Thomas Alva Edison

Tomas Alva Edison

Edison
Rođenje (1847-02-11)11. 2. 1847.
Majlan, SAD
Smrt 18. 10. 1931. (dob: 84)
Vest Orindž, SAD
Polje fizika
Alma mater samouk; slušao neka predavanja na Cooper-ovom Zavodu
Poznat po 1093 patenta
A Day with Thomas Edison (1922)

Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847. – Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.[1]

Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka.[2] Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima.

U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica.[3] Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe masovne produkcije i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku istraživačku laboratoriju.[4]

Edison je bio plodan pronalazač, čije ime se pojavljuje na 1.093 US patenata, kao i na mnogim patentima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, i Nemačkoj. Značajnije od samog broja njegovih patenata je širok uticaj njegovih izuma: električno svetlo i aparati, snimanje i reprodukcija zvuka, i pokretnih slika su uspostavili značajne nove industrije širom sveta. Edisonovi izumi su doprineli masovnim komunikacijama a, posebno telekomunikacijama.[5]

Detinjstvo i mladost

Tomas Edison je rođen u Majlanu, Ohajo i odrastao je u Port Hjuronu, u Mičigenu.[6] Bio je sedmo i poslednje dete Samjuel Ogdena Edisona (1804–1896) i Nensi Matjuz Eliot (1810–1871). Njegov otac je izbegao iz Kanade zato što je uzeo učešće u Mekenzijevoj pobuni 1837.[7] Edison je prijavio da je holandskog porekla.[8]

U školi, mladi Edison je imao problem sa praćenjem nastave, njegove misli su često lutale i načuo da ga je njegov učitelj Reverend Engl nazvao manijakom. Zbog toga je nakon tri meseca zvaničnog školovanja, Edison obustavio školu. Kasnije je Edison izjavio: „Moja majka me je ispunjavala. Bila je uvek u pravu, tako sigurna u mene; i ja sam osetio da imam za šta da živim, nekoga koga ne smem razočarati.“ Njegova majka ga je podučavala kod kuće.[9] Većina tog podučavanja je dolazila iz knjiga „Škola prirodne filozofije“ od Ričarda Grina Parkera.[10]

Edison je imao problema sa sluhom još u ranom detinjstvu. Razlog toj gluvoći se pripisuje šarlahu koji je imao za vreme detinjstva i nelečenoj infekciji srednjeg uha koja mu se stalno vraćala. Negde u sredini svoje karijere, Edisonovo slušno stanje se čak i pogoršalo.[11][12]

Edisonova porodica se preselila u Port Hjuron, nakon što je pruga koja je bila u izgradnji zaobišla Majlan 1854. goduine, te nije bilo poslova na pruzi. Edison je tamo prodavao slatkiše i novine na železničkoj stanici, i prodavao je povrće kako bi poboljšao njihove prihode. Takođe, istovremeno je studirao kvalitativnu analizu, i sprovodio je hemijske eksperimente na železničkoj stanici sve dok mu to nakon jedne nezgode nije bilo zabranjeno.[13]

Edison je dobio ekskluzivno pravo da prodaje novine na putu, i uz pomoć četiri pomoćnika uspostavio je štampariju i štampao Grand Trunk Herald, koji je prodavao sa svojim drugim novinama. Ovim je započeo sa dugim nizom preduzetničkih poduhvata, otkrivši svoje talente kao biznismen. Ovi talenti su ga na kraju doveli do osnivanja 14 kompanija, uključujući Dženeral elektrik, još uvek jednu od najvećih kompanija na svetu sa kojima se trguje javno.[14][15]

Telegrafski operater

Edison je postao telegrafski operator nakom što je spasao trogodišnjeg dečaka Džimija Makenzija od toga da se zaglavi u vozu u pokretu. Otac malog dečaka je bio zaposlen na toj stanici, te u znak zahvalnosti Edisonu, postavio ga je na mesto telegrafskog operatera.[16]

Godine 1866, devetnaestogodišnji Tomas Edison se preselio u Lujvil, Kentaki, gde se zaposlio u Vestern Junionu, gde je radio za jednu agenciju za žičani prenos vesti. Edison je zatražio da radi u noćnoj smeni, što mu je omogućavalo da provodi dosta vremena u svojim dveju omiljenim aktivnostima – čitanju i eksperimentisanju. Vremenom, kasnija preokupacija koštala ga je posla. Jedne noći 1867. godine, dok je radio sa olovnim akumulatorima, prosuo je sumpornu kiselinu na pod. Prošla je između podnih ploča i ispod šefovog stola. Već sledećeg jutra biva otpušten.

Jedan od njegovih mentora za vreme ranih godine je bio kolega telegrafista i pronalazač po imenu Frenklin Leonard Pope, koji je dozvolio osiromašenim mladima da žive i rade u suterenu u njegovom domu, u Nju Džerziju. Neki od Edisonovih najranijih pronalasaka su bili povezani sa telegrafijom, uključujući njegov prvi patent berzanski tiker, koji je bio odobren 1. juna 1869. [17]

Brakovi i deca

Dana 25. decembra 1871, dvadesetčetvorogodišnji Edison se venčao sa šesnaestogodišnjem Meri Sitvel (1855–1884), koju je upoznao dva meseca ranije; ona je bila zaposlena u jednoj od njegovih prodavnica.[18] Imali su troje dece:

  • Marion Estel Edison (1873–1965)
  • Tomas Alva Edison, mlađi (1876–1935)
  • Vilijam Lesli Edison (1878–1937), pronalazač.[19]

Meri Edison je umrla sa 29 godina, 9. avgusta 1884. godine, i nije utvrđen uzrok smrti. Najverovatnije od tumora na mozgu[20] ili predoziranja morfijuma. Doktori su često propisivali morfijum ženama u tim godinama kako bi ih lečili od raznovrsnih bolesti. Istraživanja su pokazala da su pojedini od njenih simptoma vrlo moguće mogli navesti doktore kako bi joj prepisali morfijum.[21]

Dana 24. februara 1886. godine, kada je Edison imao 39 godina oženio je dvadesetogodišnju Minu Miler (1866–1947) u Akronu, Ohajo. Oni su takođe imali troje dece zajedno:[22]

  • Medlin Edison (1888–1979),[23][24]
  • Čarls Edison (1890–1969), koji je preuzeo očevu kompaniju i eksperimentalnu laboratoriju do nakon očeve smrti.[25]
  • Teodor Miler Edison (1898–1992)

Mina je nadživela Tomasa Edisona, umrevši 24. avgusta 1947.[26][27]

Smrt

Tomas Edison je umro od komplikacija od dijabetesa 18. oktobra 1931. godine, u svojoj kući, Glenmont u Nju Džerziju, koji je kupio 1886. kao svadbeni poklon Mini. Sahranjen je u dvorištu svoje kuće.

Edison poslednji dah se navodno nalazi u epruveti u Henri Ford Muzeju. Ford je navodno uverio Čarlsa Edisona da zaptivi epruvetu sa vazduhom koja se nalazila u pronalazačovoj sobi, neposredno pored njega uskoro nakon njegove smrti, kao uspomenu. Gipsana posmrtna maska je takođe napravljena.

Početak karijere

Fotografija Edisona sa fonografom (2. model), napravljena u Vašingtonu aprila 1878.
Mari je imala malo jagnje
Tomas Edison recituje „Mari je imala malo jagnje” 1929. godine.
Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi media help.

Edison je počeo svoju karijeru izumitelja u Njuarku, Nju Džerzi, sa automatskim repetitorom i drugim poboljšanjima telegrafskih uređaja, ali je pronalazak po kome je po prvi put stekao širu pažnju bio fonograf iz 1877.[28] To dostignuće je u toj meri bilo neočekivano u široj javnosti da je izgledalo skoro magično. Edison je postao poznat kao „Čarobnjak iz Menlo Parka”, Nju Džerzi.[3]

Njegov prvi fonograf je snimao na alufoliji oko žlebastog cilindra. Uprkos njenog ograničenog zvučnog kvaliteta i što su se snimci mogli mogli reprodukovati samo nekoliko puta, fonograf je proslavio Edisona. Džozef Henri, predsednik Nacionalne akademije nauka i jedan od najpoznatijih elektro naučnika u SAD, opisao je Edisona kao „najinovativnijeg izumitelja u ovoj zemlji ... ili u bilo kojoj drugoj”.[29] U aprilu 1878, Edison je putovao u Vašington da demonstrira fonograf pred Nacionalnom akademijom nauka, kongresmenima, senatorima, i SAD predsednikom Hejzom.[30] Vašington post je opisao Edisona kao „genija” i njegovu prezentaciju kao „scenu ... koja će živeti u istoriji”.[31] Mada je Edison dobio patent za fonograf 1878,[32] on je malo uradio na razvoju uređaja dok Aleksander Grejam Bel, Čičester Bel, i Čarls Tejnter nisu proizveli uređaj sličan fonografu tokom 1880-tih koji je koristio voskom prekrivene kartonske cilindre.

Menlo Park

Istraživačko-razvojni objekat

Edisonova Menlo Park laboratorija, rekonstruisana u Grenfild Vilidžu u muzeju Henrija Forda u Dirbornu, Mičigen.

Edisonov glavni izum bilo je uspostavljanje laboratorije za industrijska istraživanja 1876. godine. Ona je bila izgrađena u Menlo Parku, delu opštine Raritan, okruga Midlseks u Nju Džerziju (u današnje vreme je zove Edison u njegovu čast), sa sredstvima od prodaje Edisonovog kvodrupleksnog telegrafa. Nakon njegove demonstracije telegrafa, Edison nije bio siguran da li je njegov originalni plan da proda za $4.000 do $5,000 bio korektan, tako da je zatražio od Vestern Uniona da podnesu ponudu. Iznenadio se kad je čuo da nude $10.000, što je zahvalno prihvatio.[33] Kvodrupleksni telegraf je bio Edisonov prvi veliki finansijski uspeh, i Menlo Park je postao prva institucija uspostavljena sa posebnom svrhom stvaranja konstantnih tehnoloških inovacija i poboljšanja. Edisonu se zakonski pripisuje većina pronalazaka proizvedenih tamo, iako su mnogi zaposleni vršili istraživanja i razvoj pod njegovim nadzorom. Od njegovog osoblja se očekivalo da izvršavaju njegova uputstva u sprovođenju istraživanju, i on je postavljao visoke zahteve čije ostvarivanje je davalo rezultate.

Vilijam Džozef Hamer, konsultantski inženjer elektrotehnike, počeo je da radi za Edisona i započeo je dužnosti laboratorijskog asistenta u decembru 1879. godine. Pomagao je u eksperimentima na telefonu, fonografu, električnoj željeznici, separatoru željezne rude, električnom osvetljenju, i drugim izumima u razvoju. Međutim, Hamer je prvenstveno radio na inkandescentnoj električnoj lampi i bio je zadužen za testiranje i zapise na tom uređaju (pogledajte Hamerovu istorijsku kolekciju električnih svjetiljki). Godine 1880, bio je imenovan za glavnog inženjera Edisonovog Lamp Vorksa. U svojoj prvoj godini, postrojenje pod generalnim upravnikom Francisom Robinsom Aptonom je proizvelo 50.000 svetiljki. Prema Edisonu, Hamer je bio „pionir inkandescentnog električnog osvetljenja”.[34] Franka Sprejga, kompetentnog matematičara i bivšeg mornaričkog oficira je regrutovao Edvard H. Džonson, i on se pridružio Edisonovoj organizaciji 1883. godine. Jedan od Sprejgovih doprinosa Edisonovoj laboratoriji u Menlo Parku je bilo proširenje Edisonovih matematičkih metoda. Uprkos rasprostranjenog uverenja da Edison nije koristio matematiku, analiza njegovih njegovih beležnica otkriva da je on bio mudar korisnik matematičke analize koju su vodili njegovi pomoćnici kao što je Francis Robins Apton. Na primer, kritični parametari njegovog električnog sistema osvetljenja uključujući otpornost lampi su određeni putem analize Omovog zakona, Džulovog zakona i ekonomije.[35]

Skoro svi Edisonovi patenti su bili patenti primene, koji su bili zaštićeni tokom perioda od 17 godina i obuhvatali su izume ili procese koji su električne, mehaničke ili hemijske prirode. Desetak patenta su bili patenti dizajna, koji štite ornamentalni dizajn tokom perioda od do 14 godina. Kao i većina patenata, izumi su bli poboljšanja stanja tehnike. Fonografski patent, u kontrastu s tim, bio je bez presedana pošto je opisivao prvi uređaj za snimanje i reprodukciju zvukova.[36]

Za nešto više od jedne decenije, Edisonova laboratorija Menlo Parka proširila se na dva gradska bloka. Edison je izjavio da je želeo da laboratorija ima „zalihe gotovo svakog mogućeg materijala”.[37] Jedan novinski članak objavljen 1887. godine otkriva ozbiljnost njegove tvrdnje, navodeći da je laboratorija sadržala „osam hiljada vrsta hemikalija, svaku vrstu zavrtnja, svaku veličinu igle, svaku vrstu kabla ili žice, dlaku ljudi, konja, svinja, krava, zečeva, koza, kuna, kamila ... svilu u svakoj tekstruri, čaure, razne vrste kopita, ajkuline zube, jelenske rogove, oklope kornjača ... plutu, smole, lakove i ulja, perje nojeva i paunovog repa, gagat, amber, gumu, sve rude ...” i lista ide dalje.[38]

Na svom radnom stolu, Edison je imao plakat sa poznatim navodom Džošue Rejnoldsa: „Ne postoji prečica koju čovek neće iskoristiti da izbegne stvarni rad razmišljanja.”[39] Taj slogan je bio objavljen na nekoliko drugih lokacija širom kompleksa.

Sa Menlo Parkom, Edison je stvorio prvu industrijsku laboratoriju koja se bavila stvaranjem znanja i njegove kontrolisane primene.[40] Edisonovo ime je registrovano na 1.093 patenata.[41]

Pronalasci

  • Kvadrupolni telegraf
  • Inkadescentna sijalica
  • Fonografski cilindar
  • Ugljeni mikrofon
  • Jednostavna konstrukcija na osnovu stroboskopskog efekta
  • Telegrafski aparat koji kuca štampana slova
  • Filmska kamera
  • Megafon
  • Mimeograf
  • Fonograf
  • Sijalica, kao jedan od napoznatijih izuma Tomasa Edisona.

Naime, on je izumeo sijalicu sa nitima ugljenika koja je služila za rasvetu dosta godina pre nego što je izumljena sijalica s metalnim nitima. Međutim, zvanično se smatra da to i nije Edisonov pronalazak, već Džozefa Svena koji je do tog izuma došao 25 godina ranije, ali to nije naišlo na uspeh.

Izvori

  1. ↑ Wooldridge, Adrian (15. 9. 2016). „The alphabet of success”. The Economist. Pristupljeno 16. 9. 2016. 
  2. ↑ „Edison Family Album”. US National Park Service. Pristupljeno 11. 3. 2006. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „The Wizard of Menlo Park”. The Franklin Institute. Arhivirano iz originala na datum 5. 3. 2013. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  4. ↑ Walsh, Bryan (15. 7. 2009). „The Electrifying Edison”. Time.com. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-26. Pristupljeno 31. 12. 2013. 
  5. ↑ „Con Edison: A Brief History of Con Edison – electricity”. Coned.com. 1. 1. 1998. Arhivirano iz originala na datum 30. 10. 2012. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  6. ↑ „National Historic Landmarks Program (NHL)”. Tps.cr.nps.gov. 12. 1. 1965. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2011. Pristupljeno 31. 12. 2013. 
  7. ↑ „Samuel and Nancy Elliott Edison”. National Park Service. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  8. ↑ Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century. Hyperion. str. 3–5. ISBN 978-0-7868-6041-8. 
  9. ↑ „Edison Biography”. National Park Service. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  10. ↑ Ong, Bao (30. 11. 2009). „For Sesquicentennial, Cooper Union Puts Artifacts on View”. The New York Times. 
  11. ↑ "Edison" by Matthew Josephson. McGraw Hill, New York. 1959. ISBN 978-0-07-033046-7
  12. ↑ "Edison: Inventing the Century" by Neil Baldwin, University of Chicago Press. 2001. ISBN 978-0-226-03571-0
  13. ↑ „Stratford’s Railway Industry”. Stratford Tourism. 2010. Arhivirano iz originala na datum 7. 3. 2017. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  14. ↑ „GE emerges world's largest company: Forbes”. Trading Markets.com. 10. 4. 2009. Arhivirano iz originala na datum 6. 12. 2010. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  15. ↑ „GE emerges world's largest company: Forbes”. Indian Express.com. 9. 4. 2009. Arhivirano iz originala na datum 6. 12. 2010. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  16. ↑ Baldwin 2001: str. 37
  17. ↑ The Edison Papers, Rutgers University. Retrieved March 20, 2007.
  18. ↑ „The Religious Affiliation of Inventor Thomas Edison”. Arhivirano iz originala na datum 25. 11. 2013. 
  19. ↑ „Older Son To Sue To Void Edison Will; William, Second Child Of The Counsel”. New York Times. 31. 10. 1931. »The will of Thomas A. Edison, filed in Newark last Thursday, which leaves the bulk of the inventor's $12 million estate to the sons of his second wife, was attacked as unfair yesterday by William L. Edison, second son of the first wife, who announced at the same time that he would sue to break it.« 
  20. ↑ "The Life of Thomas Edison", American Memory, Library of Congress, Retrieved March 3, 2009.
  21. ↑ "Thomas Edison's First Wife May Have Died of a Morphine Overdose" Arhivirano 19 November 2011[nepoklapanje datuma] na Wayback Machine-u, Rutgers Today. Pristupljeno 18. 11. 2011.
  22. ↑ „Thomas Edison's Children”. IEEE Global History Network. IEEE. 16. 12. 2010. Pristupljeno 30. 6. 2011. 
  23. ↑ „Madeleine Edison a Bride. Inventor's Daughter Married to J. E. Sloan by Mgr. Brann”. New York Times. 18. 6. 1914. 
  24. ↑ „Mrs. John Eyre Sloane Has a Son at the Harbor Sanitarium Here”. New York Times. 10. 1. 1931. 
  25. ↑ „Charles Edison, 78, Ex-Governor Of Jersey and U.S. Aide, Is Dead”. New York Times. august 1969. 
  26. ↑ „Edison's Widow Very III”. New York Times. 21. 8. 1947. 
  27. ↑ „Rites for Mrs. Edison”. New York Times. 26. 8. 1947. 
  28. ↑ „The Life of Thomas A. Edison”. The Library of Congress. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  29. ↑ Edison, Thomas A. Menlo Park: The early years, April 1876 – December 1877. Edited by P. B. Israel, K. A. Nier and L. Carlat. Vol. 3, The papers of Thomas A Edison. Baltimore: Johns Hopkins University Press. Doc. 1117
  30. ↑ Baldwin, Neil. 2001. Edison: Inventing the century. Chicago: University of Chicago Press. (1989). str. 97.–98
  31. ↑ Washington Post. 1878. Genius before science. Washington Post, April 19.
  32. ↑ Edison, Thomas A. 1877. Telephones or speaking-telegraphs. US patent 203,018 filed December 13, 1877, and issued April 30, 1878.
  33. ↑ Trollinger, Vernon (11. 2. 2013). „Happy Birthday, Thomas Edison!”. Bounce Energy. Arhivirano iz originala na datum 2013-06-02. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  34. ↑ Biographiq (2008). Thomas Edison: Life of an Electrifying Man. Filiquarian Publishing, LLC.. str. 9. ISBN 9781599862163. 
  35. ↑ „The Thomas A. Edison Papers”. Edison.rutgers.edu. Arhivirano iz originala na datum 22. 7. 2007. Pristupljeno 29. 1. 2009. 
  36. ↑ Evans, Harold, "They Made America." Little, Brown and Company, New York. 2004. ISBN 978-0-316-27766-2, str. 152.
  37. ↑ Wilson, Wendell E.. „Thomas Alva Edison (1847–1931)”. The Mineralogical Record. Arhivirano iz originala na datum 2013-04-15. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  38. ↑ Shulman, Seth (1999). Owning the Future. Houghton Mifflin Company. str. 158–160. 
  39. ↑ „AERONAUTICS: Real Labor”. TIME Magazine. 8. 12. 1930. Arhivirano iz originala na datum 2008-01-25. Pristupljeno 10. 1. 2008. 
  40. ↑ Israel, Paul. „Edison's Laboratory”. The Gilder Lehrman Institute of American History. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  41. ↑ „Business: The Quintessential Innovator”. TIME.com. 22. 10. 1979. Pristupljeno 23. 11. 2016. 

Literatura

Eksterni video
Booknotes interview with Neil Baldwin on Edison: Inventing the Century, March 19, 1995, C-SPAN
Booknotes interview with Jill Jonnes on Empires of Light, October 26, 2003, C-SPAN

Spoljašnje veze