Палата

За друге употребе погледајте погледајте страницу Палата (вишезначна одредница).
Тосканска палата у Прагу
Велетрговинска палата у Прагу

Палата је резиденцијални објекат луксузног типа у коме обично живе припадници аристократије, најчешће владарске породице, или дом шефа државе или неког другог високог достојанственика, попут епископа или архиепископа.[1] Реч је изведена из латинског назива palātium, за брдо Палатине у Риму на коме су биле смештене царске резиденције.[1] Већина европских језика има верзију овог израза (palais, palazzo, palacio, итд), и многи га користе за шири спектар зграда него енглески језик. У многим деловима Европе, еквивалентни израз се такође примењује на велике приватне куће у градовима, посебно аристократије; често се израз за велику сеоску кућу разликује. Многе историјске палате сада се користе за друге намене, као што су парламенти, музеји, хотели или пословне зграде. Ова реч се понекад користи и за описивање раскошно украшене зграде која се користи за јавну забаву или изложбе,[1] попут филмске палате.

Древне палате

Палата Дарија I у Персепољу, царској престоници Персије

Међу ране античке палате спадају асирске палате у Нимруду и Ниниви, минојска палата у Кнососу и персијске палате у Персепољу и Сузи.[2] Палате у источној Азији, као што су царске палате Јапана, Кореје, Вијетнама, Тајланда, Индонезије и велике дрвене конструкције у кинеском Забрањеном граду, састоје се од многих ниских павиљона окружених пространим, ограђеним вртовима, за разлику од палата са једном зградом средњовековне Западне Европе.[2] Палате су такође градила посткласична афричка краљевства попут царства Ашанти.[3] Пре него што су је Британци уништили, Асантехенску палату у данашњој Гани, она је била описана су записима Томаса Едварда Боудича и Винвуда Рида као „огромну зграду од разних подужих дворова и правилних тргова”.[4]

Историја палата и термин

Реч а палата је из француске речи и латинског имена за назив једног брежуљка на којем је стајао стари Рим где су становали богаташи и неки од римских царева. Касније је палата значила стамбени део града. У средњем веку су племство и владари били настањени у замковима који су били утврђени разним системима утврда како зидинама тако и утврдама али су када је настало доба у којем је била осигурана сигурност на целом подручју настањивали луксузније објекте код којих нису биле тако важна утврђења и обезбеђења као што су биле палате а не више замкови који су били утврђени већ грађевине које су биле опремљеније за становање него за одбрану и које су имале често у свом склопу и опремљени екстеријер са парковским просторима као и фонтанама и водоскоцима и ако су у градовима палате још увек и утврђени објекти. Када је у 19. веку значај племства ослабио, палатама су се називале грађевине које су јавне, као и велики привредни објекти.

Палате и привреда

Палате су данас велики стамбени комплекси где су становали владари, као палата у Ниниви, Вавилонска палата. Велики владарски објекти су имали и посебан ред у скупљању дажбина, као и њихову евиденцију које се зову привредне палате. У релативно сиромашној средњој Европи у палатним привредама царских дворова се показала неизбежност правилне сеобе.

Види још

Референце

  1. ^ а б в American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston: Houghton Mifflin Company. 2000. ISBN 0-618-08230-1. 
  2. ^ а б Merriam-Webster's Collegiate Encyclopedia. Springfield, MA: Merriam-Webster. 2000. ISBN 0-87779-017-5. 
  3. ^ The Monthly Review, Or, Literary Journal. 1819. стр. 291. 
  4. ^ Bowdich, Thomas Edward (1819). „Mission from the Cape Coast Castle to Ashantee”. The Monthly Review. св. XC. London: J. Porter. стр. 291. 

Литература

  • Aylmer, L. A.; Wylie, E. A. (1975). „Some Notes on Architecture, Interiors, and Gardens in Quebec 1831”. Bulletin of the Association for Preservation Technology. 7 (2): 2—8. JSTOR 1493491. doi:10.2307/1493491. 
  • Gallagher, Mary-Ann (1. 3. 2007). Top 10 Malta & Gozo. Dorling Kindersley Ltd. стр. 53. ISBN 978-1-4053-1784-9 — преко Google Books. 
  • „Time Team: Tregruk”. channel4.com. Channel 4. 10. 10. 2010. season 17, episode 8. Архивирано из оригинала 23. 01. 2013. г. Приступљено 2021-08-14. 
  • Allen Brown, Reginald (1976) [1954]. Allen Brown's English Castles. Woodbridge, UK: The Boydell Press. ISBN 1-84383-069-8. 
  • Allen Brown, Reginald (1984). The Architecture of Castles: A Visual Guide. B.T. Batsford. ISBN 0-7134-4089-9. 
  • Aurell, Martin (2006). „Society”. Ур.: Power, Daniel. The Short Oxford History of Europe. The Central Middle Ages: Europe 950–1320. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-925312-9. 
  • Bachrach, Bernard S. (1991). „The Cost of Castle Building: The case of the tower at Langeais, 992–994”. Ур.: Reyerson, Kathryn L.; Powe, Faye. The Medieval Castle: Romance and reality. University of Minnesota Press. стр. 47—62. ISBN 978-0-8166-2003-6. 
  • Barthélemy, Dominique (1988). „Civilizing the fortress: Eleventh to fourteenth century”. Ур.: Duby, Georges. A History of Private Life: Volume II · Revelations of the Medieval World. Cambridge, MA: Harvard University [via] Belknap Press. стр. 397–423. ISBN 978-0-674-40001-6. 
  • Burton, Peter (2007—2008). Islamic Castles in Iberia. The Castle Studies Group Journal. 21. стр. 228—244. 
  • Buse, Dieter (2005). The Regions of Germany: A reference guide to history and cultureНеопходна слободна регистрација. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32400-0. 
  • Cathcart King, David James (1983). Castellarium Anglicanum: An tndex and bibliography of the castles in England, Wales and the Islands: Volume I · Anglesey–Montgomery. London, UK: Kraus International Publications. ISBN 0-527-50110-7. 
  • Cathcart King, David James (1988). The Castle in England and Wales: An interpretative history. London, UK: Croom Helm. ISBN 0-918400-08-2. 
  • Chartrand, René (2005). French Fortresses in North America 1535–1763. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-714-7. 
  • Chartrand, René; Spedaliere, Donato (2006). The Spanish Main 1492–1800. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-005-5. 
  • Coulson, Charles (1979). „Structural symbolism in Medieval castle architecture”. Journal of the British Archaeological Association. London, UK: British Archaeological Association. 132: 73—90. doi:10.1080/00681288.1979.11895032. 
  • Coulson, Charles (2003). Castles in Medieval Society: Fortresses in England, France, and Ireland in the Central Middle Ages. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-927363-4. 
  • Creighton, Oliver (2002). Castles and Landscapes. London, UK: Continuum. ISBN 0-8264-5896-3. 
  • Creighton, Oliver (2012). Early European Castles: Aristocracy and authority, AD  800–1200. Debates in Archaeology. London, UK: Bristol Classical Press. ISBN 978-1-78093-031-2. 
  • Creighton, Oliver; Higham, Robert (2003). Medieval Castles. Shire Archaeology. ISBN 0-7478-0546-6. 
  • Cunliffe, Barry, ур. (1998). Prehistoric Europe: An illustrated history. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-288063-2. 
  • Duffy, Christopher (1979). Siege Warfare: The fortress in the early modern world 1494–1660. London, UK: Routledge & Kegan Paul. ISBN 0-7100-8871-X. 
  • Ekdahl, Sven (2006). „Castles: The Baltic Region”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia: Volume I · A–C. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-862-4. 
  • Emery, Anthony (2007). Malbork Castle, Poland (PDF). The Castle Studies Group Journal. 21. стр. 138—156. 
  • Erlande-Brandenburg, Alain (1995). The Cathedral Builders of the Middle AgesНеопходна слободна регистрација. Découvertes Gallimard ("New Horizons") series. London, UK: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-30052-7. 
  • Gardberg, C.J.; Welin, P.O. (2003) [1954]. Suomen keskiaikaiset linnat [Medieval Castles in Finland] (на језику: фински). Helsinki, FI: Otava. 
  • Gebelin, François (1964). The châteaux of France. Hart, H. Eaton (translator) (English изд.). Presses Universitaires de France. 
  • Herlihy, David (1970). The History of Feudalism. London, UK: Humanities Press. ISBN 0-391-00901-X. 
  • Higham, Robert; Barker, Philip (1992). Timber Castles. London, UK: B.T. Batsford. ISBN 0-7134-2189-4. 
  • Kennedy, Hugh (1994). Crusader Castles. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
  • Krahe, Friedrich-Wilhelm (2002). Burgen und Wohntürme des deutschen Mittelalters [Castles and Residential Towers of the German Middle Ages] (на језику: немачки). Stuttgart, DE: Thorbecke. ISBN 3-7995-0104-5. 
  • Liddiard, Robert (2005). Castles in Context: Power, symbolism and landscape, 1066 to 1500. Macclesfield, UK: Windgather Press Ltd. ISBN 0-9545575-2-2. 
  • Tillman, Curt (1958). Lexikon der Deutschen Burgen und Schlösser [Lexicon of German Castles and Fortresses] (на језику: немачки). 1. Stuttgart, DE: Anton Hiersemann. 
  • Vann, Theresa M. (2006). „Castles – Iberia”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An encyclopedia: Volume I · A–C. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-862-4. 
  • Gravett, Christopher (1990). Medieval Siege Warfare. Oxford, UK: Osprey Publishing. ISBN 0-85045-947-8. 
  • Kenyon, J. (1991). Medieval Fortifications. Leicester, UK: Leicester University Press. ISBN 0-7185-1392-4. 
  • Monreal y Tejada, Luis (1999). Medieval Castles of Spain (English изд.). Konemann. ISBN 3-8290-2221-2. 
  • Pounds, N.J.G. (1994). The Medieval Castle in England and Wales: A social and political history. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-45828-5. 
  • Wheatley, Abigail (2004). The Idea of the Castle in Medieval England. York, UK: York Medieval Press. 
  • Lepage, Jean-Denis G.G. (2002). Castles and Fortified Cities of Medieval Europe: An Illustrated History. McFarland & Company, Inc. 

Спољашње везе

Палата на Викимедијиној остави.