Наполитански језик
Наполитански језик (нап. nnapulitano, итал. napoletano) је романски дијалекат који се говори у граду Напуљу (нап. Napule, итал. Napoli). Овај дијалекат је основа разноликих кампанијских дијалеката. Постоје многе сличности између наполитанског и дијалеката регија средње и јужне Италије (Лациј, Абруцо, Молисе, Апулија, Базиликата и Калабрија). Средином 1970их овај језик је говорило као матерњи око 7 милиона људи.
Наполитански дијалекат је у употреби у региону Кампанији, провинцијама Фођа и Бари. Дана 14. октобра 2008. наполитански језик је признат као званичан у региону Кампанија.
Класификација
Наполитански се обично сврстава у западнороманске дијалекте, иако се повремено појављује идеја о сврставању наполитанског у јужнороманске дијалекте. Постоје разлике међу поддијалектима наполитанског, иако се говорници међусобно разумеју. Разлике у граматици стандардног италијанског језика и наполитанског дијалекта су значајне. Примери су постојање средњег рода и градња множине. Као и стандардни италијански језик, наполитански се развио из вулгарног латинског језика. Разлике у фонетици се могу објаснити пре-латинским утицајима на наполитански.
Иако наполитански језик има дугу традицију у књижевности, музици и позоришту (примери су Ђамбатиста Базиле, Едуардо де Филипо и Тото), он за италијанску државу није званичан језик, и не предаје се у државним школама. Овај језик је добио званичан статус 2008. само у провинцији Кампанија.
Поређење
Овде је приказан упоредни приказ наполитанског језика, севернокалабријских дијалеката и стандардног италијанског језика (Оченаш).
Наполитански (Напуљ) | Севернокалабријски | Северноапулијски | Апулијски (Таранто) | Стандардни италијански |
---|---|---|---|---|
Pate nuoste ca staje ncielo, | Patre nuorru chi sta ntru cielu, | Patre nostre ca staje nciele, | Patre nostre ca sì' jndr'a le ciele, | Padre Nostro, che sei nei cieli, |
santificammo 'o nomme tujo | chi sia santificatu u nume tuoio, | santificammo 'u nume tuje | cu ssía sandefecáte 'u nome tuje, | sia santificato il tuo nome. |
faje vení 'o regno tujo, | venisse u riegnu tuoio, | venge 'u règne tuje | cu avéne 'u règne tuje, | Venga il tuo regno, |
sempe c' 'a vuluntà toja, | se facisse a vuluntà tuoia, | sempe c' 'a vuluntà toje, | cu ssía fatte 'a vulundáte toje, | sia fatta la tua volontà, |
accussí ncielo e nterra. | sia ntru cielu ca nterra. | accussí ncièle e nterre. | accume 'nciéle accussi' 'ndèrre. | come in cielo, così in terra. |
Fance avè 'o ppane tutt' 'e juorne | Ranne oje u pane nuorro e tutti i juorni, | dàcce ogge 'u ppane tutt' 'e juorne, | dàcce ôsce 'u páne nuostre sciurnalére, | Dacci oggi il nostro pane quotidiano, |
lèvece 'e rièbbete | perdunacce i rebita nuorri, | e rimètte a nuje i nustre dèbbiti, | dà a nnu' le rascce nuostre, | e rimetti a noi i nostri debiti, |
comme nuje 'e llevamme all'ate, | cumu nue perdunammu i rebituri nuorri. | cumme nuje 'e llevamme all'ate. | accume nu' le dáme a lle debbettúre nuostre, | come noi li rimettiamo ai nostri debitori. |
nun nce fa spantecà, | Un ce mannare ntra tentazione, | e nun nce indurre 'ntentazione, | e nno'nge annùscere 'ndendazzióne, | E non ci indurre in tentazione, |
e llevace 'o male 'a tuorno. | ma liberacce e ru male. | ma liberacce 'o male. | ma lìbberece d'ô mále. | ma liberaci dal male. |
Amen. | Ammèn. | Amen. | Amèn. | Amen. |