Вишијевска Француска

Француска држава État français
Застава Грб
Химна Марсељеза
Окупационе зоне Француске. Вишијевска Француска је означена плавом бојом
Географија
Континент		Европа
Регија		западна Европа
Престоница		Виши (фактички) Париз (званично)
Друштво
Службени језик		француски
Религија		католицизам
Политика
Облик државе		марионетска држава
— Шеф државе		Филип Петен
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1940.
— Укидање		1944.
Географске и друге карактеристике
Валута		франак
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Трећа француска република	Привремена влада Француске Републике

Вишијевска Француска, или Вишијевски режим (франц. Régime de Vichy), је била Влада Француске од јула 1940. до августа 1944. Наследила је Трећу републику. Француску државу (франц. État français), како је називала себе као супротност Француској републици је прогласио маршал Филип Петен, након пораза Француске од стране нацистичке Немачке током Другог светског рата, и парламент је 10. јула, 1940, дао ванредна овлашћења Петену, који је носио титулу председник савета, уместо титуле председник Француске.

Овај чланак је део серије о историји Француске
Историја Француске
Праисторија Праисторија   Грчке колоније 600 п.н.е – 49 п.н.е. Галија   до 50. п.н.е. Римска Галија 50 п.н.е. – 486 н.е.
Средњи век Франачка и Франци   Меровинзи 481–751 Каролинзи 751–987 Капети 987–1328 Валое 1328–1498
Нови век Стари поредак Краљеви из династије Валоа 1498–1589 Бурбони 1589–1792
19. век Француска револуција 1789–1799 Краљевина Француска 1791–1792 Прва република 1792–1804 Прво царство 1804–1814 Рестаурација 1814–1830 Јулска монархија 1830–1848 Друга република 1848–1852 Друго царство 1852–1870 Трећа република 1870–1940     Лепа епоха 1871–1914
20. век Трећа република 1870–1940     Међуратни период 1919–1939         Луде године 1920–1929 Слободна Француска Вишијевска Француска 1940–1944 Привремена влада 1944–1946 Четврта република 1946–1958 Пета република 1958–данас
Теме
Економија Закон Војска Владари Владарке Политика Територија
Временска линија
Портал Француска
п р у

Вишијевска Француска је имала судску и законодавну власт и у северном делу Француске, коју је окупирао немачки Вермахт, и у неокупираној јужној слободној зони, где се налазио и административни центар — Виши. Јужна зона је остала под контролом Вишија до савезничког искрцавања у северној Африци, новембра 1942.

Петен и режим у Вишију су вољно сарађивали са Нацистичком Немачком у великој мери. Француска полиција је организовала рације за заробљавање Јевреја и других за Немце непожељних и у северној и у јужној зони.

Легитимност Вишијевске Француске и Петеново вођство је оспоравао генерал Шарл де Гол, који је тврдио да он носи легитимитет и континуитет Француске. Након савезничког искрцавања у Француској током операције Оверлорд, де Гол је прогласио привремену владу Француске Републике (позната по свом акрониму ГПРФ — од франц. скраћенице GPRF (gouvernement provisoire de la République française)), јуна 1944. Након ослобођења Париза у августу, ГПРФ се сместила у Паризу 31. августа. Савезници су признали ГПРФ као легитимну владу Француске 23. октобра, 1944.

Када је наступило ослобођење Француске у августу и септембру, званичници из Вишија, и поборници режима су прешли у Зигмаринген, француску енклаву у Немачкој, и тамо успоставили владу у изгнанству, коју је до априла 1945. водио Петен.

Колаборационисти

Стенли Хофман 1974, а затим и други историчари као што су Роберт Пакстон и Жан-Пјер Азема, користили су израз колаборационисти за означавање фашистичких и нацистичких симпатизера који су, из идеолошких разлога, жељели појачану сарадњу са Трећим рајхом. Примјери су лидер Француске народне партије Жак Дорио, писац Робер Бразијак или Марсел Деа. Главна мотивација и идеолошка основа међу колаборационистима био је антикомунизам.^[1]

Колаборационизам (франц. Collaborationnisme) треба разликовати од колаборације. Колаборационизам се односи на оне, прије свега са фашистичке деснице, који су прихватили циљ њемачке побједе као свој сопствени, док се колаборација односи на оне Французе који су из било ког разлога сарађивали са Нијемцима. Организације као што је Ла Кагул противиле су се Трећој републици, посебно док је на власти био љевичарски Народни фронт.

Колаборационисти су можда утицали на политику Вишијеве владе, али ултраколаборационисти никада нису чинили већину владе прије 1944. године.^[2]

Да би се спровела воља режима, створене су неке паравојне организације. Значајан примјер била је Француска легија бораца, која је укључивала само бивше борце, али брзо придодајући Пријатеље Легије и кадете Легије, који никада нису учествовали у борбама али су подржавали Петенов режим. Убрзо је промијењено име у Француска легија бораца и добровољаца националне револуције. Еме-Жозеф Дарнан је основао Легионарски ред службе, који се састојао углавном од француских присталица нацизма и коју је Петен у потпуности одобрио.

Референце

Спољашње везе

Вишијевска Француска на Викимедијиној остави.