Комунистичка партија Украјине

Комунистичка партија Украјине
Комуністична партія України
Генерални секретарПетро Симоненко
Други секретарИгор Алексејев
ОснованаУССР — 18. априла 1918.
Украјина — 19. јун 1993
СедиштеКијев
 Украјина
Млади огранакЛењински комсомол Украјине
Број чланова  (2012)115.000[1]
ИдеологијаКомунизам,
марксизам-лењинизам,
Леви популизам
Политичка позицијалевица
Религијаатеизам,
православље
Међународно чланствоСавез комунистичких партија - Комунистичка партија Совјетског Савеза
Бојецрвена
ХимнаИнтернационала на руском ,Хор и оркестар Совјетског радија
Врховна рада
0 / 450
[2]
Веб-сајт
www.kpu.life

Комунистичка партија Украјине (укр. Комуністична партія України) је ванпарламентарна политичка партија у Украјини. Основана је 18. априла 1918. године. Од тада до 1952. је носила име Комунистичка партија (бољшевика) Украјине. Нова влада независне Украјине забранила је њено деловање 1991, а делатност партије је обновљена 1993. године. Њен садашњи вођа је Петро Симоненко. Украјинска власт 24. јула 2014. године распустила је посланичку групу Комунистичке партије Украјине у Врховној ради, која по образложењу Украјинских власти подржава сепаратисте на истоку Украјине, званични став руководства Комунистичке партије Украјине је, да је чин Украјинске власти нелегалан, нелегитиман и незаконит.[3][4][5]

Историја

Комунистичка партија Украјине основана је 18. априла 1918. године у Таганрогу. Њено прво име било је Комунистичка партија (бољшевика) Украјине, све до 13. октобра 1952. године. Као таква је деловала све до 30. августа 1991. године, када је забрањена након неуспешног државног удара совјетских официра 22. августа.

Дана 29. октобра 1991, Александар Мороз организовао је Конгрес на којем је позвао чланове тада забрањене Комунистичке партије Украјине да приступе Социјалистичкој партији.

Први конгрес КП Украјине након легализације био је одржан 19. јуна 1993. године у Доњецку. На овом конгресу је обновљено деловање старе партије. За првог секретара био је изабран Петро Симоненко.

Циљеви партије

Тренутна политика и циљеви Комунистичке партије Украјине су:

Изборни резултати

Резултати Комунистичке партије Украјине по региону за парламентарне изборе 2012.

На парламентарним изборима одржанима 29. марта 1998. године, партија је освојила 24,65% гласова[7] и 123 посланичка места, што ју је чинило најјачом партијом у Врховној ради. Партија је изгубила добар део популарности након тзв. Наранџасте револуције. На парламентарним изборима 2006, број места КП Украјине у парламенту пао је са 66 на 21 од њих 450.[7]

Дана 11. марта 2010, партија је ушла у Прву Азаровљеву владу, заједно са Блоком Литвин и Партијом региона.[8]

Партија је на парламентарним изборима 2012. године освојила 13,76% гласова, односно 32 посланичка места у Врховној ради. Партија је на овим изборима освојила милион и по гласова више него на претходним. Независна посланица у Врховној ради, Оксана Калетњик, приступила је комунистичким мандатарима 12. децембра 2012. године[9]. На парламентарним изборима 2014 године, освојили су 3,88% што није било довољно да пређу цензус.

Председнички избори од 1994.
Година Кандидат Број гласова %
1994.
Александар Мороз
3 466 541
13.33
1999.
Петро Симоненко
5 849 077
22.24
2004.
Петро Симоненко
1 388 045
4.97
2010.
Петро Симоненко
872 877
3.54
Парламентарни избори од 1994.
Година Број гласова % Број мандата
1994.
3 683 332
19.1
86
1998.
6 550 353
24.7
121
2002.
5 178 074
19.98
66
2006.
929 591
3.66
21
2007.
1 257 397
5.39
27
2012.
2 685 869
13.18
32
2014.
611.859
3.88
0

Вође КП Украјине

Никита Хрушчов, Први секретар КП Украјине, од 1938. до 1947.
  • Секретари Централног комитета:
    • — од априла до маја 1918. године
    • Георги Пјатаков — од 12. јула до 9. септембра 1918. године
    • Серафима Гопнер — од 9. септембра до 23. октобра 1918.
    • Емануел Квиринг — од 23. октобра 1918. до 30. маја 1919.
    • Станислав Косиор — од 30. маја до 10. децембра 1919. године
    • Николај Николајев — од 23. марта до 25. марта 1920
    • Станислав Косиор — од 25. марта до 23. новембра 1920. године
  • Први секретар Централног комитета:
  • Скретар Политбироа Централног комитета
    • Феликс Кон — од 22. марта до 15. децембра 1921. године
  • Први секретар Комунистичке партије:
    • Дмитриј Мануиљски — од 15. децембра 1921. до 10. априла 1923. године
    • Емануел Квиринг — од 10. децембра 1923. до 20. марта 1925.
  • Генерални секретар Комунистичке партије:
    • Емануел Квиринг — од 20. марта до 7. априла 1925.
    • Лазар Каганович — од 7. априла 1925. до 14. јула 1928
    • Станислав Косиор — од 14. јула 1928. до 23. јануара 1934.
  • Први секретар Централног комитета:
    • Станислав Косиор — од 23. јануара 1934. до 27. јануара 1938. године
    • Никита Хрушчов — од 27. јануара 1938. до 3. марта 1947. године
    • Лазар Каганович — од 3. марта до 26. децембра 1947. године
    • Никита Хрушчов — од 26. децембра до 16. децембра 1949. године
    • Леонид Мелников — од 16. децембра до 4. јуна 1953. године
    • Алексеј Кириченко — од 4. јуна 1953. до 25. децембра 1957. године
    • Николај Подгорњи — од 26. децембра 1957. до 2. јула 1963. године
    • Петро Шелест — од 2. јула 1963. до 25. маја 1972. године
    • Владимир Шербицки — од 25. маја 1972. до 28. септембра 1989. године
    • Владимир Ивашко — од 28. септембра 1989. до 22. јуна 1990. године
    • Станислав Гуренко — од 22. јуна 1990. до 1. септембра 1991. године
    • Петро Симоненко — од 19. јуна 1993. године

Извори

  1. ^ Рабочая газета — Коммунисты готовятся к съезду, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ (језик: украјински) Депутатські фракції Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2010), Verkhovna Rada
  3. ^ Турчинов распустил фракцию КПУ в Верховной Раде
  4. ^ Ukrajina raspustila poslaničku grupu komunista koja podržava separatiste
  5. ^ Raspuštena poslanička grupa komunista u Ukrajini | Najnovije vesti — Srbija danas
  6. ^ а б в г д ђ е Communists call for halt to cooperation with IMF, Kyiv Post (7 November 2011)
  7. ^ а б Комуністична партія України, Database DATA
  8. ^ Ukrainian parliament creates new coalition, Kyiv Post (March 11, 2010)
  9. ^ (језик: украјински) Калетнік прийшла до комуністів, оскільки не хоче бути "інгредієнтом" Kaletnik came to the Communists because they do not want to be "ingredient", Ukrayinska Pravda (12. 12. 2012)

Види још