Гомељска област

Гомељска област
блр. Гомельская вобласць
рус. Гомельская область
Застава Гомељске области
Застава
Грб Гомељске области
Грб
Положај Гомељске области
Држава Белорусија
Главни градГомељ
Површина40.400 km2
Становништво2011.
 — број ст.1.435.000[1]
 — густина ст.38 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Гомељска област (блр. Го́мельская во́бласць, рус. Го́мельская о́бласть) је административна јединица на југоистоку Републике Белорусије. Административни центар је град Гомељ. Основана је 15. јануара 1938. године.

Географија

Укупна површина области је 40.400 км² што чини петину укупне територије Републике Белорусије и површински је највећа административна јединица те земље. Граничи се са Брестском облашћу на истоку, Минском на северозападу и Могиљовском облашћу на северу. На западу је Брјанска област Русије, док на југу граничи са Украјином (Кијевска, Черниговска, Житомирска и Ривненска област).

Клима је умереноконтинентална, са топлим летима и благим зимама. Средња јануарска температура износи -5 до -6 °C, а јулски просек је између +18 и +19 °C. У зимском периоду учестали су јаки јужни ветрови, а у току лета западни и северозападни. Просечна годишња брзина ветра износи око 3 м/сек. Годишњи просек падавина се креће између 550 и 650 мм.

Вегетациони период је доста дуг, и траје од 191 до 209 дана. Клима погодује узгоју шећерне репе, кукуруза, винове лозе и других врста воћа.

Највеће и најважније реке области су Дњепар, Сож, Березина и Припјат. Реке су пловне и користе се за транспорт робе. Област је препуна мањих језера и мочвара, а највеће језеро је Чирвонаје (површине акваторије 43,6 км²). Под шумама је око 42% територије ове покрајине.

Гомељски регион има веома повољне услове за развој свих области људске делатности. Равничарски карактер, плодно земљиште, пловност река и природна богатства су допринели интензивном развоју овог краја од најранијих времена.

Историја

Гомељска област успостављена је 15. јануара 1938. на основу закона тадашњег Совјетског Савеза о административном и територијалном уређењу земље.

Административна подела

Гомељска област административно је подељена на 21 рејон (блр. раён; рус. район) и један град обласне субординације. У области постоји 18 насеља са статусом града и 17 насеља са административним статусом варошице (рус. городской посёлок) и 2.636 сеоских насеља. Административни центар области је град Гомељ.

Рејони Гомељске области Белорусије
Рејон Основан Административни
центар		 Површина
км²[2]		 Становника
попис 2009.[3]
Брагински рејон 1. септембар 1924. Брагин 1.960,46 14.211
Буда-Кашаљовски рејон 17. јул 1924. Буда Кашаљова 1.594,90 35.738
Ветковски рејон 8. јануар 1926. Вјетка 1.558,62 18.766
Гомељски рејон 27. јул 1937. Гомељ 1.955,79 69.930
Добрушки рејон 8. децембар 1926. Добруш 1.452,72 40.632
Житкавички рејон 17. јул 1924. Житкавичи 2.916,27 40.838
Жлобински рејон 17. јул 1924. Жлобин 2.110,77 104.871
Калинкавички рејон 17. јул 1924. Калинкавичи 2.756,24 64.055
Јељски рејон 17. јул 1924. Јељск 1.365,68 17.839
Кармјански рејон 17. јул 1924. Карма 949,15 15.456
Лељчички рејон 17. јул 1924. Лељчици 3.221,3 27.722
Лојевски рејон 1. август 1966. Лојев 1.045,53 14.346
Мазирски рејон 17. јул 1924. Мазир 1.603,47 128.817
Наровљански рејон 17. јул 1924. Наровља 1.588,82 11.371
Октобарски рејон 28. јун 1939. Акцјабрски 1.381,19 15.989
Петрикавски рејон 17. јул 1924. Петрикав 2.835,18 33.960
Речички рејон 8. децембар 1926. Речица 2.713,95 104.781
Рагачовски рејон 17. јул 1924. Рагачов 2.066,99 60.933
Светлагорски рејон 17. јула 1924. Светлагорск 1.899,91 90.125
Хојнички рејон 18. децембар 1926. Хојники 2.027,74 22.412
Чачерски рејон 8. децембар 1926. Чачерск 1.229,88 15.790

Демографија

Према проценама за 2011. годину, у области живи око 1.435.000 становника.[1] Од тог броја око 30% живи у сеоским подручјима.

Национални састав становништва по пописима био је следећи:

Народ Попис 1926. Попис 1939.[4] Попис 1959. Попис 1970. Попис 1979. Попис 1989. Попис 1999.[5] Попис 2009.[6]
Белоруси 734.556 1.183.706 1.294.046 1.318.546 1.338.097 1.301.346 1.271.019
Руси 71.273 89.664 137.410 169.288 210.419 169.263 111.085
Украјинци 24.539 33.289 46.483 53.851 68.600 50.587 30.920
Роми 979 … 2.199 2.676 3.602 3.258 2.501
Јевреји 67.578 45.004 42.312 38.433 31.770 5.896 2.341
Пољаци 4.369 7.119 4.841 4.731 4.556 3.572 1.958
Јермени 286 … 316 317 658 1.625 915
Молдавци 96 … 266 381 801 990 798
Татари 866 379 924 918 1.355 1.136 776
Азери 98 … 314 709 715 960 653
Немци 411 … 577 629 754 887 442
Туркмени 39 395
Грузини 258 … 140 204 452 417 295
Узбеци 129 … 268 470 459 273 273
Литванци 356 … 427 402 707 411 271
Казаси 240 … 168 197 434 223 196
Чуваши 243 … 301 377 547 323 167
Арапи … 138
Укупно 908.449 1.364.303 1.533.304 1.594.773 1.667.795 1.545.083 1.440.718
Насеља Гомељске области са више од
7.000 становника, по попису 2009.
Гомељ 482.650 Хојники 13.800
Мозир 108.800 Касцјуковка 9.500
Жлобин 75.900 Петриков 10.600
Светлагорск 70.000 Ељск 9.700
Речица 64.700 Буда Кашаљова 9.000
Калинковичи 38.400 Лељчици 10.600
Рагачов 33.700 Наровља 8.100
Добруш 18.300 Вјетка 7.900
Житковичи 7.700 Чачерск 7.700

Привреда

Главни енергент Гомељске области је тресет, и постоји преко 1.500 налазишта овог горива широм области. У близини града Речице су 1964. откривена прва лежишта нафте која се данас прерађује у рафинерији у Мазиру. Лежишта каменог угља су у југоисточном делу Припјатске низије, док се у Житкавичком рејону налазе богата лежишта уљних шкриљаца.

Залихе камене соли процењене су на преко 22 милијарде тона.

Гомељска област одликује се високим степеном индустријализације, а развијене су готово све гране индустрије. Ту се производи готово целокупна белоруска продукција нафте и гаса, индустријског челика, стакла итд.

У пољопривреди најразвијеније су млечно и месно сточарство и узгој кромпира, поврћа и лана. Обрадиво је нешто више од 50% свих површина, и од тог броја 12% засејаних површина је под кромпиром, поврће и инустријско биље чине 4,2%, крмно биље 34%.

Саобраћај

Најважнији железнички правци који пролазе преко рејона су E 95 Одеса—Кијев—Санкт Петербург, Бахмач—Вилњус, М10 Брјанск—Брест.

Најважнији друмски правци су аутопутеви E 95 Санкт Петербург—Кијев—Одеса, Брјанск—Кобрин, М5 Гомељ—Минск, Гомељ—Мазир.

У близини Гомеља налази се међународни аеродром.

Преко територије рејона прелази и међународни нафтовод и гасовод „Дружба“.

Административна карта рејона

Рејони Гомељске области

Референце

  1. ^ а б „О демографической ситуации за январь-декабрь 2010 г.”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. (рас.) Нацыянальны статыстычны камітэт Рэспублікі Беларусь, 26 студзеня 2010
  2. ^ „«Государственный земельный кадастр Республики Беларусь»”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2011. г.  (по состоянию на 1 января 2011 г.)
  3. ^ „«О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.»”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г.  (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
  4. ^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей
  5. ^ „Untitled Document”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2014. г. Приступљено 31. 3. 2013. 
  6. ^ (PDF) https://web.archive.org/web/20100918152111/http://belstat.gov.by/homep/ru/perepic/2009/vihod_tables/5.8-5.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 09. 2010. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе