Ирина Калинец
Ирина Калинец | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. децембар 1940. |
Место рођења | Лавов, Украјинска ССР, Совјетски Савез |
Датум смрти | 31. јул 2012.71 год.) ( |
Место смрти | Лавов, Украјина |
Уметнички рад | |
Поље | Поезија |
Ирина Калинец (укр. Іри́на Ону́фріївна Калине́ць; 6. децембар 1940 — 31. јул 2012) је била украјинска песникиња, писац, активиста и совјетски дисидент током 1970-их.[1] Била је супруга другог водећег совјетског дисидента, Игора Калинеца.[1]
Биографија
Рођена је 6. децембра 1940. у Лавову. Дипломирала је филологију на Универзитету у Лавову.[1] Предавала је украјински језик и књижевност пре него што се придружила групи Shistdesyatnyky за људска права.[1] Била је издавач забрањеног часописа о људским правима Український Вісник.[1] Јавно је протестовала због притварања других дисидената, међу којима су били Нина Строката Караванска и Валентин Мороз.[1] Ухапшена је заједно са активисткињама Надијом Свитличном и Стефанијом Шабатуром због писања о совјетској пропаганди. Осуђена је на шест година затвора и три године унутрашњег изгнанства у Совјетском Савезу.[1]
Вратила се у Лавов 1981. године након што је одслужила казну. Била је заговорник украјинског покрета за независност, убрзо се придружила Меморијалу и Народном покрету Украјине.[1] Када се Украјина одвојила од Совјетског Савеза 1991. године Калинец је изабрана у Врховном раду, као посланик у првом украјинском парламенту након стицања независности.[1] Наставила је да објављује списе све док јој се здравље није погоршало. Преминула је након дуге болести 31. јула 2012.[1][2]