Стрнадице

Стрнадице
Виноградска стрнадица
(Emberiza hortulana)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Натпородица:
Породица:
Emberizidae

Vigors, 1831
Родови
  • Melophus
  • Latoucheornis
  • Emberiza
  • Arremon
  • Arremonops
  • Melozone
  • Pipilo
  • Aimophila
  • Rhynchospiza
  • Peucaea
  • Oriturus
  • Torreornis
  • Spizella
  • Pooecetes
  • Chondestes
  • Amphispiza
  • Artemisiospiza
  • Calamospiza
  • Passerculus
  • Ammodramus
  • Passerella
  • Xenospiza
  • Melospiza
  • Zonotrichia
  • Junco
  • Atlapetes
  • Lysurus
  • Pselliophorus
  • Pezopetes

Стрнадице или стрнадице и амерички врапци (лат. Emberizidae) су породица птица из реда птица певачица (Passeriformes) и подреда правих птица певачица (Passeri).

Имена већине европских врста у себи садрже реч стрнадица, док имена већине северноамеричких врста у себи садрже реч врабац (амерички врапци или врапци Новог света), иако нису блиско сродне правим врапцима из Старог света (Passeridae), или реч џанко, тохи или зеба.

Таксономски третман врста из ове породице је тренутно у стању флукса.

Порекло

Према хипотези о јужноамеричком пореклу породице стрнадица (Emberizidae), породица је настала у Јужној Америци, одакле се проширила у Северну Америку, а одатле у Азију, одакле се проширила даље на запад у Европу и Африку. Ово би могло да објасни разлог постојања малог броја врста из ове породице у Европи и Африци у поређењу са бројем врста које постоје у Америкама.[1] Међутим, студија заснована на ДНК секвенцирању је показала да се ова породица проширила из Северне у Јужну Америку, а не обрнуто.[2]

Опис

Стрнадице су мале птице, а већина врста достиже дужину од око 15 cm. Највећа врста је Абертов тохи (Melozone aberti), која достиже дужину од 24 cm, а најтежа кањонски тохи (Melozone fusca), која достиже тежину од 54 g. Врсте из Старог света обично имају смеђе перје, док неке од врста из Новог света имају живописно перје јарких боја. Многе врсте стрнадица имају специфична обележја на глави. Кљунови су им слични кљуновима зеба.

Насељавају различита станишта, као што су шуме, мочваре, жбунаста и травната станишта.

Хране се претежно семењем биљака, али се хране и инсектима. Одрасле птице своје птиће у великој мери хране инсектима.[3]

Већина стрнадица прави гнезда купастог облика, а као материјал користе траве и други материјал биљног порекла. Такође, већина врста стрнадица су моногамне.[3]

Родови и врсте

Према Америчком Орнитолошком Друштву (од 5. 7. 2017) врапци Новог света чине посебну породицу Passerellidae одвојену од породице стрнадица Emberizidae.[тражи се извор]

Стрнадице

Резултати скорашње биохемијске студије[4] сугеришу да су врсте из родова Melophus и Latoucheornis сродне разним врстама из рода Emberiza и да би можда требалo да буду укључене у њега.

  • Род Melophus
    • Ћубаста стрнадица
      (Melophus lathami)
  • Род Latoucheornis
    • Шкриљчаста стрнадица
      (Latoucheornis siemsseni)

Врапци Новог света

  • Род Arremon
    • Гараволика зеба
      (Arremon crassirostris)
    • Маслинаста зеба
      (Arremon castaneiceps)
    • Кестењастокапа зеба
      (Arremon brunneinucha)
    • Зеленопруга зеба
      (Arremon virenticeps)
    • Црноглава зеба
      (Arremon atricapillus)
    • Костариканска зеба
      (Arremon costaricensis)
    • Сијераневадска зеба
      (Arremon basilicus)
    • Перишка зеба
      (Arremon perijanus)
    • Каракашка зеба
      (Arremon phaeopleurus)
    • Парианска зеба
      (Arremon phygas)
    • Смеђовеђа зеба
      (Arremon assimilis)
    • Беловеђа зеба
      (Arremon torquatus)
    • Наранџастокљуна зеба
      (Arremon aurantiirostris)
    • Црнокљуни врабац
      (Arremon taciturnus)
    • Саофрансискански врабац
      (Arremon franciscanus)
    • Полуогрличасти врабац
      (Arremon semitorquatus)
    • Златокрили врабац
      (Arremon schlegeli)
    • Црнокапи врабац
      (Arremon abeillei)
    • Лимунокљуни врабац
      (Arremon flavirostris)
    • Герерски врабац
      (Arremon kuehnerii)
  • Род Arremonops
    • Зеленолеђи врабац
      (Arremonops chloronotus)
    • Маслинасти врабац
      (Arremonops rufivirgatus)
    • Токујски врабац
      (Arremonops tocuyensis)
    • Црнопруги врабац
      (Arremonops conirostris)
  • Род Melozone
    • Абертов тохи
      (Melozone aberti)
    • Костарикански врабац
      (Melozone cabanisi)
    • Калифорнијски тохи
      (Melozone crissalis)
    • Кањонски тохи
      (Melozone fusca)
    • Белолики тохи
      (Melozone biarcuata)
    • Рђавокруни врабац
      (Melozone kieneri)
    • Белоухи врабац
      (Melozone leucotis)
    • Белогрли тохи
      (Melozone albicollis)
  • Род Pipilo
    • Зеленорепи тохи
      (Pipilo chlorurus)
    • Огрличасти тохи
      (Pipilo ocai)
    • Источни тохи
      (Pipilo erythrophthalmus)
    • Пегави тохи
      (Pipilo maculatus)
    • Бермудски тохи
      (Pipilo naufragus)[6]
  • Род Aimophila
    • Риђокруни врабац
      (Aimophila ruficeps)
    • Оаксачки врабац
      (Aimophila notosticta)
    • Рђави врабац
      (Aimophila rufescens)
  • Род Rhynchospiza
    • Тумбешки врабац
      (Rhynchospiza stolzmanni)
    • Пругастокапи врабац
      (Rhynchospiza strigiceps)
  • Род Peucaea
    • Зауздани врабац
      (Peucaea mystacalis)
    • Црногруди врабац
      (Peucaea humeralis)
    • Пругастоглави врабац
      (Peucaea ruficauda)
    • Циметасторепи врабац
      (Peucaea sumichrasti)
    • Бахманов врабац
      (Peucaea aestivalis)
    • Ботеријев врабац
      (Peucaea botterii)
    • Касинов врабац
      (Peucaea cassinii)
    • Риђокрили врабац
      (Peucaea carpalis)
  • Род Oriturus
    • Пругасти врабац
      (Oriturus superciliosus)
  • Род Torreornis
    • Запатски врабац
      (Torreornis inexpectata)
  • Род Spizella
    • Spizella passerina
    • Бледи врабац
      (Spizella pallida)
    • Бруеров врабац
      (Spizella breweri)
    • Пољски врабац
      (Spizella pusilla)
    • Вортенов врабац
      (Spizella wortheni)
    • Црнобради врабац
      (Spizella atrogularis)
  • Род Pooecetes
    • Вечерњи врабац
      (Pooecetes gramineus)
  • Род Chondestes
    • Шеволики врабац
      (Chondestes grammacus)
  • Род Amphispiza
    • Петопруги врабац
      (Amphispiza quinquestriata)
    • Црногрли врабац
      (Amphispiza bilineata)
  • Род Artemisiospiza
    • Невадска стрнадица
      (Artemisiospiza nevadensis)
    • Белов врабац
      (Artemisiospiza belli)
  • Род Calamospiza
    • Преријска стрнадица
      (Calamospiza melanocorys)
  • Род Passerculus
    • Савански врабац
      (Passerculus sandwichensis)
  • Род Ammodramus
    • Приморски врабац
      (Ammodramus maritimus)
    • Нелсонов врабац
      (Ammodramus nelsoni)
    • Сланомочварни врабац
      (Ammodramus caudacutus)
    • Леконтов врабац
      (Ammodramus leconteii)
    • Хенслуов врабац
      (Ammodramus henslowii)
    • Бердов врабац
      (Ammodramus bairdii)
    • Врабац скакавичар
      (Ammodramus savannarum)
    • Травњачки врабац
      (Ammodramus humeralis)
    • Златовеђи врабац
      (Ammodramus aurifrons)
  • Род Passerella
    • Шареногруда стрнадица
      (Passerella iliaca)
  • Род Xenospiza
    • Сијерамадреански врабац
      (Xenospiza baileyi)
  • Род Melospiza
    • Линколнов врабац
      (Melospiza lincolnii)
    • Врабац певач
      (Melospiza melodia)
    • Мочварни врабац
      (Melospiza georgiana)
  • Род Zonotrichia
    • Белокруни врабац
      (Zonotrichia leucophrys)
    • Беловрати врабац
      (Zonotrichia albicollis)
    • Златокруни врабац
      (Zonotrichia atricapilla)
    • Риђоогрличасти врабац
      (Zonotrichia capensis)
    • Харисов врабац
      (Zonotrichia querula)
  • Род Junco
    • Тамнооки џанко
      (Junco hyemalis)
    • Гваделупски џанко
      (Junco phaeonotus)
    • Жутооки џанко
      (Junco vulcani)
    • Вулкански џанко
      (Junco insularis)
  • Род Atlapetes
    • Зеба белог потиљка
      (Atlapetes albinucha)
    • Зеба бледог потиљка
      (Atlapetes pallidinucha)
    • Боливијска зеба
      (Atlapetes rufinucha)
    • Сивоуха зеба
      (Atlapetes melanolaemus)
    • Жутогруда зеба
      (Atlapetes latinuchus)
    • Беловеђа зеба
      (Atlapetes leucopis)
    • Риђокапа зеба
      (Atlapetes pileatus)
    • Сантамартска зеба
      (Atlapetes melanocephalus)
    • Жутоглава зеба
      (Atlapetes flaviceps)
    • Тамноглава зеба
      (Atlapetes fuscoolivaceus)
    • Тробојна зеба
      (Atlapetes tricolor)
    • Брката зеба
      (Atlapetes albofrenatus)
    • Шкриљчаста зеба
      (Atlapetes schistaceus)
    • Кускоанска зеба
      (Atlapetes canigenis)
    • Црвенокруна зеба
      (Atlapetes seebohmi)
    • Рђотрба зеба
      (Atlapetes nationi)
    • Белокрила зеба
      (Atlapetes leucopterus)
    • Белоглава зеба
      (Atlapetes albiceps)
    • Бледоглава зеба
      (Atlapetes pallidiceps)
    • Риђоуха зеба
      (Atlapetes rufigenis)
    • Зеба црних наочара
      (Atlapetes melanopsis)
    • Апуримачка зеба
      (Atlapetes forbesi)
    • Окерогруда зеба
      (Atlapetes semirufus)
    • Жутосмеђоглава зеба
      (Atlapetes fulviceps)
    • Тепујска зеба
      (Atlapetes personatus)
    • Жутопруга зеба
      (Atlapetes citrinellus)
    • Вилкабамбанска зеба
      (Atlapetes terborghi)
    • Антиокијска зеба
      (Atlapetes blancae)
  • Род Pselliophorus
    • Жутозелена зеба
      (Pselliophorus luteoviridis)
    • Жутобедра зеба
      (Pselliophorus tibialis)
  • Род Pezopetes
    • Зеба великих стопала
      (Pezopetes capitalis)
  • Род Chlorospingus можда такође припада породици стрнадица (Emberizidae).[7]
    • Пепељастогрли танаџер
      (Chlorospingus canigularis)
    • Златогрли танаџер
      (Chlorospingus flavigularis)
    • Обични танаџер
      (Chlorospingus flavopectus). Могуће је да су њене подврсте у ствари посебне врсте.[8][9][10]
      • Chlorospingus (flavopectus) postocularis
      • Chlorospingus (flavopectus) albifrons
      • Chlorospingus (flavopectus) dwighti
      • Chlorospingus (flavopectus) wetmorei
    • Зеленожути танаџер
      (Chlorospingus flavovirens)
    • Црнобради танаџер
      (Chlorospingus inornatus)
    • Жутобрки танаџер
      (Chlorospingus parvirostris)
    • Шкриљчастокапи танаџер
      (Chlorospingus pileatus)
    • Мрки танаџер
      (Chlorospingus semifuscus)
    • Такаркунски танаџер
      (Chlorospingus tacarcunae)

Некада сврставани у породицу стрнадице

Следећи родови који су у прошлости сврставани у породицу стрнадице су након најновијих анализа сврстани у друге породице:

Премештени у породицу танаџери (Thraupidae)

  • Род Acanthidops
  • Род Camarhynchus
  • Род Catamenia
  • Род Certhidea
  • Род Coereba
  • Род Coryphospingus
  • Род Diglossa
  • Род Diuca
  • Род Dolospingus
  • Род Emberizoides
  • Род Embernagra
  • Род Euneornis
  • Род Geospiza
  • Род Gubernatrix
  • Род Haplospiza
  • Род Idiopsar
  • Род Lophospingus
  • Род Loxigilla
  • Род Loxipasser
  • Род Melanodera
  • Род Melanospiza
  • Род Melopyrrha
  • Род Nesospiza
  • Род Oryzoborus
  • Род Paroaria
  • Род Phrygilus
  • Род Pinaroloxias
  • Род Poospiza
  • Род Rhodospingus
  • Род Rowettia
  • Род Saltatricula
  • Род Sicalis
  • Род Sporophila
  • Род Tiaris
  • Род Volatinia

Премештен у породицу кардинали (Cardinalidae)

  • Род Amaurospiza

Несигуран положај

Родови чији је положај несигуран (Incertae sedis)

  • Род Charitospiza
  • Род Coryphaspiza
  • Род Donacospiza
  • Род Incaspiza
  • Род Piezorina
  • Род Xenospingus

Премештени у породицу Calcariidae

Родови који су премештени у нову породицу Calcariidae

  • Род Calcarius
  • Род Plectrophenax
  • Род Rhynchophanes

Референце

  1. ^ „Emberizidae”. Global Biodiversity Information Facility. 25. 7. 2016. Приступљено 30. 1. 2017. 
  2. ^ Ericson, P. G. P.; Christidis, L.; Cooper, A.; Irestedt, M.; Jackson, J.; Johansson, U. S.; Norman, J. A. (7. 2. 2002). "A Gondwanan origin of passerine birds supported by DNA sequences of the endemic New Zealand wrens".
  3. ^ а б Baptista, Luis F. (1991)
  4. ^ Alström, P.; Olsson, U.; Lei, F.; Wang, H-t.; Gao, W.; Sundberg, P. "Phylogeny and classification of the Old World Emberizini (Aves, Passeriformes)". Molecular Phylogenetics and Evolution
  5. ^ Напомена: праисторијска врста
  6. ^ Напомена: Изумрла врста.
  7. ^ Yuri, T.; D. P. Mindell. (2002).
  8. ^ Peterson, A. Townsend; Escalante P., Patricia; Navarro-Sigüenza, Adolfo G. (1992).
  9. ^ García-Moreno, Jaime; Navarro-Sigüenza, Adolfo G.; Peterson, A. Townsend; Sánchez-González, Luis A. (2004).
  10. ^ Sánchez-González, Luis A.; Navarro-Sigüenza, Adolfo G.; Peterson, A. Townsend; García-Moreno, Jaime (2007).

Литература

  • Yuri, T.; Mindell, D. P. (2002). „Molecular phylogenetic analysis of Fringillidae, "New World nine-primaried oscines" (Aves: Passeriformes).”. Mol. Phylogen. Evol. 23: 229—243. 
  • Peterson, A. Townsend; Escalante, P. Patricia; Navarro-Sigüenza, Adolfo G. (1992). „"Genetic variation and differentiation in Mexican populations of Common Bush-tanagers and Chestnut-capped Brush Finches". The Condor. 94 (1): 244—253. doi:10.2307/1368813. 
  • García-Moreno, Jaime; Navarro-Sigüenza, Adolfo G.; Peterson, A. Townsend; Sánchez-González, Luis A. (2004). „"Genetic variation coincides with geographic structure in the common bush-tanager (Chlorospingus ophthalmicus) complex from Mexico"”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 33 (1): 186—196. doi:10.1016/j.ympev.2004.05.007. 
  • Sánchez-González, Luis A.; Navarro-Sigüenza, Adolfo G.; Peterson, A. Townsend; García-Moreno, Jaime (2007). „"Taxonomy of Chlorospingus ophthalmicus in Mexico and northern Central America"”. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 127 (1): 34—49. 
  • Baptista, Luis F. (1991). Forshaw, Joseph, ур. "Encyclopaedia of Animals: Birds.". London: Merehurst Press. стр. 210—212. ISBN 1-85391-186-0. 
  • Ericson, P. G. P.; Christidis, L.; Cooper, A.; Irestedt, M.; Jackson, J.; Johansson, U. S.; Norman, J. A. (7. 2. 2002). „A Gondwanan origin of passerine birds supported by DNA sequences of the endemic New Zealand wrens”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 269 (1488): 235—241. ISSN 0962-8452. PMC 1690883Слободан приступ. PMID 11839192. doi:10.1098/rspb.2001.1877. 
  • Alström, P.; Olsson, U.; Lei, F.; Wang, H-t.; Gao, W.; Sundberg, P. „Phylogeny and classification of the Old World Emberizini (Aves, Passeriformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47: 960—973. 

Спољашње везе