Prolaktin

edit
Prolaktin

PDB rendering based on 1n9d.
Dostupne strukture
1n9d, 3d48, 1rw5
Identifikatori
SimbolPRL
Vanjski IDOMIM: 176760 MGI: 97762 HomoloGene: 732 GeneCards: PRL Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez561719109
EnsemblENSG00000172179ENSMUSG00000021342
UniProtP01236P06879
RefSeq (mRNA)NM_001163558NM_001163530
RefSeq (protein)NP_000939NP_001157002
Lokacija (UCSC)Chr 6:
22.4 - 22.41 Mb		Chr 13:
27.15 - 27.16 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Prolaktin, (PRL), ili luteotropni hormon (LTH) je protein koji je kod ljudi kodiran PRL genom.[1]

Prolaktin je peptidni hormon koji je otkrio Henri Friesen. On je prvenstveno vezan sa laktaciju. U toku dojenja, čin detetovog sisanja bradavica podstiče proizvodnju oksitocina, što stimuliše refleks otpuštanja mleka,[2] čime se dojka puni mlekom putem procesa laktogeneza, u pripremi za sledeći obrok.

Hipofizno izlučivanje prolaktina je regulisano neuroendokrinim neuronima u hipotalamusu, najvažniji od kojih su neurosekretorni TIDA neuroni arkuatnog jezgra (latinski: nucleus arcuatus hypothalami). Oni izlučuju dopamin koji dejstvuje na dopaminske receptore D2 laktotrofa, izazivajući inhibiciju sekrecije prolaktina. Tireotropin oslobađajući hormon stimuliše oslobađanje prolaktina.

Vazoaktivni intestinalni peptid i histidin izoleucin peptid pomažu u regulaciji prolaktinske sekrecije kod ljudi. Funkcije tih hormona kod ptica mogu da budu veoma različite.[3]

Prolaktin se ponekad klasifikuje kao gonadotropin.[4] Kod ljudi on ima slab luteotropni efekat, dok je njegov učinak suzbijanja klasičnih gonadotropnih hormona važniji.[5]

Struktura

Struktura prolaktina je slična hormonu rasta i posteljičnom laktogenu. Molekul je stabilizovan sa tri disulfidna mosta. Znatna heterogenost molekula je poznata, tako da biotestovi i imunotestovi mogu da proizvedu veoma različite rezultate usled različite glikozilacije, fosforilacije, sulfacije, kao i degradacije. Ne-glikozilovana forma prolaktina je dominantna forma. Ona se izlučuje iz hipofiza.

Povezano

Reference

  1. ↑ Evans AM, Petersen JW, Sekhon GS, DeMars R (May 1989). „Mapping of prolactin and tumor necrosis factor-beta genes on human chromosome 6p using lymphoblastoid cell deletion mutants”. Somat. Cell Mol. Genet. 15 (3): 203-13. DOI:10.1007/BF01534871. PMID 2567059. 
  2. ↑ Bartholomew, Edwin F.; Martini, Frederic; Ober, William B. (2007). Essentials of anatomy & physiology. San Francisco: Pearson/Benjamin Cummings. str. 340. ISBN 978-0-8053-7303-5. 
  3. ↑ Kulick R, Chaiseha Y, Kang S, Rozenboim I, El Halawani M (2005). „The relative importance of vasoactive intestinal peptide and peptide histidine isoleucine as physiological regulators of prolactin in the domestic turkey”. Gen Comp Endocrinol 142 (3): 267-73. DOI:10.1016/j.ygcen.2004.12.024. PMID 15935152. 
  4. ↑ Marieb, E.N. and Hoehn, K. (2006). Human Physiology & Anatomy. 7th ed. London: Benjamin Cummings. pp. 605
  5. ↑ „MESH entry on Gonadotropins”. 

Literatura

  • Bartholomew, Edwin F.; Martini, Frederic; Ober, William B. (2007). Essentials of anatomy & physiology. San Francisco: Pearson/Benjamin Cummings. str. 340. ISBN 978-0-8053-7303-5. 

Vanjske veze