih sa mnogim delovima tela. On poseduje analgetičke osobine usporedive onima kod aspirina, dok su njegovi antiupalni efekti daleko slabiji. Uopšteno se bolje podnosi od aspirina kod pacijenata kod kojih je utvrđena obilna sekrecija gastritične kiseline ili se strahuje od produženja krvarenja. Pošto je dostupan u prodaji bez recepta, sve više je postao uobičajeni lek u brojnim domaćinstvima.[22] Paracetamol može ublažiti bolove pri blagom artritisu ali nema efekt na upalu, crvenilo i nateknuće zgloba koji su povezani sa artritisom. Za ublažavanje bolova pri osteoartritisu kolena, on je efektivan poput ibuprofena.

U vezi komparativne farmakološke efikasnosti, studije su pokazale zbunjujuće i suprotne rezultate kada se paracetamol uporedi sa nesteroidnim antiupalnim lijekovima (NSAID). Slučajne kontrolisane studije hroničnog bola prouzrokovanog osteoartritisom kod odraslih su pokazale slične koristi od paracetamola i ibuprofena.[23]

Efikasnost paracetamola kada se koristi u kombinaciji sa slabim opioidima (poput kodeina) je pod znakom pitanja zbog podataka iz nedavnih studija; zbog male količine podataka koji su dostupni teško je doneti bilo kakav zaključak. Kombinacije paracetamola i snažnih opioida poput morfina su pokazali da smanjuju korištenu količinu opioida i poboljšavaju analgetski efekat kao i da sputavaju predoziranje opioidima zbog potencijalno otrovnog efekta paracetamola.[24] Slučajne kontrolisane studije akutnog muskuloskeletalnog bola kod dece su pokazale da obični tržišni ibuprofen u normalnoj dozi bolje smanjuje bol od standardne doze paracetamola.[25]

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Granberg RA, Rasmuson AC (1999). „Solubility of paracetamol in pure solvents”. Journal of Chemical & Engineering Data 44 (6): 1391–95. DOI:10.1021/je990124v. 
  7. ↑ Karthikeyan, M.; Glen, Robert C.; Bender, Andreas (2005). „General Melting Point Prediction Based on a Diverse Compound Data Set and Artificial Neural Networks”. Journal of Chemical Information and Modeling 45 (3): 581–590. DOI:10.1021/ci0500132. PMID 15921448. 
  8. ↑ „melting point data for paracetamol”. Lxsrv7.oru.edu. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-30. Pristupljeno 19. 3. 2011. 
  9. ↑ Scottish Intercollegiate Guidelines Network (SIGN) (2008). „6.1 and 7.1.1”. Guideline 106: Control of pain in adults with cancer. Scotland: National Health Service (NHS). ISBN 978 1 905813 38 4. 
  10. ↑ Moller, P.; Sindet-Pedersen, S.; Petersen, C.; Juhl, G.; Dillenschneider, A.; Skoglund, L. (2005). „Onset of acetaminophen analgesia: comparison of oral and intravenous routes after third molar surgery”. British journal of anaesthesia 94 (5): 642–648. DOI:10.1093/bja/aei109. PMID 15790675. 
  11. ↑ Acetaminophen Drugs.com
  12. ↑ Daly FF, Fountain JS, Murray L, Graudins A, Buckley NA (2008). „Guidelines for the management of paracetamol poisoning in Australia and New Zealand—explanation and elaboration. A consensus statement from clinical toxicologists consulting to the Australasian poisons information centres”. The Medical Journal of Australia 188 (5): 296–301. PMID 18312195. 
  13. ↑ Khashab M, Tector AJ, Kwo PY (2007). „Epidemiology of acute liver failure”. Curr Gastroenterol Rep 9 (1): 66–73. DOI:10.1007/s11894-008-0023-x. PMID 17335680. 
  14. ↑ Hawkins LC, Edwards JN, Dargan PI (2007). „Impact of restricting paracetamol pack sizes on paracetamol poisoning in the United Kingdom: a review of the literature”. Drug Saf 30 (6): 465–79. DOI:10.2165/00002018-200730060-00002. PMID 17536874. 
  15. ↑ Larson AM, Polson J, Fontana RJ, et al. (2005). „Acetaminophen-induced acute liver failure: results of a United States multicenter, prospective study”. Hepatology 42 (6): 1364–72. DOI:10.1002/hep.20948. PMID 16317692. 
  16. ↑ Bergman K, Müller L, Teigen SW (1996). „The genotoxicity and carcinogenicity of paracetamol: a regulatory (re)view”. Mutat Res 349 (2): 263–88. DOI:10.1016/0027-5107(95)00185-9. PMID 8600357. 
  17. ↑ Bradley, N (1996). „BMJ should use "paracetamol" instead of "acetaminophen" in its index”. BMJ 313 (7058): 689. PMC 2351967. PMID 8811774. 
  18. ↑ „Acetaminophen”. The American Society of Health-System Pharmacists. Pristupljeno 3. april 2011. 
  19. ↑ „Baby paracetamol asthma concern”. BBC News. 19. septembar 2008. Pristupljeno 19. septembar 2008. 
  20. ↑ Meremikwu M, Oyo-Ita A (2002). „Paracetamol for treating fever in čildren”. Cočrane Database Syst Rev (2): CD003676. 
  21. ↑ Perrott DA, Piira T, Goodenough B, Čampion GD (2004). „Efficacy and safety of acetaminophen vs ibuprofen for treating čildren's pain or fever: a meta-analysis”. Arč Pediatr Adolesc Med 158 (6): 521-6. 
  22. ↑ „Medication and Drugs”. MedicineNet. 1996-2010. Pristupljeno 22. april 2010. 
  23. ↑ Bradley JD, Brandt KD, Katz BP, Kalasinski LA, Ryan SI (1991). „Comparison of an anti-inflammatory dose of ibuprofen, an analgesic dose of ibuprofen, and acetaminophen in the treatment of patients with osteoarthritis of the knee”. N. Engl. J. Med. 325 (2): 87-91. 
  24. ↑ Murnion B. „Combination analgesics in adults”. Australian Prescriber (33): 113-5. Pristupljeno 2010-08-12. 
  25. ↑ Clark E, Plint AC, Correll R, Gaboury I, Passi B (2007). „A randomized, controlled trial of acetaminophen, ibuprofen, and codeine for acute pain relief in čildren with musculoskeletal trauma”. Pediatrics 119 (3): 460-7. 

Vanjske veze