Frederick Soddy
|
|
|
Rođenje
|
(1877-09-02)2. 9. 1877. Eastbourne, Engleska
|
Smrt
|
22. 9. 1956. (dob: 79) Brighton, Engleska
|
Polje
|
Radiokemija
|
Institucija
|
McGill University (1900-1903) University of Glasgow (1904-1914) University of Aberdeen (1914-1919) Oxford University (1919-1936)
|
Alma mater
|
Aberystwyth University Merton College, Oxford
|
Istaknuti studenti
|
Iimori Satosayu
|
Poznat po
|
Nuklearna transmutacija radioelemenata Radioizotopi kovanje izraza izotop Energija u ekonomiji
Soddyjev hekslet Soddyjevi krugovi
|
Frederik Sodi (engl. Frederick Soddy) (2. septembar 1877. - 22. septembar 1956.) je engleski radiohemičar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1921. za istraživanja radioaktivnog raspada i posebno za formulaciju teorije izotopa.
Rad sa Raderfordom
Rođen je u Istburnu u Engleskoj. Studirao je na univerzitetu u Aberistvitu, pa na Oksfordu. U Oksfordu je bio istraživač od 1898. do 1900. Postao je 1900. demonstrator hemije na Mek Gil univerzitetu u Montrealu, gde je zajedno sa Ernestom Raderfordom radio na proučavanju radioaktivnosti. On i Radefrord došli su do zaključka da anomalna ponašanja radioaktivnih elemenata nastaju zato što se oni raspadaju na druge elemente. Tokom raspada nastajalo je alfa, beta i gama zračenje. Kada je radioaktivnost prvi put otkrivena niko nije znao prvai uzrok. Sodi i Raderford su temeljitim radom dokazali da se kod radioaktivnosti dešava transformacija jednih elemenata u druge.
Raspad uranijuma, izotopi, alfa radioaktivnost
Zajedno sa Vilijamom Ramsejem Frederik Sodi je 1903. potvrdio je spektroskopskim načinom da se raspadom radijuma stvara i helijum. Od 1904. do 1904. predavao je na univerzitetu u Glazgovu. Dokazao je da se uranijum raspada na radijum. Tada je pokazao da jedan atomski elemenat može imati različite atomske mase, iako mu hemijska svojstva ostaju ista. To opažanje je dovelo do koncepta izotopa. Kasnije je dokazao da i elementi, koji nisu radioaktivni mogu imati mnogo izotopa. Dokazao je da nakon alfa emisije elemenat ima atomski broj manji za dva, a da nakon beta emisije atomski broj postaje veći za 1. To je bio fundamentalan korak u razumevanju odnosa grupa radioaktivnih elemenata. Tačnije alfa emisijom element se premešta dva mesta unatrag na periodičnoj tabeli elemenata , a beta emisijom jedno mesto unapred.
Popularizacija nauke
Popularizovao je radioaktivnost svojim esejima. Postao je glavna inspiracija jednom takvom književniku, kakav je bio H. Dž. Vels, koji je 1914. već pisao o atomskim bombama. U svom jednom eseju Frederik Sodi je pohvalio H. Dž. Vels i naglasio je da je radioaktivnost verovatno proces stvaranja energije zvezda
Tokom Prvog svetskog rata radio je na univerzitetu u Aberdinu na istraživanjima vezanim za ratnu industriju. Ponovo radi u Oksfordu od 1919.
Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1921. za istraživanja radioaktivnog raspada i posebno za formulaciju teorije izotopa.
Eksterni linkovi
|
---|
1901. – 1925. | |
---|
1926. – 1950. | |
---|
1951. – 1975. |
1951. Edwin McMillan / Glenn T. Seaborg •
1952. Archer Martin / Richard Laurence Millington Synge •
1953. Hermann Staudinger •
1954. Linus Pauling •
1955. Vincent du Vigneaud •
1956. Cyril Norman Hinshelwood / Nikolaj Semjonov •
1957. Lord Todd •
1958. Frederick Sanger •
1959. Jaroslav Heyrovský •
1960. Willard Libby •
1961. Melvin Calvin •
1962. Max Perutz / John Kendrew •
1963. Karl Ziegler / Giulio Natta •
1964. Dorothy Hodgkin •
1965. Robert Burns Woodward •
1966. Robert S. Mulliken •
1967. Manfred Eigen / Ronald George Wreyford Norrish / George Porter •
1968. Lars Onsager •
1969. Derek Barton / Odd Hassel •
1970. Luis Federico Leloir •
1971. Gerhard Herzberg •
1972. Christian B. Anfinsen / Stanford Moore / William Howard Steinn •
1973. Ernst Otto Fischer / Geoffrey Wilkinson •
1974. Paul J. Flory •
1975. John Warcup Cornforth / Vladimir Prelog
|
---|
1976. – 2000. |
1976. William Lipscomb •
1977. Ilya Prigogine •
1978. Peter D. Mitchell •
1979. Herbert C. Brown / Georg Wittig •
1980. Paul Berg / Walter Gilbert / Frederick Sanger •
1981. Ken'ichi Fukui / Roald Hoffmann •
1982. Aaron Klug •
1983. Henry Taube •
1984. Robert Bruce Merrifield •
1985. Herbert A. Hauptman / Jerome Karle •
1986. Dudley R. Herschbach / Yuan T. Lee / John C. Polanyi •
1987. Donald J. Cram / Jean-Marie Lehn / Charles J. Pedersen •
1988. Johann Deisenhofer / Robert Huber / Hartmut Michel •
1989. Sidney Altman / Thomas Cech •
1990. Elias James Corey •
1991. Richard R. Ernst •
1992. Rudolph A. Marcus •
1993. Kary B. Mullis / Michael Smith •
1994. George Andrew Olah •
1995. Paul J. Crutzen / Mario J. Molina / F. Sherwood Rowland •
1996. Robert Curl / Harold Kroto / Richard Smalley •
1997. Paul D. Boyer / John E. Walker / Jens Christian Skou •
1998. Walter Kohn / John A. Pople •
1999. Ahmed Zevail •
2000. Alan J. Heeger / Alan G. MacDiarmid / Hideki Shirakawa
|
---|
2001. – 2024. |
2001. William S. Knowles / Ryōji Noyori / K. Barry Sharpless •
2002. Kurt Wüthrich / John B. Fenn / Kōichi Tanaka •
2003. Peter Agre / Roderick MacKinnon •
2004. Aaron Tzihanover / Avram Herško / Irwin Rose •
2005. Yves Chauvin / Robert H. Grubbs / Richard R. Schrock •
2006. Roger David Kornberg •
2007. Gerhard Ertl •
2008. Osamu Shimomura / Martin Chalfie / Roger Y. Tsien •
2009. Venkatraman Ramakrišnan / Thomas A. Steitz / Ada Jonat •
2010. Richard F. Heck / Akira Suzuki / Eiichi Negishi •
2011. Dan Šehtman •
2012. Robert Lefkowitz / Brian Kobilka •
2013. Martin Karplus / Michael Levitt / Arieh Varšel •
2014. Eric Betzig / Stefan Hell / William E. Moerner •
2015. Tomas Lindahl / Paul Modrich / Aziz Sancar •
2016. Jean-Pierre Sauvage / J. Fraser Stoddart / Ben Feringa •
2017. Jacques Dubochet / Joachim Frank / Richard Henderson •
2018. Frances Arnold / Greg Winter / George P. Smith •
2019. John B. Goodenough / M. Stanley Whittingham / Akira Yoshino •
2020. Emmanuelle Charpentier / Jennifer Doudna •
2021. Benjamin List / David MacMillan •
2022. Carolyn R. Bertozzi / Morten P. Meldal / Karl Barry Sharpless •
2023. Moungi G. Bawendi / Louis E. Brus / Aleksej Jekimov
|
---|