Нафтален

Нафтален
Називи
IUPAC назив
bicyclo[4.4.0]deca-1,3,5,7,9-pentene
Други називи
Тар камфор, бели тар, пахуљице за мољце, нафталин, антимит, бицикло[4.4.0]дека-1,3,5,7,9-пентен
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.863
EC број 202-049-5
KEGG[1]
RTECS QJ0525000
UNII
  • InChI=1S/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H ДаY
    Кључ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H
    Кључ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYAC
  • c1ccc2ccccc2c1
Својства
C10H8
Моларна маса 128,17052 g/mol
Агрегатно стање Бели кристали/љуске, јаког мириса на угљени катран
Густина 1,14 g/cm³
Тачка топљења 8.026 °C (14.479 °F; 8.299 K)
Тачка кључања 218 °C (424 °F; 491 K)
Апроксимативно 30 mg/L
Опасности
Главне опасности Запалив je, сенситизер, могући карциноген. Прашина може да формира експлозивну смешу са ваздухом
R-ознаке R22, R40, R50/53
S-ознаке (S2), S36/37, S46, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
2
2
0
Тачка паљења 79 - 87 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Нафтален је полициклични арен молекулске формуле C10H8. Он је бела кристална материја са карактеристичним мирисом који се може детектовати при концентрацијама од 0.08 ppm по маси.[4] Његова ароматични угљоводонична структура се састоји од кондензованих прстена бензена. Нафтален се користи као средство против мољаца. Нафтален се добијаја из нафте.[5]

Резонантне структуре нафталена.

Види још

Извори

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603. 
  5. ^ Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3. 

Литература

Спољашње везе

Нафтален на Викимедијиној остави.