Пежо тип 2

Пежо тип 2
Пежо тип 2
Преглед
ПроизвођачПежо
Производња1890. - 1891.

4 јединица

Каросерија и шасија
РаспоредМотор позади - задња вуча
Погонски агрегат
МоторДајмлер В2, четворотактни
Величине
Међуосовинско
растојање		1.450 мм
Дужина2.300 мм
Ширина1.350 мм
Висина1.450 мм
Хронологија
ПретходникПежо тип 1
НаследникПежо тип 3

Пежо тип 2 (фр. Peugeot Type 2) је био први аутомомобил са бензинским мотором који је француски Пежо произвео између 1890. и 1891. у својој фабрици у Валентину. Аутомобил је представљен само две године након што је Арманд Пежо напустио породични посао и основао Peugeot Automobiles, са намером да се фокусира на производњу аутомобила.

Пежо је 1889. године на сајму у Паризу представио свој аутомобил тип 1 на парни погон. Аутомобил је имао врло слаб пријем код публике због своје велике тежине јаких вибрација.

Међутим присуство на сајму за Пежо није било изгубљено време. Готлиб Дајмлер је након сајма договорио склапање свог револуционарног проналска, бензинског мотора са унутрашњим сагоревањем, преко фирме Панард и Левасо из Париза за француско тржиште, а Пежо за његово коришћење у новом квадрициклу. Пежо се такође састао са удовицом Едуарда Саразина, који је непосредно пред смрт купио право за производњу дајмлеровог мотора у Француској. Тако удовица Саразин постаје кључна личност у свету производње мотора и у 1906. години постаје највећи произвођач мотора ван САД.[1]

Око годину дана након посете Арманда Пежоа Паризу, произведен је тип 2 најављена прзводња типа 3 што је представило је његову фирму као искључиво произвођача аутомобила.

Тип 2 је покретао двоцилиндрични, четворотактни бензински мотор произведен по лиценци Дајмлера. Мотор је постављен испод седишта, изнад и незнатно испред задње осовине са којом је повезан ланчаним преносом, снаге 2 КС и запремине 565 cm³. Максимална брзина је била 18 км/ћ. За хлађење мотора уграђене су цеви напуњене водом, слично радијатору.

Међуосовинско растојање је 1400 мм, дужину возила 2300 мм, ширина 1350 мм и висина 1450 мм. Неразвијен систем амортизера је указао на правац даљег развоја моторних возила и наметнуо се као основни задатак да се тај проблем реши.

Главни Пежоов посао је у то време била производња бицикала, која се брзо ширила, па су искуства стечена из те производње примењени и на производњу типа 2. Произведено је четири јединица типа 2. Три су четвороцикли, док је четврти био трицикл. Сви су имали простора за две особе на клупи изнад мотора.

Референце

  1. ^ (језик: француски) S. Bellu (1998), L'éveil d'une industrie. стр. 18.

Литература

  • Schmarbeck, Wolfgang (1990). Alle Peugeot Automobile 1890–1990. Stuttgart: Motorbuch-Verlag. ISBN 978-3-613-01351-3. 

Спољашње везе

Пежо тип 2 на Викимедијиној остави.
Пежо, произвођач из ПСА групе, аутомобили раздобља 1889–1944 г. — следеће »
Модел 1890е 1900е 1910е 1920е 1930е 1940е
9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4
Мали аутомобили 1 2 3 / 4 5 / 6 / 7 / 8 21 / 24 / 30 / 31 37 54 57 69 "Bébé" B P1/ B3/P1 "Bébé"¹ 161/172 ("Quadrilette") 5CV 190
26 / 27 / 28 48 56 58 126 201 202
Нижа средња класа 14 / 15 / 25 56 58 68 VA/VC/VY¹ V2C/V2Y¹ VD/VD2¹ 159 163 301 302
33 / 36 63 99 108 118 125 173 / 177 / 181 / 183
Средња класа 9 / 10 / 11 / 12 16 / 17 / 19 / 32 49/50 65/67 77 78 88 127 143 153 153 B/BR 176 401 402
18 39 42/43/44 61 71 81 96 106 116 126 138 175
Виша средња класа 23 42 62 72 82 92 104 112/117/122/130/134 139 145/146/148 174
66 76 83 93 135 156 184 601
Висока класа 80 103 113 141 147/150
85 95 105
Кабриолет
/ Родстер 		91 101/120 133/111/129/131 136 144
Фургон 13 22 34/35 64 (камион)
Минибус 20 / 29 107
1 Ови аутомобили су се појавили на тржишту као "Лион-Пежо" које је до 1910 год. производила засебна Пежо компанија, коју је водио рођак Арман Пежо. Године 1910 год. Арман који није имао синове, договорио је да се две гране Пежоа уједине и наставе пословање заједно.