Френелови интеграли и представљају две математичке трансцедентне функције, које је Огистен Жан Френел користио у оптици. Користе се да опишу Френелову дифракцију, а дефинисане су следећим интегралима:
Истовременим параметарским цртежом оба интеграла добија се Ојлерова спирала.
Дефиниција
Неки аутори користе као аргумент у интегралу приликом дефиниције и . Тада се интеграли множе са , а аргумент x са .
Ојлерова спирала
Ојлерова спирала позната је и као Корнуова спирала или клотоида, а добија се параметарским приказом према . Помоћу дефиниција Френелових интеграла за dx и dy добија се:
Дужина спирале мерена из исходишта може да се представи као:
Својства
и су непарне функције
Френелови интеграли могу да се изразе преко функција грешке:
Интеграли не могу да се израчунају у затвореној форми помоћу елементарних функција, сем у специјалним случајевима. Како x тежи бесконачности добија се:
Генерализација
Литература
Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. , Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover. 1965. ISBN978-0-486-61272-0.