18. април — Скупштина СФРЈ усвојила амандмане (I-VI) на Устав СФРЈ, којима је знатно ојачан положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен почетак институционалне разградње СФРЈ.
1968.
27. новембар — У Приштини избијају демонстрације албанских сепаратиста, на којима се захтева да тадашња Аутономна покрајина Косово и Метохија буде издвојена из састава Србије и трансформисана у посебну републику, са правом на уједињење са суседном Албанијом. То су биле прве масовне демонстрације против уставног поретка и територијалног интегритета СФРЈ.
26. децембар — Скупштина СФРЈ усваја амандмане (VII-XIX) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен наставак институционалне разградње СФРЈ.
1971.
30. јун — Скупштина СФРЈ усваја амандмане (XX-XLII) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је настављена институционална разградња СФРЈ.
1974.
21. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СФРЈ, којим је Југославија трансформисана у лабаву федерацију, састављену од шест федералних јединица (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна Гора, СР Македонија) и две аутономне покрајине у СР Србији (САП Војводина и САП Косово).
25. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СР Србије, којим су озваничена додатна права аутономних покрајина (САП Војводина и САП Косово).
27. фебруар — У Приштини проглашен први Устав САП Косова, којим је покрајина афирмисала своју пуну уставну и законодавну аутономију. Тиме је постављена основа за даљи развој сепаратизма у односу на Србију и Југославију.
20. септембар — Обијена је православна црква у Добротину, крај Липљана, на Косову и Метохији, уништена бројна имовина, а однет је и новац који се затекао.
10. јун1980. — У СР Словенији група од шездесетак писаца, пјесника и јавних интелектуалаца потписује петицију тражећи простор за вођење интелектуалних расправа. Такође је затражено и покретање независног часописа у којем би те расправе биле објављиване.
1. октобар1980. — Пет истакнутих словеначких интелектуалаца потписује петицију на нивоу цјеле државе о слободи јавног изражавања незадовољства режимом.
мај1982. — У Словенији покренут први независни часопис "Нова ревија".
2. јуна 1982. У селу Самодрежа, код Вучитрна на КиМ, албански разбојници које предводи Мухамед Ферат нападају породицу Милинчић на њиховом имању. Данило Милинчић (22) је убијен из ватреног оружја, док је његова мајка Даница протерана.
23. април1983. — Словеначка рок група "Лајбах" на свом концерту у Загребу приказала је колаже из службених видео оквира порнографских сцена на којима је Тито представљен као пенис у ерекцију. Ово је довело до интервенције војске и полиције, док је група одмах морала напустити Загреб.
јул-август1983. — Муслимански адвокат и активиста Алија Изетбеговић, аутор књиге из 1980. "Ислам између истока и запада", је од стране комуниста ухваћен са списима у којима позива све Муслимане свијета да устану и доживе препород. Због овог је пред судом у Сарајеву осуђен на 14 година затвора. Изашао је након пет.
1984.
1. јануар1984. — Група од 26 словеначких интелектуалаца и јавних личности захтјева промјену Устава СФРЈ у смислу заштите слободе говора и јавних окупљања.
1985.
1. мај1985. — Долази до наглог пораста српског национализма који позива на заштиту Срба са Космета. До тога је дошло након случаја косовског Србина Ђорђа Мартиновића који је годинама најгоре злостављан од стране комшија Албанаца. Ово је ко зна који случај овог типа.
април1986. — На 12. конгресу СКОЈ Словеније донесена је резолуција која подржава људска права, права хомосексуалаца и пацифистичке покрете на територији СР Словеније. Резолуцијом се такође тражи и слобода говора, јавног окупљања и интелектуалног дјеловања.
24. април1987. — Слободан Милошевић на Косову пољу разговора са косовским Србима о њиховим проблемима са локалним албанским властима.За вријеме тог разговора долази до сукоба између Срба и албанске полиције и тада Милошевић поручује косовским Србима:"Нико не сме да вас бије".
26. јун1987 — Око хиљаду Срба са Косова у Београду организује нови протест против прогона са Косова.
28. фебруар — У Книну дошло је до спонтаних демонстрација подршке сународницима на Косову и Метохији који су деценијама били на удару албанског насиља и сепаратизма. Тада су говорили браћа Доброта, Јован Опачић и Драган Бурсаћ. Било је присутно око 2.000 људи, где су били радници "Твика", "Агропрераде", "Динаре", као и ученици средњих школа. Показивање српске тробојке без симбола, први пут након Другог светског рата на книнским улицама, послужило је хрватским медијима да скуп прогласе за прочетнички. Говорници и организатори су приведени у канцеларију УДБЕ
1. март — Ухапшен Азем Власи
1. март — На АП Косову и Метохији уведене посебне мере тј. „полицијски час. Ухапшени Бурхан Каваја и Азиз Абраши, организатори штрајка албанских рудара.
17. март — У Београду изабрана нова Влада СФРЈ, коју је предводио премијер Анте Марковић.
28. март — У Београду СкупштинаСР Србије прогласила Амандмане на Устав СР Србије, тако да су покрајинама АП Војводини и АП Косову и Метохији укинута широка овлашћења која су имала по Уставу СФРЈ из 1974. За то време у Приштини трају велике демонстрације и сукоб са полицијом.
28. јун — На Газиместану се одржала прослава 600 година од Косовске битке, где је процена да је било скоро 2.000.000 људи. Тада је Слободан Милошевић одржао свој чувени говор где спомиње битке, које су у осталим републикама чланицама СФРЈ протумачили као позив за рат.
10. новембар — Седамнаеста седница ЦК СКЈ која је показала велико неслагање републичких руководстава.
12. новембар — Слободан Милошевић добио 86% гласова на референдуму за избор председника Председништва СР Србије.
1. децембар — У Љубљани забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије „Божур”. ССРН Србије издаје проглас грађанима Србије где се тражи прекид веза са СР Словенијом и бојкот словеначких производа.
24. фебруар — ХДЗ у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински” има први оснивачки скуп. Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа”. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера.
22. март — на Косову и Метохији се подмеће случај о наводном тровању 300 албанске деце из околине Урошевца и Липљана. За ове догађаје оптужене су власти у Београду као главни кривци. Након тога Савезна влада СФРЈ шаље стручњаке са ВМА на Космет, који утврђују једногласно да нема говора о тровању албанске деце. Пораст српско-албанских тензија.
13. мај — Немири на Максимиру између навијача Динама и Црвене звезде који су исполитизовани. Овде су хрватске сигурносне службе ноћ раније ушле у стадион и сипале киселину на заштитну ограду. Дан касније ограда је лако пукла и велики број хрватских навијача је ушао у терен да се обрачуна са играчима и присталицама Црвене звезде.
13. мај — Благоје Аџић, начелник Генералштаба ЈНА, издао је наредбу о преузимању наоружања и муниције Територијалне Одбране и њиховом складиштењу у складиштима ЈНА.
14. мај — ХДЗ преузима власт у СР Хрватској. Нереди на Максимиру су послужили власти ХДЗ да се обрачуна и елиминише српске и нехрватске кадрове из полиције, медија, тужилаштва, јавних и комуналних служби.
6. јун — Скупштина Општине Книн донела одлуку о покретању иницијативе за формирање нове регионалне заједнице општина на просторима северне Далмације и Лике.
17. јул — Скупштина Општине Двор на Уни прихватила одлуку о оснивању регионалне "Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике" и донела одлуку о приступању истој.
25. јул — Сабор СР Хрватске усвојио амандмане (LXIV-LXXV) на Устав СР Хрватске, по којима се из назива те југословенске федералне јединице изоставља придев "Социјалистичка", тако да је званични назив од тада гласио само: Република Хрватска. Петокрака на застави замењена је шаховницом.
25. јул — У Србу одржан велики српски сабор, на којем је основано Српско национално вијеће, а такође је усвојена и Декларацију о суверености и аутономији српског народа у Хрватској.
11. септембар — У Фочи долази до кулминације тензија Срба и муслимана, тако што дисциплинска комисија фирме „Фочатранс” додељује отказе Србима. Као реакција, дешава и масовни штрајк Срба у Фочи. Председништво БиХ, у Сарајеву, доноси одлуку о забрани свих јавних окупљања у Фочи. Упркос томе исто вече долази до окупљања преко 2.000 Срба, где долази до великог сукоба са специјалцима милиције, прави улични рат. Ухапшене су 54 особе, и уведен је полицијски час.
30. септембар — Српско национално вијеће донело одлуку да се приступи реализацији пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у оквирима тадашње југословенске федералне јединице Хрватске.
13. октобар — У Бањалуци основано Српско национално вијеће Босне и Херцеговине, састављено од истакнутих политичких и других представника српског народа са подручја Босне и Херцеговине.
19. децембар — Привремено председништво Скупштине Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике озваничило иницијативу за прерастање ове заједнице општина у српску аутономну област и утврдило текст "Статута Српске аутономне области Крајине" који је упућен скупштинама општина на разматрање и усвајање.
20. децембар — На одвојеним седницама, скупштине општина Книн, Доњи Лапац, Грачац, Обровац, Бенковац, Титова Кореница и Војнић прихватиле предложени текст "Статута Српске аутономне области Крајине".
21. децембар — Скупштина општине Двор на Уни такође прихватила предложени текст "Статута Српске аутономне области Крајине".
22. децембар — Сабор Републике Хрватске прогласио нови Устав Републике Хрватске, по којем се Хрватска проглашава за националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina". Таквим решењем, Србима у Хрватској одузета је конститутивност.
12. јануар — Из Италије долази хеликоптер са агентима ЦИА који слеће у Сарајево. Касније наставља до Љубљане и Загреба. Циљ је био дати директиве и подршку муслиманским, словеначким и хрватским сепаратистима у растурању Југославије.
21. фебруар — Сабор Републике Хрватске усвојио акт под називом: Резолуција о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ и о могућем удруживању у савез суверених република.
1. март — У Пакрацу долази до сукоба између Срба, који су се противили хрватском сепаратизму и припадника МУП-а Хрватске, где учествује и ЈНА као тампон-зона.
12. март — У Београду одржана проширена седница Врховног савета одбране СФРЈ, на којој су присуствовали чланови председништва СФРЈ и чланови Генералштаба ЈНА. Седница је трајала 3 дана, а тема је била увођење ванредног стања у СФРЈ, али та одлука није донесена.
2. мај — У Борову Селу долази до крвавих сукоба, где су рањена два мештанина и 12 хрватских полицајаца. Овај догађај је појачао ионако већ напету ситуацију око Вуковара. Српска села су се забарикадирала у страху од најаве напада.
29. мај - У Барију ФК Црвена звезда је постала првак Европе, тако што је савладала у финалу француски клуб Олимпик из Марсеја.
Јун
јун — Ратко Младић постаје командант 9. корпуса (Книнског корпуса) ЈНА.
10. јун — У Сарајеву основане Зелене беретке — паравојна формација босанских муслимана по налогу Сефера Халиловића.
25. јун — Хрватска и Словенија прогласиле су независност у односу на Југославију.
25. јун — Конституисана је Велика народна скупштина Славоније, Барање и западног Срема. Одлучено је да се област СБЗС-а конституише као САО СБЗС-а и да треба да се отцепи од Хрватске. Горан Хаџић је изабран за кандидата за председника владе.
26. јун — Дан након проглашења независности Словеније и Хрватске, делегати из ове две републике трајно напуштају Скупштину СФРЈ. На овај начин Скупштина СФРЈ постаје прва „крња” институција СФРЈ.
26. јун — Савезно извршно веће оценило да су одлуке донете 25. јуна 1991. године о осамостаљењу Словеније и Хрватске нелегалне. СИВ издаје наредбу којом забрањује успостављање граничних прелаза унутар територије СФРЈ. СИВ даје пуно овлашћење Савезном секретаријату унутрашњих послова (ССУП, односно савезна полиција) и Југословенској народној армији (ЈНА) да успостави контролу над државним границама СФРЈ (одлука се односи на граничне прелазе које су запосели словеначки погранични органи).
28. јун — Обавештење за јавност да су јединице ЈНА преузеле контролу граница на територији СР Словеније, и тиме извршиле радне задатке.
28. јун — Јединице ЈНА почеле да напуштају Словенију; последње јединице ЈНА напустиле Словенију 26. октобра1991.
29. јун — Споразум између председника СИВ-a и председника Председништва Словеније. Споразум налаже да се прекину војне операције, да се рањени припадници ЈНА пребаце у болнице, да се јединице ЈНА повуку са граница и путева у касарне, и да се формира мешовита комисија која ће све то надгледати.
12. јул — Председништво СФРЈ прихватило Брионску декларацију од 7. јула 1991. године. Донета одлука да се до 18. јула демобилишу све оружане групе осим ЈНА и редовне полиције (мирнодопски састав). Такође донета одлука да се на границама СФРЈ успостави стање какво је постојало пре 25. јуна и да се деблокирају касарне и војни објекти ЈНА.
18. јул — Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније (дати рок је три месеца).
21. јул — СИВ саставио предлог под називом Договор о функционисању земље у периоду мораторијума. Предлог послат на усвајање Председништву СФРЈ, као и свим републикама СФРЈ.
22. јул — Седница Председништва СФРЈ у Охриду у проширеном саставу. Усвојена заједничка Изјава против употребе силе.
26. јул — Седница Председништва СФРЈ. Председништво констатовало погоршање стања. Усвојен захтев о хитном прекиду ватре у Хрватској. Председништво СФРЈ предлаже Републици Хрватској да не упућује оружане саставе у кризна подручја са већинским српским становништвом.
30. јул — На седници Председништва СФРЈ договорено да се успостави државна комисија која ће контролисати одлуку од 26. јула о прекиду ватре у Хрватској. За руководиоца комисије изабран др Бранко Костић. Стјепан Месић у знак протеста напушта седницу.
3. август — Председништво СФРЈ доноси одлуку о апсолутном и неодложном прекиду ватре у Хрватској. Такође донета одлука о обустављању даљих покрета и раздвајању оружаних сукобљених снага у Хрватској. Формирана државна комисија на челу са Др Бранком Костићем која у сарадњи са надлежним органима Републике Хрватске треба да надгледа спровођење ових одлука. Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић се исти дан обратио Сабору Хрватске тражећи да се комисија не прихвати.
6. август — На седници Председништва СФРЈ једногласно усвојена одлука о проглашењу апсолутног и безусловног прекида ватре на територији Републике Хрватске.
13. август — Чланови Главног одбора Српске демократске странке из западне Славоније одржали су седницу у Пакрацу, на којој је одлучено да се прогласи оснивање САО Западне Славоније.
31. август — Снаге РВ и ПВО ЈНА принудили на слетање авион Боинг 707 Уганда Еирлајнса на аеродром Плесо код Загреба. Том приликом заплењена је већа количина наоружања јужноафричког порекла која је требало да буде прокријумчарена за полицију Хрватске.[1]
7. септембар — Сви чланови Председништва СФРЈ путују у Хаг на почетак Конференције о Југославији у Хагу (познате и као Мировна конференција о Југославији). Члановима Председништва СФРЈ се придружују председник СИВ-a, шесторица председника југословенских република и савезни секретар за иностране послове. Прва пленарна седница (из затворених врата) одржана 12. септембра.
21. септембар — Припадници МУП-а Хрватске и ЗНГ нападају Иваново Село у Западној Славонији.
18. септембар — На заседању СИВ-a председник Анте Марковић поставља питање о улози коју ЈНА игра у сукобима у Хрватској. Анте Марковић тражи оставку савезног секретара за народну одбрану (ССНО) Вељка Кадијевића и његовог заменика Станета Бровета.
26. септембар — Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић одбија да одржи седницу. Потпредседник Др. Бранко Костић сазива седницу, позивајући се на Пословник о раду Председништва.
1. октобар — Момир Булатовић издао наредбу о мобилизацији јединице специјалне полиције за вођење борбених операција заједно са ЈНА и ТО-ом на дубровачком фронту.
3. октобар — Одржана седница Председништва СФРЈ. Седница је одржана у непотпуном саставу са само четири члана (члан из СР Србије, САП Војводине, САП Косово и СР Црне Горе). Председништво констатује да су се стекли услови за рад и деловање дефинисани уставом СФРЈ у условима непосредне ратне опасности. Од овог дана ће седницама Председништва СФРЈ присуствовати само четири члана (у домаћим медијима овакво Председништво постаје познато као „крње Председништво”).
4. октобар — Председништво СФРЈ унапредило Ратка Младића у чин генерал-мајора.
24. октобар — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донела је одлуку о расписивању плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини на коме ће се одлучити о остајању у заједничкој држави Југославији са Србијом, Црном Гором, Српском аутономном области Крајина, САО Западном Славонијом и САО Источном Славонијом, Барањом и западним Сремом.
9—10. новембар — Босански Срби су одржали плебисцит о питању да ли да Босна и Херцеговина остане у Југославији или да постане независна држава. Резултат је великом већином гласова показао да босански Срби желе да остану у Југославији.
23. новембар — Слободан Милошевић, Вељко Кадијевић и Фрањо Туђман прихватили споразум који је потписан под покровитељством специјалног изасланика Уједињених нација Сајруса Венса, по ком је било предвиђено да хрватске снаге укину блокаде касарни ЈНА, а да се снаге ЈНА повуку из Хрватске. Обе стране су се обавезале на моменталну обуставу ватре на читавој територији Хрватске од стране јединица које су „под њиховом командом, контролом или политичким утицајем”, а поред тога су се обавезале да ће обезбедити да све паравојне или нерегуларне јединице које су повезане са њиховим снагама такође поштују прекид ватре.
Децембар
5. децембар — Сабор Хрватске опозива Стјепана Месића из Председништва Југославије. Осим поводом Стјепан Месић даје контроверзну изјаву која се на различите начине тумачи („Мислим да сам извршио своју обавезу. Југославија више не постоји.”).
5. децембар — Вицеадмирал ЈНА Миодраг Јокић пристаје на прекид ватре у Дубровнику, као и на ублажавање поморске блокаде града.
6. децембар — Гранатирање Старог града у Дубровнику.
9. децембар — Састанак комплетног Председништва СФРЈ (укључујући и опозваног Стјепана Месића) и председника свих шест југословенских република у Хагу, на иницијативу Лорда Карингтона.
20. децембар — Премијер Анте Марковић подноси оставку јер не жели да прихвати предлог буџета СФРЈ за 1992. годину. Анте Марковић је предлог буџета назвао „ратним буџетом”.
1992.
3. јануар — Још један споразум о прекиду ватре потписали су Фрањо Туђман и Слободан Милошевић. По Венсовом плану, успостављена су четири заштићене зоне УН-а у областима које су контролисале српске снаге. Венсовим планом се захтевало повлачење ЈНА из Хрватске и повратак расељених лица у њихове домове у заштићеним зонама УН-а.
4. јануар — ЈНА напушта војно-поморски комплекс Лора (ратна лука и војно-истражни центар) у Сплиту, кога преузимају припадници хрватске војске. Одмах након преузимања ту је направљен логор за мучење Срба и нехрвата, који је постојао до августа 1997.
7. јануар — Авион ЈНА Миг-21 са пилотом Емиром Шишићем грешком обара хеликоптер Европске заједнице.
8. јануар — Савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић подноси оставку.
5. март — Извештај Савезног секретаријата за народну одбрану о сукобима у Хрватској. На основу извештаја 1279 припадника ЈНА је погинуло на ратиштима у Хрватској.
29. фебруар — 2. март — У Босни и Херцеговини одржан референдум о независности, који су бојкотовали босански Срби. На референдуму је 99,43% изашлих гласало за независност.
21. јануар — 30. јануар — криза „Бихаћ” приликом проласка српских бродова Дунавом из Украјине чијом приликом је у СРЈ ушло 53—55.000 тона нафтних деривата што је било грубо кршења санкција према СРЈ.[2]
1. мај — Хрватска војска изводи Операцију Бљесак, над Западном Славонијом. У року од 2 дана је прогоњено 15.000 Срба, скоро 300 је убијено, а више стотина одведено у логоре у Бјеловар и Вировитицу.
1. новембар — 21. новембар — Одржана конференција у Дејтону. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.