Савезне државе Сједињених Америчких Држава

Мапа САД са именима држава чланица.[а]
Датум прихватања Устава САД за 13 колонија; датум добијања статус државе чланице за остале државе.

Савезне државе су административне јединице САД. Има их 50 и оне деле суверенитет са савезном владом. Због овакве поделе суверенитета, један Американац је грађанин и целе савезне државе и државе чланице из које потиче. Држављанство државе чланице је флексибилно и није потребно одобрење владе да се мења боравиште између држава (са изузетком осуђеника на условној слободи).

Устав САД распоређује власт између ова два нивоа управе. Усвајањем устава грађани држава чланица су пренели нека ограничена права са својих држава на федералну владу. По 10. амандману на Устав САД, државе чланице или њени грађани су задржали сва овлашћења која нису прослеђена влади САД нити ограничена државама чланицама. Ресори јавне сигурности (у смислу борбе против криминала), образовање, здравство, саобраћај и инфраструктура се првенствено сматрају одговорностима држава чланица, мада данас федералне институције утичу кроз финансирање и регулацију. Устав САД се током свог постојања мењао, као и тумачења и примена његових чланова. Општа тенденција је према централизацији, чиме федерална влада игра много значајнију улогу него некада.

Конгрес САД може прихватити нове државе чланице на једнакој основи са постојећима. То је последњи пут урађено 1959. године. Устав САД не говори да ли државе чланице имају право да једнострано отцепе од САД, али је Врховни суд САД пресудио да је сецесија неуставна, што је делимично последица Америчког грађанског рата.

Списак држава

Савезне државе Сједињених Америчких Држава
Назив Енглески назив МФА запис Пошт. скраћеница Застава Датум пријема Становништво (2020)[1] Главни град Највећи град
Ајдахо Idaho /ˈaɪdəhoʊ/ ID 3. јул 1890. 1.839.106 Бојзи
Ајова Iowa /ˈaɪ.ɵwə/ IA 28. децембар 1846. 3.190.369 Де Мојн
Алабама Alabama /ˌæləˈbæmə/ AL 14. децембар 1819. 5.024.279 Монтгомери Бермингхам
Аљаска Alaska /əˈlæskə/ AK 3. јануар 1959. 733.391 Џуно Енкориџ
Аризона Arizona /ˌærɪˈzoʊnə/ AZ 14. фебруар 1912. 7.151.502 Финикс
Арканзас Arkansas /ˈɑrkənsɔː/ AR 15. јун 1836. 3.011.524 Литл Рок
Вајоминг Wyoming /waɪˈoʊmɪŋ/ WY 10. јул 1890. 576.851 Шајен
Вашингтон Washington /ˈwɒʃɪŋtən/ WA 11. новембар 1889. 7.705.281 Олимпија Сијетл
Вермонт Vermont /vərˈmɒnt/ VT 4. март 1791. 643.077 Монтпилијер Берлингтон
Вирџинија Virginia /vərˈdʒɪnjə/ VA 25. јун 1788. 8.631.393 Ричмонд Вирџинија Бич
Висконсин Wisconsin /wɪsˈkɒnsɪn/ WI 29. мај 1848. 5.893.718 Медисон Милвоки
Делавер Delaware /ˈdɛləwɛər/ DE 7. децембар 1787. 989.948 Довер Вилмингтон
Западна Вирџинија West Virginia /ˌwɛst vərˈdʒɪnjə/ WV 20. јун 1863. 1.793.716 Чарлстон
Илиноис Illinois /ɪlɪˈnɔɪ/ IL 3. децембар 1818. 12.812.508 Спрингфилд Чикаго
Индијана Indiana /ˌɪndiˈænə/ IN 11. децембар 1816. 6.785.528 Индијанаполис
Јужна Дакота South Dakota /ˌsaʊθ dəˈkoʊtə/ SD 2. новембар 1889. 886.667 Пир Су Фолс
Јужна Каролина South Carolina /ˌsaʊθ kærəˈlaɪnə/ SC 23. мај 1788. 5.118.425 Колумбија Чарлстон
Јута Utah /ˈjuːtɔː/ UT 4. јануар 1896. 3.271.616 Солт Лејк Сити
Калифорнија California /ˌkælɪˈfɔrnjə/ CA 9. септембар 1850. 39.538.223 Сакраменто Лос Анђелес
Канзас Kansas /ˈkænzəs/ KS 29. јануар 1861. 2.937.880 Топика Вичита
Кентаки Kentucky /kɪnˈtʌki/ KY 1. јун 1792. 4.505.836 Франкфорт Луивил
Колорадо Colorado /ˌkɒləˈrædoʊ/ CO 1. август 1876. 5.773.714 Денвер
Конектикат Connecticut /kəˈnɛtɪkət/ CT 9. јануар 1788. 3.605.944 Хартфорд Бриџпорт
Луизијана Louisiana /luːˌiːziˈænə/ LA 30. април 1812. 4.657.757 Батон Руж Њу Орлеанс
Масачусетс Massachusetts /ˌmæsəˈtʃuːsɪts/ MA 6. фебруар 1788. 7.029.917 Бостон
Мејн Maine /ˈmeɪn/ ME 15. март 1820. 1.362.359 Огаста Портланд
Мериленд Maryland /ˈmɛrələnd/ MD 28. април 1788. 6.177.224 Анаполис Балтимор
Минесота Minnesota /ˌmɪnɪˈsoʊtə/ MN 11. мај 1858. 5.706.494 Сент Пол Минеаполис
Мисисипи Mississippi /ˌmɪsɪˈsɪpi/ MS 10. децембар 1817. 2.961.279 Џексон
Мисури Missouri /mɪˈzʊəri, mɪˈzʊərə/ MO 10. август 1821. 6.154.913 Џеферсон Сити Канзас Сити
Мичиген Michigan /ˈmɪʃɪɡən/ MI 26. јануар 1837. 10.077.331 Ленсинг Детроит
Монтана Montana /mɒnˈtænə/ MT 8. новембар 1889. 1.084.225 Хелена Билингс
Небраска Nebraska /nəˈbræskə/ NE 1. март 1867. 1.961.504 Линколн Омаха
Невада Nevada /nəˈvædə/ NV 31. октобар 1864. 3.104.614 Карсон Сити Лас Вегас
Њу Мексико New Mexico /nuː ˈmɛksɪkoʊ/ NM 6. јануар 1912. 2.117.522 Санта Фе Албукерки
Њу Хемпшир New Hampshire /nuː ˈhæmpʃər/ NH 21. јун 1788. 1.377.529 Конкорд Манчестер
Њу Џерзи New Jersey /nuː ˈdʒɜrzi/ NJ 18. децембар 1787. 9.288.994 Трентон Њуарк
Њујорк New York /nuː ˈjɔrk/ NY 26. јул 1788. 20.201.249 Олбани Њујорк
Оклахома Oklahoma /ˌoʊkləˈhoʊmə/ OK 16. новембар 1907. 3.959.353 Оклахома Сити
Орегон Oregon /ˈɒrɪɡən/ OR 14. фебруар 1859. 4.237.256 Сејлем Портланд
Охајо Ohio /ɵˈhaɪ.oʊ/ OH 1. март 1803. 11.799.448 Коламбус
Пенсилванија Pennsylvania /ˌpɛnsɪlˈveɪnjə/ PA 12. децембар 1787. 13.002.700 Харисбург Филаделфија
Роуд Ајланд Rhode Island /rɵˈdaɪlənd/ RI 29. мај 1790. 1.097.379 Провиденс
Северна Дакота North Dakota /ˌnɔrθ dəˈkoʊtə/ ND 2. новембар 1889. 779.094 Бизмарк Фарго
Северна Каролина North Carolina /ˌnɔrθ kærəˈlaɪnə/ NC 21. новембар 1789. 10.439.388 Рали Шарлот
Тексас Texas /ˈtɛksəs/ TX 29. децембар 1845. 29.145.505 Остин Хјустон
Тенеси Tennessee /ˌtɛnɪˈsiː/ TN 1. јун 1796. 6.910.840 Нешвил
Флорида Florida /ˈflɒrɪdə/ FL 3. март 1845. 21.538.187 Талахаси Џексонвил
Хаваји Hawaii /həˈwaɪ.iː/ HI 21. август 1959. 1.455.271 Хонолулу
Џорџија Georgia /ˈdʒɔrdʒə/ GA 2. јануар 1788. 10.711.908 Атланта

Види још

Напомене

  1. ^ Аљаска и Хаваји су приказани у другачијим размерама; Алеутска острва и ненасељена северозападна Хавајска острва су изостављена са карте.

Преглед референци

  1. ^ „Resident Population for the 50 States, the District of Columbia, and Puerto Rico: 2020 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 12. 2023. г.