Amelioracija

Amelioracija u Pertu, Australija 1964

Amelioracija ili nasuto zemljište je proces stvaranja novig zemljišta u okeanima, morima, rečnim koritima ili jezerima.

U nekim jurisdikcijama, uključujući delove Sjedinjenih Država,[1] izraz „amelioracija” može se odnositi na vraćanje poremećene zemlje u poboljšano stanje. Na primer, u Alberti u Kanadi, pokrajinska vlada je amelioraciju definisala kao „proces vraćanja poremećenog zemljišta u njegove bivše ili druge produktivne namene”.[2] U Okeaniji se to često naziva rehabilitacijom zemljišta.

Istorija

Jedan od najranijih velikih projekata bio je Bemster Polder u Holandiji, realizovan 1612. godine, dodajući 70 km2 (27 sq mi) zemlje. U Hongkongu, Prajska melioraciona shema je dodala 20 do 24 ha (50 do 60 akra) zemljišta 1890. godine tokom druge faze izgradnje. Bio je to jedan od najambicioznijih projekata ikada napravljenih tokom kolonijalne ere Hongkonga.[3] Otprilike 20% zemljišta u oblasti Tokijskog zaliva je uzeto od mora,[4] pre svega veštačko ostrvo Odajba. Le Portjer, Monako i Gibraltar se takođe šire zbog melioracije. Grad Rio de Žaneiro je uglavnom izgrađen na obnovljenom zemljištu, kao i Velington na Novom Zelandu.

Metode

Povraćaj zemljišta se može ostvariti pomoću više različitih metoda. Najjednostavnija metoda uključuje punjenje područja velikim količinama teškog kamenja i/ili cementa, zatim punjenje glinom i zemljom dok se ne postigne željena visina. Proces se naziva „izpunjavanje”,[5] a materijal koji se koristi za popunjavanje prostora obično se naziva „punilac”.[6][7] Odvodnjavanje potopljenih močvara često se koristi za povraćaj zemljišta u poljoprivrednu upotrebu. Dubinsko mešanje cementa se obično koristi u situacijama u kojima materijal koji je razmešten jaružanjem ili drenažom može biti kontaminiran i stoga treba da bude zagrađen. Iskopavanje zemlje je takođe jedan od načina povraćaja zemljišta. To je uklanjanje sedimenata i otpadaka sa dna vodene mase. Obično se koristi za održavanje obnovljenih kopnenih masa, jer je sedimentacija prirodni proces kojim se zatrpavaju kanali i luke.[8]

Uticaj na životnu sredinu

Delovi (označeni braon) San Francisko zaliva su preobraženi iz močvara za urbanu upotrebu.

Isušivanje močvara radi oranja, na primer, predstavlja oblik uništavanja staništa. U nekim delovima sveta, novi projekti amelioracije su ograničeni ili više nisu dozvoljeni, zbog zakona o zaštiti životne sredine. Projekti amelioracije imaju jak negativan uticaj na obalske populacije, iako neke vrste mogu iskoristiti novostvoreno područje.[9] Globalna analiza iz 2022. procijenila je da 39% gubitaka (približno 5.300 km2 or 2.000 sq mi) i 14% dobitaka (približno 1.300 km2 or 500 sq mi) plimskih močvara (mangrove, plimne ravnice i močvare) između 1999-2019 bili su posledica direktnih ljudskih aktivnosti, uključujući konverziju u akvakulturu, poljoprivredu, plantaže, razvoj obale i druge fizičke strukture.[10]

Zakonodavstvo o životnoj sredini

Mapa povraćenog zemljišta (sive površine) u Hongkongu. Mnoga urbana područja Hong Konga su na povraćenom zemljištu.

Zakonodavci Hongkonga usvojili su Uredbu o zaštiti luke, koju je predložilo Društvo za zaštitu luke 1997. godine u nastojanju da zaštiti luku Viktorija koja je sve ugroženija od zadiranja usled razvoja zemljišta.[11] Nekoliko velikih planova povraćaja zamljišta na Zelenom ostrvu, Zapadnom Kovlunu i Kovlunskom zalivu je kasnije odloženo, a drugi su smanjeni u obimu.

Opasnosti

Ameliorisano zemljište je veoma podložno utečnjavanju tla tokom zemljotresa,[12] što može povećati količinu štete koja se javlja na zgradama i infrastrukturi. Sleganje je još jedan problem, kako zbog sabijanja tla na napunjenom zemljištu, tako i kada su močvarna područja ograđena nasipima i isušena da bi se stvorili polderi. Isušene močvare će na kraju potonuti ispod nivoa okolne vode, povećavajući opasnost od poplava.

Land amounts added

Azija

Bahrein 76,3% izvorne veličine od 410 km2 (160 sq mi) (1931–2007).[13]
Bangladeš Oko 110 km2 (42 sq mi) ukupno i ima 12,000 km2 (4,633 sq mi) potencijala (8% ukupne površine) do 12 m (39 ft) dubine u području teritorijalnog mora.[14]
Hongkong
Главни чланак: Melioracija zemljišta u Hongkongu

67 km2 (26 sq mi) zemljišta je iskorišteno do 2013. Prajska melioraciona shema započela je kasnih 1860-ih i sastojala se od dve faze ukupne površine od 20 do 24 ha (50 do 60 akra).[3] Diznilend u Hongkongu, Međunarodni aerodrom u Hongkongu i njegov prethodnik, Kaj Tak aerodrom, izgrađeni su na obnovljenom zemljištu. Osim toga, mnogo se melioracije dogodilo na glavnim lokacijama na obali s obe strane luke Viktorija. To je pokrenulo ekološka pitanja zaštite luke koja je nekad bila izvor prosperiteta Hongkonga, prometne gužve u Centralnom okrugu,[15] kao i dosluha vlade Hongkonga s graditeljima nekretnina na teritoriji.[16][17]

Osim toga, kako se grad širio, nova naselja u različitim decenijama uglavnom su građena na obnovljenoj zemlji, kao što su Tuen Mun, Taj Po, Ša Tin - Ma On Šan, Zapadni Kovlun, Kvun Tong i Ceung Kvan O.
Japan
Filipini
  • Manilski zaliv:
    Главни чланак: Melioracija u Metro Manili
    dodatnih 626 hektara duž istočne obale zaliva Manila stvorenih током 1990-ih[19] do Kulturnog centra Filipinskog kompleksa od 88 hektara. Obalski put Manile (Bulevar Roksas) je zapravo obnovljeno zemljište, kao i njegov produžetak ka Kavitu (autoput Manila-Kavit / Bulevar Agvinaldo).
Singapur
Главни чланак: Melioracija u Singapuru

20 procenata prvobitne površine ili 135 km2 (52 sq mi). Prema podacima iz 2003. godine, planovi za još 99 km2 (38 sq mi) će se realizovati,[20] iako i dalje postoje sporovi sa Malezijom oko obimnih radova na melioraciji u Singapuru.[21] Delovi aerodroma Čangi su takođe na meliorisanom zemljištu.

Severna Koreja Tokom 1980-ih, Severna Koreja je započela program „pronalaženja nove zemlje“ da bi se stvorilo 300.000 hektara zemlje (3.000 km2 or 1.160 mi2) čime se proširuje ponuda obradivog zemljišta u zemlji. Projekat je bio neuspešan i stvoreno je samo 20.000 hektara (200 km2 ili 70 mi2) do trenutka kada je projekat otkazan nakon smrti Kim Il Sunga 1994. To je takođe doprinelo kolapsu severnokorejske privrede i gladi tokom 1990-ih. Napori na melioraciji su nastavljeni tokom 2010-ih pod Kim Džong Unom sa više uspeha. Severna Koreja je izgradila veštačka ostrva u Žutom moru sa bazama Korejske narodne armije, verovatno inspirisana kineskim veštačkim ostrvima u Južnom kineskom moru i moguće je da ona služe kao baze za balističke rakete dugog dometa.[22][23][24]

Reference

  1. ^ „American Society for Mining and Reclamation”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  2. ^ Powter, Chris (2002). „Glossary of Reclamation and Remediation Terms used in Alberta” (PDF). Government of Alberta. ISBN 0-7785-2156-7. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 4. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  3. ^ а б Bard, Solomon. [2002] (2002). Voices from the Past: Hong Kong 1842–1918. HK University press. ISBN 962-209-574-7
  4. ^ Petry, Anne K. (јул 2003). „Geography of Japan” (PDF). Japan Digest, Indiana University. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-09-28. г. Приступљено 2009-07-30. 
  5. ^ Lambi, Cornelius Mbifung (2001). Environmental issues: problems and prospects. Bamenda, Cameroon: Unique Printers. стр. 152. ISBN 978-9956-11-005-6. 
  6. ^ „Wisconsin Supplement Engineering Field Handbook Chapter 16: Streambank and Shoreline Protection” (PDF). United States Department of Agriculture. стр. 16–WI–36. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 07. 2021. г. Приступљено 15. 08. 2020. 
  7. ^ „Regional Road Maintenance ESA Program, Part 2: Best Management Practices” (PDF). Washington State Department of Transportation. стр. 2.42. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 6. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  8. ^ Administration, US Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric. „What is dredging?”. oceanservice.noaa.gov (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2018. 
  9. ^ Borzée, Amaël; Kim, Kyungmin; Heo, Kyongman; Jablonski, Piotr G.; Jang, Yikweon (4. 10. 2017). „Impact of land reclamation and agricultural water regime on the distribution and conservation status of the endangered Dryophytes suweonensis”. PeerJ. 5: e3872. PMC 5631092 Слободан приступ. PMID 29018610. doi:10.7717/peerj.3872. 
  10. ^ Murray, Nicholas J.; Worthington, Thomas A.; Bunting, Pete; Duce, Stephanie; Hagger, Valerie; Lovelock, Catherine E.; Lucas, Richard; Saunders, Megan I.; Sheaves, Marcus; Spalding, Mark; Waltham, Nathan J.; Lyons, Mitchell B. (13. 5. 2022). „High-resolution mapping of losses and gains of Earth's tidal wetlands”. Science. 376 (6594): 744—749. Bibcode:2022Sci...376..744M. doi:10.1126/science.abm9583. 
  11. ^ Wallis, Keith (12. 2. 1996). „Bill seeks to protect harbour”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  12. ^ „The REAL Dirt on Liquefaction” (PDF). Association Of San Francisco Bay Area Governments. фебруар 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-07-23. г. 
  13. ^ Chief, Habib Toumi, Bahrain Bureau (2010-01-12). „Bahrain parliament wants solution to land reclamation issue”. GulfNews. Приступљено 2018-02-04. 
  14. ^ Gravgaard, Anna-Katarina; Wheeler, William (18. 10. 2009). „Bangladesh Fights for Survival Against Climate Change”. Pulitzer Center. 
  15. ^ „Courts protect our imperiled waterway – at least for the time being”. Hong Kong Standard. 14. 8. 2006. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 2007-03-23. 
  16. ^ DeGolyer, Michael (15. 3. 2007). „Commentary: Just Looking for Answers”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  17. ^ Ng, Michael (5. 10. 2006). „Lawmaker warns of West Kowloon arts venue glut”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  18. ^ „Japan Fact Sheet”. Japan Reference. Приступљено 2007-03-23. 
  19. ^ „Philippine Reclamation Authority”. pea.gov.ph. Архивирано из оригинала 2016-05-06. г. 
  20. ^ Koh Gui Qing (12. 4. 2005). „Singapore Finds it Hard to Expand Without Sand”. PlanetArk — преко Wild Singapose. 
  21. ^ „Singapore”. The World Factbook. CIA. 1. 9. 2010. section Transnational issues. Приступљено 1. 10. 2010. „disputes persist with Malaysia over […] extensive land reclamation works” 
  22. ^ Cha, Victor D. (2013). The Impossible State: North Korea, Past and Future (на језику: енглески). Internet Archive. New York: Ecco. стр. 119. ISBN 978-0-06-199850-8. 
  23. ^ Makowsky, Peter; Town, Jenny; Kae, Michelle Y.; Pitz, Samantha J. (2021-12-22). „North Korea's Tideland Reclamation Efforts - 38 North: Informed Analysis of North Korea”. 38 North (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04. 
  24. ^ Kaiman, Jonathan (2017-05-03). „North Korea is building mysterious artificial islands that would be perfect for missile launches”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04. 

Literatura

Spoljašnje veze

Amelioracija на Викимедијиној остави.